Milan Igrutinović | Institute of European Studies, Belgrade, Serbia (original) (raw)

Papers by Milan Igrutinović

Katarina Štrbac (ur.), Europe, Japan and Beyond, International and Security Affairs Centre, Belgrade, pp. 59–73. ISBN 978-86-86383-32-7, 2019

This paper attempts to contextualize a historical sense of the relations between Serbia – and pre... more This paper attempts to contextualize a historical sense of the relations between Serbia – and previously Yugoslavia – and Japan. The two
distant states have very little in common, no strong and practical ties, no similar security issues nor shared sense of the past. But through layers of regional and global interests, they have managed to create friendly, cordial and at least partly fruitful relations. As socialist Yugoslavia was interesting enough with its role in the Non-aligned Movement, Serbia is interesting as a candidate for the EU membership and the central country in the Western Balkans. As Japan was interesting for Yugoslavia as a friendly capitalist state that was productive in global development and peaceful coexistence, it is interesting to Serbia as an economic partner that is normatively close to the European Union. In a broad sketch, the article argues that in the given modern context, the two countries can further promote their economic relationship.

Veljko Blagojević (prir.), Neutralnost i strateško odvraćanje: zbornik radova, Medija centar Odbrana, Beograd, 2022, ISBN 978-86-335-0784-4, str. 39–56., 2022

Чланак полемише на тему веза између спољнополитичке позиције Србије, њених националних интереса п... more Чланак полемише на тему веза између спољнополитичке позиције Србије, њених националних интереса повезаних са положајем српског народа, концепта војне неутралности како је он дефинисан релевантним документима и његовом досадашњом праксом, те концепта проширеног одвраћања. Аутор уводи концепт проширеног одвраћања, преузет из постојеће литературе о нуклеарном одвраћању унутар великих савезништава (пре свега НАТО-а) и примењује га на Србију. Он истиче јавни говор релевантних политичких чинилаца о националним интересима Србије уз фокус на положај српског народа на Косову и у Босни и Херцеговини, као израз постојане артикулације националних интереса по тим питањима, за које тврди да одговарају концепту проширеног одвраћања. Потом анализира функционалност концепта војне неутралности Србије у односу на шире постављене националне интересе и изазове, ризике и претње националној безбедности, и на крају доноси свој закључни суд о томе.

Katarina Zakić i Nenad Stekić (ur.), Kineski razvojni izazovi: promene i projekcije, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2022, ISBN 978-86-7067-303-8, str. 45–68., 2022

Однос Европске уније и држава чланица према НР Кини је вишеслојан и вишезначан, а још увек је цен... more Однос Европске уније и држава чланица према НР Кини је вишеслојан и вишезначан, а још увек је центриран око међусобних економских односа. Последњих година до већег изражаја дошли су различити и супротстављени политички ставови, упркос начелном и обостраном пориву да се заједнички јача глобални мултилатерализам. Стратешки документи Уније и реторика њених политичких представника говоре о НР Кини не само као о партнеру него и као о економском конкуренту и системском ривалу. У првом делу текста анализираће се тај приступ Уније и појаснити позадина и аспекти таквог означавања, имајући у виду и шире глобалне процесе, уз посебан нагласак на текући негативни тренд односа у контексту напада Русије на Украјину. У другом делу ће се тумачити ефекти нарастајућих тензија у односима на простор Западног Балкана. На том подручју преплићу се динамика евроинтеграција те иницијатива "Појас и пут" и механизам Кина-ЦИЕЗ и све јаче економско присуство НР Кине током претходне деценије. Аутор указује на то да позиција Западног Балкана као подручја проширења Уније, али и као њеног првог суседства и објекта спољне политике и геополитичких амбиција, утиче на креирање слике о системском ривалству са НР Кином и ствара нови садржај у односима између Уније и држава са овог подручја. Кључне речи: Европска унија, НР Кина, Западни Балкан, системско ривалство, економија, спољна политика. Увод Узајамни однос Европске уније и њених држава чланица и НР Кине је вишеслојан и вишезначан. Замах глобализације последњих деценија

Vladimir Trapara i Aleksandar Jazić (ur.), Kontroverze spoljna politike SAD i međunarodnih odnosi u Trampovoj eri, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2019, 89–107. ISBN 978-86-7067-268-0, 2019

Povr t k n k nz rvativ с ? ТнrЬнl n ij t~ ~ ri "l ој sp lјној р IШ 1 za vr m dm1ш tr cij Don ldc ... more Povr t k n k nz rvativ с ? ТнrЬнl n ij t~ ~ ri "l ој sp lјној р IШ 1 za vr m dm1ш tr cij Don ldc Tr mpa Jovanka Kuvekalovic tamatovic ~,~ampizam" l о Н ntin onov politiko buducno ti 1 s1mptom glob ln civiliz ij l р nik Vladimir Тrapara Videnje pretnji u tr teskim dokum ntim Тrampove administracij Nemanja Vojinovi~ Milos Р. Dimi~ Nikola Zobenica Unilateraln povl cenja SAD iz m dunarodnih sporazum kao konstanta Tr mpov poljn politik-uticaj па medunarodn odno Milan Igrutinovic Regionalni pristнp Tr mpov administracij Evropi: sanitarni kordon k istoku i jugoi tolш? Sanja Arezina Sino-americki odnosi: izazov za spoljnu politiku tokom Tr mpov dmini tr ij Апа jovic-Lazic Kontroverze politike SAD pr m Kini t1 Тг mpovoj ri 7 9

Dragan R. Simić, Dejan Milenković i Dragan Živojinović, Evropa za mene. Zbornik radova, Fakultet političkih nauka i Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2018, str. 703-711., 2018

Katalin Miklóssy and Hanna Smith (eds), Strategic Culture in Russia’s Neighborhood. Change and Continuity in and In-Between Space, Lexington Books, Lanham, 2019, pp. 187–209. ISBN 978-1-4985-7169-2., 2019

Before the Serbian princ.ipaJity was internatio nally recognized as an independenl slate (1878). ... more Before the Serbian princ.ipaJity was internatio nally recognized as an independenl slate (1878). h•an Ak:mko,• brought to Belgrade. during his 1860 visit, a " lette.r to Serbs" that was sent by leading Moscow's slavophile.s to the.ir "Orthodox brothers." In this letter Serbs were ad\•iscd not to repeal mistakes made by the reforms o f Peter the Great I.hat have thrusted Russin ln wrong. Wcste.m direction. Insisting that the Orthodox fnith. societal institutions. and popular customs should be preserved. sla,•ophilcs recommended to Serbs ••not to succumb to abomin.ation of being Wcstern." 1 Even though

Medjunarodni problemi, 2017

The paper deals with activities aimed at the implementation of the EU Global Strategy tied to the... more The paper deals with activities aimed at the implementation of the EU Global Strategy tied to the effort to further integrate research and development of defence technologies through European Defence Action Plan adopted in November 2016. The author analyses the combined effect of multi-faceted security challenges that the European Union faces and the perception of a decreased and inadequate defence spending in the previous years. The part of the analysis focuses on the political aspect of security challenges and how Brussels? administration responds to those challenges. The author maintains that new European Union Global Strategy is based on the drive for the more rational development of defence industry, which is clearly manifested in setting up a new European Defence Fund as an instrument of the European Defence Action Plan. The recently designed institutional framework followed by adequate financial support may serve as a nudge to the EU Member States to make concrete steps towar...

Politika nacionalne bezbednosti, 2021

Over the last decade the EU has faced challenges on numerous fronts: economic crisis and slow rec... more Over the last decade the EU has faced challenges on numerous fronts: economic crisis and slow recovery, refugee crisis, terrorism, Brexit, lack of effectiveness of its foreign and security policy. In recent years, the EU has put new effort to define its purpose and standing in international relations, and it seeks to become strategically autonomous actor. That means an actor with the ability to set priorities and make decisions. As the role of the United States is still pre-eminent in the security of Europe, the EU-US relations have a special bearing on that EU’s ambition. In this paper we provide an overview of the relations between these two actors with the focus on the first year of Joseph Biden presidency, and we argue that through a complex interaction the EU will seek to define its policies independently of the United States, wishing to expand its space for maneuver and action.

Kolektivni monografie mapuje tzv. konflikty beze zbrani v Evropě v průběhu 20. stoleti, tedy od p... more Kolektivni monografie mapuje tzv. konflikty beze zbrani v Evropě v průběhu 20. stoleti, tedy od prvni světove valky po rozpad východniho bloku. Jednotlive kapitoly se zaměřuji na některe z mnoha mezinarodnich sporů, jež v danem obdobi evropske staty vedly na poli diplomacie, politiky, hospodařstvi ci kultury.

Vojno delo

11 У енглеском оригиналу је реч strategic policy. Српски језик нема конкретну реч за адекватан пр... more 11 У енглеском оригиналу је реч strategic policy. Српски језик нема конкретну реч за адекватан превод речи policy. Понекад је то реч политика, понекад стратегија; овде је то стратешка политика за укупни превод обе речи. 12 Bloomfield A., н. д., стр. 439. 13 Исто, стр. 443.

Kultura polisa, 2019

Pored geografske bliskosti, tri zemlje Beneluksa često imaju ulogu posrednika i zemalja kompromis... more Pored geografske bliskosti, tri zemlje Beneluksa često imaju ulogu posrednika i zemalja kompromisa na nivou Evropske unije. Tako političari ovih zemalja imaju visoku prohodnost na više funkcije u Uniji, pa su čak tri političara iz ovih zemalja na ovim izborima bili nosioci lista ispred svojih grupa. Pored toga, ovim zemljama je zajednička fragmentacija biračkog tela i parlamentarne snage stranaka, što je jedna od odlika koja će nužno obeležavati i rad novog sastava Evropskog parlamenta i Evropske komisije posle izbora 2019. Rezultati izbora su doneli neka iznenađenja i blago prestrojavanje na desnici, pre svega u Holandiji.

The Review of International Affairs, 2014

The paper aims to explain the European Union’s Strategy for Security and Development in the Sahel... more The paper aims to explain the European Union’s Strategy for Security
and Development in the Sahel, the context that it was brought in, its premise, limits and goals. It looks at the Strategy as a part of the Common Foreign and Security Policy institutional framework and at its position within the EU’s overall involvement to the Sahel region. The paper uses the actor-specific (EU) approach in this attempt, bearing in mind the nature of the EU’s foreign and security policy unique setup, its preference for exertion of normative power, focus on social development issues and problems with using military power. This strategy was developed in March 2011 under the pressure from worsening security situation in the Sahel region, specifically its western part, which developed from the local unrest as well as from the Arab Spring’s spillover effect. It will be shown how over the next two years it became the main tool of the EU’s engagement this also including the added CSDP missions and French military involvement. As the crisis worsened, bringing focus to the rebellion in northern Mali in January 2012, it required coordinated and evolved response not only from the EU but from national governments in Europe and ECOWAS (Economic Community of West African States) countries, which in turn, brought more complexity to the crisis response governance and coordination in this volatile region. While the acute crisis in the form of the armed rebellion has been quelled, it is expected that the European Union’s expertise in institutional capacity building will be able to add some stability and overall social progress to the region.

RATIO – РАЗЛОГ – Jahrbuch für europäische Philosophie und Gesellschaftslehre, 2013

e u n d G e s e l l s c h a f t s l e h r e , m e h r s p r a c h i g e i n t e r d i s z i p l i... more e u n d G e s e l l s c h a f t s l e h r e , m e h r s p r a c h i g e i n t e r d i s z i p l i n ä r e Z e i t s c h r i f t , B d . V I I -I X , 2 0 1 0 -2 0 1 3 . B e g r ü n d e t u n d h e r a u s g e g e b e n v o n

Култура полиса, 2014

Рад говори о процесу прилагођавања спољнополитичких корака Србије у смислу обавеза по основу Угов... more Рад говори о процесу прилагођавања спољнополитичких корака Србије у смислу обавеза по основу Уговора о стабилизацији и придруживању и преговарачког процеса са Европском унијом. Испрва ће бити изложена
кратка предисторија односа, специфичност пута Србије ка ЕУ, потом практични кораци у спољнополитичкој сарадњи те савремена питања која данас стоје на дневном реду. Главно питање садашњице је питање односа са Русијом, како Уније тако и позиције Србије према Москви у новонасталим околностима режима санкција и захлађења укупних односа. Оно представља тест за Београд али и најаву већег притиска ради усклађивања своје са спољном политиком Уније.

Nacionalni interes, 2012

Ин сти ту т за европ ске сту ди је, Бе о град. ** Рад је део про јек та Ср би ја у про це си ма е... more Ин сти ту т за европ ске сту ди је, Бе о град. ** Рад је део про јек та Ср би ја у про це си ма европ ских ин те гра ци ја: гло бал ни кон текст, ин сти ту ци је и иден ти тет ко ји под бро јем 179014 фи нан си ра Ми ни стар ство про све те и на у ке Ре пу бли ке Ср би је.

Međunarodni problemi, 2018

Rad predstavlja deo projekta "Srbija u procesima evropskih integracija: globalni kontekst, instit... more Rad predstavlja deo projekta "Srbija u procesima evropskih integracija: globalni kontekst, institucije i identitet" (br. 179014) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Apstrakt: Rad je prilog istoriografiji domaće nauke o međunarodnim odnosima posmatrane kroz njenu obradu nesvrstanosti u periodu socijalističke Jugoslavije. Autor analizira relevantnu akademsku literaturu koja je obrađivala nesvrstanost kao pojam, pokret i preplet društvenih odnosa. U radu je u kratkim crtama prvo prikazan razvoj nauke o međunarodnim odnosima u sklopu društvenih nauka u Jugoslaviji, te potom razvoj onog dela te nauke koji je za predmet izučavanja imao nesvrstanost. Autor ukazuje na postojanje snažnih crta marksističkog pristupa međunarodnim odnosima u analizi pokreta nesvrstanosti i njegove geneze, ali i fleksibilnost i eklekticizam u analizi različitih povezanih tema. Takođe je pokazan uticaj koji je široko fokusirana nauka ostvarila u odnosu na analizu uticaja unutrašnjih činilaca na definisanje spoljne politike, na analizu značaja datog istorijskom iskustvu i subjektivnosti u nastupu, što su odlike i savremenijih teorija poput konstruktivizma i liberalizma. Autor zaključuje da teorijska produkcija iz tog vremena treba da bude detaljnije vrednovana u svetlu aktuelnog stanja nauke o međunarodnim odnosima. Ključne reči: nesvrstanost, Jugoslavija, međunarodni odnosi, spoljna politika, Novi međunarodni ekonomski poredak (NMEP), Hladni rat. Završetak Drugog svetskog rata doneo je Jugoslaviji novi društveni poredak i nove međunarodne okolnosti. Komunistička partija Jugoslavije (KPJ), kao nedvosmisleno vodeća politička snaga pod rukovodstvom Josipa Broza Tita, brzo

Međunarodni problemi, 2017

Rad je deo projekta "Srbija u procesima evropskih integracija: globalni kontekst, institucije i i... more Rad je deo projekta "Srbija u procesima evropskih integracija: globalni kontekst, institucije i identitet" u Institutu za evropske studije koji pod brojem ON179014 finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Apstrakt: Rad analizira deo aktivnosti usmerenih na primenu Globalne strategije Evropske unije u okviru nastojanja da se istraživanje i razvoj u oblasti odbrambenih tehnologija dublje integrišu kroz Akcioni plan evropske odbrane usvojen novembra 2016. godine. Autor razmatra združeni efekat raznorodnih bezbednosnih izazova pred kojima se Evropska unija nalazi i percepcije smanjenog i neadekvatnog utroška odbrambenih budžeta prethodnih godina, a potom sagledava politički okvir tih izazova i pojedine pokušaje Brisela da na njih odgovori. Autor zastupa tezu da nova Globalna strategija Evropske unije u sebi sadrži i težnju ka racionalnijem razvoju vojne industrije zarad čega je uspostavljen Evropski fond za odbranu u sklopu Akcionog plana evropske odbrane. Novi institucionalni okvir i očekivano finansiranje bi trebalo da posluže kao podsticaj državama članicama Unije da učine konkretnije korake ka integrisanju nacionalnih odbrambenih struktura. Ključne reči: Akcioni plan evropske odbrane, Globalna strategija Evropske unije, Plan primene za bezbednost i odbranu, Evropski fond za odbranu, odbrana, bezbednost.

Sažetak: U radu se daje pregled osnovnih spoljnopolitičkih i bezbednosnih institucija koje korist... more Sažetak: U radu se daje pregled osnovnih spoljnopolitičkih i bezbednosnih institucija koje koristile države-članice Evropske unije, počevši od plana o Evropskoj odbrambenoj zajednici 1950. do Lisabonskog sporazuma 2009. Njihov razvoj je bio pod dominantnim uticajem nekoliko spoljnih i unutrašnjih političkih procesa i stanja, te je fundamentalno odražavao položaj Unije u odnosu na dve hladnoratovske velesile a nakon 1991. u odnosu na SAD. Usled toga, razvoj je tekao kroz izgradnju institucija, načina dogovaranja i polaganog jačanja kapaciteta za delovanje, da bi aktuelni izraz našao u Lisabonskom ugovoru kao do sada najjasnijem primenjenom iskoraku u sferi spoljne i bezbednosne politike Unije. Ključne reči: Evropska odbrambena zajednica, Zapadno-evropska unija, Evropska politička saradnja, Mastrihtski ugovor, Zajednička spoljna i bezbednosna politika, Lisabonski ugovor.

Finalizacijom Lisabonskog ugovora decembra 2009. Evropska unija je završila decenijski proces ins... more Finalizacijom Lisabonskog ugovora decembra 2009. Evropska unija je završila decenijski proces institucionalnog prilagođavanja društveno-političkim prilikama s početka 21. veka. Funkcionalni okvir za primenu Zajedničke spoljne i bezbednosne politike je preciziran i ojačan novim institucijama poput Evropske službe za spoljne poslove i redefinisanim položajem Visokog predstavnika za spoljne i bezbednosne poslove. Pogled unazad nam pokazuje da se radi o stalnom jačanju supranacionalne strukture sa težnjom da Evropska unija bude prepoznata kao jasan i artikulisan činilac na polju međunarodnih odnosa. Cilj ovog rada je da uoči nastale institucionalne promene u spoljnopolitičkom delovanju EU kao i njenu ulogu, sadašnju i projektovanu, u svetu koji se rapidno menja. Ispitane su praktične posledice ovih promena u smislu dinamike rada organa koji nose spoljnu politiku unije, njihove interakcije i kvalitativnog skoka koja bi mogla doći sa tim. Naspram ovih težnji stoji fluidno stanje globalne podele moći. Ono je od 2008. dodatno podstaknuto svetskom finansijskom krizom i percipiranim relativnim opadanjem američke moći, rastom uticaja zemalja BRIK-a i G-20 naspram G-8, te nejasnim ishodom krize suverenog duga. Ključne reči: Lisabonski ugovor, Visoki predstavnik za spoljne i bezbednosne poslove, EEAS, finansijska kriza, međunarodni odnosi, globalni činilac.