Zlata Marjanovic - Academia.edu (original) (raw)
Monographs by Zlata Marjanovic
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblјa, Budve, Maina, Pobora, Brajića, Paštrovića i Spiča, 2016
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblja, Maina, Pobora, Brajića, Budve, Paštrovića i Spiča., 2016
У вОЈевАњУ ЗА ФОлКлОР: ПСИХИЧКО ЗНОЈење николе ХерЦиГоње Г одина 1995, Београд, Баново брдо, згра... more У вОЈевАњУ ЗА ФОлКлОР: ПСИХИЧКО ЗНОЈење николе ХерЦиГоње Г одина 1995, Београд, Баново брдо, зграда у Пожешкој улици. врата ми отвара никола Херцигоња, сувоњав и ситан, али живахан и расположен господин. јутро је сунчано, летње, а ја нимало случајно долазим баш тад у посету, "јер ујутру ми је глава свежа", каже, "а већ после поднева…", одмахује руком уместо да заврши реченицу и осмехује се.
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblјa, Budve, Maina, Pobora, Brajića, Paštrovića i Spiča, 2016
Житељи Црногорског приморја са залеђем високо вреднују песме свог завичаја, без обзира на стил ко... more Житељи Црногорског приморја са залеђем високо вреднују песме свог завичаја, без обзира на стил којем припадају. Оне представљају снажну спону са њиховим музичким наслеђем које су усмено преносиле генерације и својеврсна су потврда њихових корена и њиховог идентитета. Тако се многи Бокељи, Грбљани, Будвани, Маињани, Побори, Брајићи и Паштровићи поносе својим песмама, а, такође, јасно препознају и одвајају песме своје традиције од песама традиције неког другог краја. То се не односи само на песме из проучаване области Црногорског приморја већ и на песме које су део традиције континенталних делова Црне Горе или других делова Јадранског приморја.
Стога треба изложити мишљење казивача о музичкој традицији њиховог завичаја и њихово поређење са музичком традицијом других крајева, пре свега оних с којима се њихов завичај граничи. Приликом нашег теренског истраживања, питања су казивачима пажљиво постављана јер је већина њих, посебно оних из руралних подручја, под музиком доскора подразумевала само ону која се изучава у музичкој школи или ону која се пушта преко електронских медија, а не своју традиционалну музику.
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblјa, Budve, Maina, Pobora, Brajića, Paštrovića i Spiča, 2016
Љубо Дулетић, већ је наведено, диплар-гуслар, а не обрнуто, гуслар-диплар, који не модулира само ... more Љубо Дулетић, већ је наведено, диплар-гуслар, а не обрнуто, гуслар-диплар, који не модулира само у поштовању своје традиције, односно у свом диплању, већ, колико је могуће, то поштовање испољава и свирањем на другим инструментима. Својим свирањем он се и на још један скроман али доследан начин намеће и другима као узор: отуда се чини да би израз једног од његових следбеника, Ива Крстичевића, модулација, али према начелима западноевропске музике, могао бити примењен и на његову музичку праксу. Тако се модулација Љуба Дулетића креће од „полазног тоналитета“, умећа наслеђеног од оца Ђуре и Маињана с којима одраста, преко „прелаза“ – искуства које стиче у Будви, у којој свој гусларски и дипларски свет још допуњује и фрулашким, хармоникашким, гајдашким и кларинетским искуством, и у којој, напослетку, долази до „циљног тоналитета“ – до руралног стила, обогаћеног а неокрњеног елементима урбаног стила, а све то у истој „композицији“ – свирци Љуба Дулетића, који, једноставно, воли свеколику музику и бави се њоме и развија је онако како може и, напослетку, сам жели.
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblјa, Budve, Maina, Pobora, Brajića, Paštrovića i Spiča, 2016
Дипле Чаворове нису јединствене по свом облику, дипле Чаворове се ни по свом репертоару ни по мес... more Дипле Чаворове нису јединствене по свом облику, дипле Чаворове се ни по свом репертоару ни по местима на којима се тај репертоар може чути не издвајају превише од репертоара осталих савремених диплара ширег подручја. Оно што их чини посебним, тј, Чаворовим, јесте сам Стеван, тренутно један од најмлађих диплара Црногорског приморја, који иако живи у складу са временом, не одустаје од традиције, како породичне, тако и његовог родног краја.
Зачух вилу у дубраву ђе пјесан поје: зборник радова о паштровској и будванској музичкој традицији и сродним темама, 2016
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblјa, Budve, Maina, Pobora, Brajića, Paštrovića i Spiča, 2016
Кад нема кише, попо види да је мука на народ, дижу се крсти, пјева се молитва (Богдановић 1996).
Lirica: Peraški poj po Dioniziju De Sarnu San Đorđu. , 2016
Muzička tradicija bilo kog područja zauzima posebno mesto u vremenu i prostoru. To je utemeljena ... more Muzička tradicija bilo kog područja zauzima posebno mesto u vremenu i prostoru. To je utemeljena kategorija, isprepletena i neodvojivo povezana sa životima onih koji je neguju ili koji je makar čuvaju u sećanju. Ona je još i pokazatelj dublje, naslagama vremena obavijene suštine baštinika, koji su je u svom zavičaju stvorili i oblikovali. Najčešće se ta tradicija u našim krajevima prenosi veoma krhkim i delikatnim usmenim predanjem, koje može, а i ne mora da bude utisnuto u narednu generaciju.
Papers by Zlata Marjanovic
Organized by the Society for Cultural Development “Bauo” 2 from Petrovac Na Moru, from 5 to 11 De... more Organized by the Society for Cultural Development “Bauo” 2 from Petrovac Na Moru, from 5 to 11 December 2017, a multidisciplinary project called Ethno Lab 3 was realised, as part of which a research of the music and dance tradition of the Paštrovići area and Budva was conducted. The chief consultant and organizer of the research was Zlata Marjanović (Music High School Stevan Mokranjac, Kraljevo), and the participants were the reputed experts in the field of ethnology, anthropology,
Бока 40: зборник радова из науке, културе и умјетности, 2020
У овом раду ће бити критички представљено традиционално певање Херцег Новог крајем 19. и почетком... more У овом раду ће бити критички представљено традиционално певање Херцег Новог крајем 19. и почетком 20. века. То ће бити учињено захваљујући нотним записима 1) који се налазе у необјављеном рукопису Пјесме из Далмацие бројева 1‒249 (текст и напев) сакупио Лудвик Куба (1890/1892) који се чува на Одјсеку за повијест хрватске глазбе Завода за повијест хрватске књижевности, казалишта и глазбе ХАЗУ Загреб под бројем 2017 и нотним записима али и етнографским подацима 2) Владимира Ђорђевића објављених 1929. године у раду „Неколико речи о игрању и певању у Херцег Новоме” (Гласник етнографскоg музеја бр. 4 у Београду). Ови записи представљају драгоцено полазиште на основу којег је могуће предочити особености, развој и промене традиционалног певања овог бокељског града у распону од једног столећа.
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblja, Maina, Pobora, Brajića, Budve, Paštrovića i Spiča, 2016
Journal of Fine Arts Volume 2, Issue 1. , 2019
Organized by the Society for Cultural Development “Bauo” from Petrovac Na Moru, from 5 to 11 Dece... more Organized by the Society for Cultural Development “Bauo” from Petrovac Na Moru, from 5 to 11 December 2017, a multidisciplinary project called Ethno Lab was realised, as part of which a research of music and dance tradition of the Paštrovići area and Budva was conducted. Eminent experts in the field of ethnology, anthropology, ethnochoreology, ethnomusicology and music pedagogy participated in the project. Within this project a significant cooperation was established between the experts in the field of ethnomusicology and music pedagogy. This project aims to show how the results of the cross-country
research conducted by ethnomusicologists can be applied in practical music teaching, and within the course of Solfeggio to get the students of primary and secondary music schools acquainted with the national music tradition of the Paštrovići area and Budva.
Pál Richter and Lujza Tari (eds). Individuals and Educated People in Traditional Multipart Music Practises. , 2015
This paper will trace some of the ways in which the folk music practice of montenegro coast with ... more This paper will trace some of the ways in which the folk music practice of montenegro coast with its hinterland has responded to the cul tural impacts of different origin. These impacts come mostly from a variety of experts (from electronic media etc.), but especially through the activity of ethnomusicologists. Although i am not a native in the montenegrin coast and even though i do not live there, it happened that as ethnomusicologist, i have been study ing the music practice of the area in question for almost three decades (from 1987). Quite unexpectedly and without any intention, my research has affected on the local practice (which is mostly manifested as a kind of modernization of the tradition). Trough the adequate examples, this paper will show what the impacts and consequences my fieldwork had in local music practice. on the one hand, and in my opinion, most of these impacts did not reflect negatively on the music practice of montenegro coast. on the contrary, they are giv ing to this practice a new power, they enriched, refreshed and prolong its life. in short, these impacts helped the old meaning of the musical tradition
Nasleđe: časopis za književnost, jezik, umetnost i kulturu br. 34. , 2016
У раду ће на примеру казивања Милунике Мике Пртењак из села Бели Камен (Драгачево) бити разматран... more У раду ће на примеру казивања Милунике Мике Пртењак из
села Бели Камен (Драгачево) бити разматрани улога и место жене
као чувара традиције, али не у оквирима српске вокалне и обичај-
не традиције, примерене и уобичајене женама, већ у оквиру ин-
струменталне традиције. Свирање је део традиције мушкараца,
међутим, Мика својим талентом, али и жељом да традицију свога
завичаја чува и негује, „посеже” за усном хармоником. Показаће
се да је њена улога као свирача маргинализована, она својом свир-
ком не добија значајније место у систему вредновања свога села,
отуда не свира на саборима, традиционално „резервисаним” за
свирку мушкараца на хармоници ручног типа, већ својом свир-
ком прати игру само током пастирских окупљања. Пример Мике
као жене свирача свакако је битан помена, јер њено казивање
осликава музицирање једног драгачевског села у деценијама на-
кон Другог светског рада, она је, затим, потпуно свесна места и
улоге коју има у заједници свирајући усну хармонику – и то јој не
смета, јер Мика, у делу музике намењеном мушкарцима, са задо-
вољством чини управо оно шта су многе генерације жена чиниле
пре ње, а то је чување традиције свога завичаја.
Muzička i igračka tradicija multietničke i multikulturalne Srbije. , 2016
Апстракт: Тема овог рада је део вокалне традиције забеле-жене током теренских истраживања 1997. г... more Апстракт: Тема овог рада је део вокалне традиције забеле-жене током теренских истраживања 1997. године у Сиринићкој жупи (југоисточни део Косова). Реч је о подручју које је због своје географске позиционираности столећима унатраг било култур-но-историјски изоловано. То је један од најјачих разлога што су мештанке жупе у својим сећањима очувале песме везане за мно-ге обичаје извођене у прошлости током аграрно-календарске године. Међу њима се као засебна група истичу летàчке, одно-сно летовàчке песме, пре свега због особености својих музичких компонената које указују на претхришћанско порекло. Посебност ове групе песама јесте и то што су: 1) певане у једном " клизном периоду " у години (у широком временском распону од Ускрса до жетве), и 2) што према нашим истраживањима из 1997. године нису повезане једним жанром. Управо је та " жанровска разуђе-ност " подстакла детаљније изучавање летàчких/летовàчких пе-сама, те ће на страницама које следе бити покушано да се сагледа разлог њиховог настанка, какав су значај оне имале за житеље док су још биле у пракси Сиринићке жупе, и напослетку, да ли је међу њима могуће издвојити прву, " праву " , најстарију песму, која је свим својим особинама утицала да и неке друге, по настанку млађе песме, постану летàчке/летовàчке. Кључне речи: Сиринићка жупа, обредно-обичајна тради-ција земљорадника, летàчке песме, летовàчке песме. Увод: особине области и становништва Песме потекле из обреда током једне календарске године су по сво-јим особинама веома комплексне, јер, према научном тумачењу Никите И. Толстоја, потичу из једног древног, разуђеног и отвореног система, у којем је старо допуњавано новим, формирајући тако низ слојева (Тол-стој 2001: XIII-XXIV). Из тог разлога је проучавање особина ових песама тема многих радова, дуго присутна на пољу домаће етномузикологије. У настојању да се одржи континуитет у истраживању овог дела традиције,
Proceedings by Zlata Marjanovic
Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација. Тематски зборник са научног скупа 2019. године. , 2020
Тема овог истраживања је хармоника, један од традиционалних инструмената Боке Которске. Овај део ... more Тема овог истраживања је хармоника, један од традиционалних инструмената Боке Которске. Овај део бокељског наслеђа урбаног стила није до сада проучаван, још мање има података о томе у доступним писаним изворима. Рад се, стога, заснива на подацима сакупљеним током тридесетак година ауторкиних теренских истраживања музичке традиције овог приморског подручја. Према њима, хармоника ручног типа је, од своје појаве почетком XX века, у Боки Kоторској имала различит статус, обликован географским и динамичним културно-историјским збивањима, поготово ако је извођење везано за њена два облика: старији, дијатонски (којем је посвећена највећа пажња) и млађи, хроматски. Стога ће, уз друштвено-историјски конткест, овим радом бити презентована и тумачена комплексна улога ручне хармонике у традицији Боке Kоторске, захваљујући: 1) анализи особености извођења, и 2) бокељском поимању тог извођења.
Zbornik radova učesnika: Prvi Etnokamp Kolašin (1–6. avgust 2015). , 2016
Часопис Бока 37: зборник радова из науке, културе и умјетности. , 2017
Апстракт: Својим особеностима традицонално паштровско певање руралног стила показује да је једним... more Апстракт: Својим особеностима традицонално паштровско певање руралног стила показује да је једним делом сродно певању ширег културног подручја, односно крајева које Паштровиће окружују, попут Спича, Грбља, Црмнице као и неких континенталних делова Црне Горе а да је другим делом сродно певању Боке Которске, Будве и делова јужне Далмације, указујући тиме да је такође део једног ширег, али приморског културног подручја. Аутор се посвећује тумачењу и анализи потоње наведеног паштровског певања јер: 1) овом певању није посвећена већа пажња у науци, 2) неке особености указују на велику старост оваквог начина музичког изражавања (чак и из претхришћанског периода), по којима Паштровићи припадају старијем слоју приморског становништва и 3) према доступним изворима, по својим особинама (хемиолна метрика, стопа трохеја итд) је ово паштровско певање посебно. Отуда се такво певање може одредити као певање паштровског дијалекта а у раду је приказано кроз употребу једног мелодијског модела. Помоћу овог модела Паштровићи традиционално изводе многе поетске текстове различитог жанра, па и за овај рад одабране почасницу и љубавну песму, као најбоље представнике певања паштровског дијалекта.
Paštrovski almanah III. Sveti Stefan – Petrovac na Moru: NVU „Paštrovski almanah“., 2017
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblјa, Budve, Maina, Pobora, Brajića, Paštrovića i Spiča, 2016
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblja, Maina, Pobora, Brajića, Budve, Paštrovića i Spiča., 2016
У вОЈевАњУ ЗА ФОлКлОР: ПСИХИЧКО ЗНОЈење николе ХерЦиГоње Г одина 1995, Београд, Баново брдо, згра... more У вОЈевАњУ ЗА ФОлКлОР: ПСИХИЧКО ЗНОЈење николе ХерЦиГоње Г одина 1995, Београд, Баново брдо, зграда у Пожешкој улици. врата ми отвара никола Херцигоња, сувоњав и ситан, али живахан и расположен господин. јутро је сунчано, летње, а ја нимало случајно долазим баш тад у посету, "јер ујутру ми је глава свежа", каже, "а већ после поднева…", одмахује руком уместо да заврши реченицу и осмехује се.
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblјa, Budve, Maina, Pobora, Brajića, Paštrovića i Spiča, 2016
Житељи Црногорског приморја са залеђем високо вреднују песме свог завичаја, без обзира на стил ко... more Житељи Црногорског приморја са залеђем високо вреднују песме свог завичаја, без обзира на стил којем припадају. Оне представљају снажну спону са њиховим музичким наслеђем које су усмено преносиле генерације и својеврсна су потврда њихових корена и њиховог идентитета. Тако се многи Бокељи, Грбљани, Будвани, Маињани, Побори, Брајићи и Паштровићи поносе својим песмама, а, такође, јасно препознају и одвајају песме своје традиције од песама традиције неког другог краја. То се не односи само на песме из проучаване области Црногорског приморја већ и на песме које су део традиције континенталних делова Црне Горе или других делова Јадранског приморја.
Стога треба изложити мишљење казивача о музичкој традицији њиховог завичаја и њихово поређење са музичком традицијом других крајева, пре свега оних с којима се њихов завичај граничи. Приликом нашег теренског истраживања, питања су казивачима пажљиво постављана јер је већина њих, посебно оних из руралних подручја, под музиком доскора подразумевала само ону која се изучава у музичкој школи или ону која се пушта преко електронских медија, а не своју традиционалну музику.
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblјa, Budve, Maina, Pobora, Brajića, Paštrovića i Spiča, 2016
Љубо Дулетић, већ је наведено, диплар-гуслар, а не обрнуто, гуслар-диплар, који не модулира само ... more Љубо Дулетић, већ је наведено, диплар-гуслар, а не обрнуто, гуслар-диплар, који не модулира само у поштовању своје традиције, односно у свом диплању, већ, колико је могуће, то поштовање испољава и свирањем на другим инструментима. Својим свирањем он се и на још један скроман али доследан начин намеће и другима као узор: отуда се чини да би израз једног од његових следбеника, Ива Крстичевића, модулација, али према начелима западноевропске музике, могао бити примењен и на његову музичку праксу. Тако се модулација Љуба Дулетића креће од „полазног тоналитета“, умећа наслеђеног од оца Ђуре и Маињана с којима одраста, преко „прелаза“ – искуства које стиче у Будви, у којој свој гусларски и дипларски свет још допуњује и фрулашким, хармоникашким, гајдашким и кларинетским искуством, и у којој, напослетку, долази до „циљног тоналитета“ – до руралног стила, обогаћеног а неокрњеног елементима урбаног стила, а све то у истој „композицији“ – свирци Љуба Дулетића, који, једноставно, воли свеколику музику и бави се њоме и развија је онако како може и, напослетку, сам жели.
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblјa, Budve, Maina, Pobora, Brajića, Paštrovića i Spiča, 2016
Дипле Чаворове нису јединствене по свом облику, дипле Чаворове се ни по свом репертоару ни по мес... more Дипле Чаворове нису јединствене по свом облику, дипле Чаворове се ни по свом репертоару ни по местима на којима се тај репертоар може чути не издвајају превише од репертоара осталих савремених диплара ширег подручја. Оно што их чини посебним, тј, Чаворовим, јесте сам Стеван, тренутно један од најмлађих диплара Црногорског приморја, који иако живи у складу са временом, не одустаје од традиције, како породичне, тако и његовог родног краја.
Зачух вилу у дубраву ђе пјесан поје: зборник радова о паштровској и будванској музичкој традицији и сродним темама, 2016
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblјa, Budve, Maina, Pobora, Brajića, Paštrovića i Spiča, 2016
Кад нема кише, попо види да је мука на народ, дижу се крсти, пјева се молитва (Богдановић 1996).
Lirica: Peraški poj po Dioniziju De Sarnu San Đorđu. , 2016
Muzička tradicija bilo kog područja zauzima posebno mesto u vremenu i prostoru. To je utemeljena ... more Muzička tradicija bilo kog područja zauzima posebno mesto u vremenu i prostoru. To je utemeljena kategorija, isprepletena i neodvojivo povezana sa životima onih koji je neguju ili koji je makar čuvaju u sećanju. Ona je još i pokazatelj dublje, naslagama vremena obavijene suštine baštinika, koji su je u svom zavičaju stvorili i oblikovali. Najčešće se ta tradicija u našim krajevima prenosi veoma krhkim i delikatnim usmenim predanjem, koje može, а i ne mora da bude utisnuto u narednu generaciju.
Organized by the Society for Cultural Development “Bauo” 2 from Petrovac Na Moru, from 5 to 11 De... more Organized by the Society for Cultural Development “Bauo” 2 from Petrovac Na Moru, from 5 to 11 December 2017, a multidisciplinary project called Ethno Lab 3 was realised, as part of which a research of the music and dance tradition of the Paštrovići area and Budva was conducted. The chief consultant and organizer of the research was Zlata Marjanović (Music High School Stevan Mokranjac, Kraljevo), and the participants were the reputed experts in the field of ethnology, anthropology,
Бока 40: зборник радова из науке, културе и умјетности, 2020
У овом раду ће бити критички представљено традиционално певање Херцег Новог крајем 19. и почетком... more У овом раду ће бити критички представљено традиционално певање Херцег Новог крајем 19. и почетком 20. века. То ће бити учињено захваљујући нотним записима 1) који се налазе у необјављеном рукопису Пјесме из Далмацие бројева 1‒249 (текст и напев) сакупио Лудвик Куба (1890/1892) који се чува на Одјсеку за повијест хрватске глазбе Завода за повијест хрватске књижевности, казалишта и глазбе ХАЗУ Загреб под бројем 2017 и нотним записима али и етнографским подацима 2) Владимира Ђорђевића објављених 1929. године у раду „Неколико речи о игрању и певању у Херцег Новоме” (Гласник етнографскоg музеја бр. 4 у Београду). Ови записи представљају драгоцено полазиште на основу којег је могуће предочити особености, развој и промене традиционалног певања овог бокељског града у распону од једног столећа.
Primorju na veliko znamenje: odabrani radovi o muzičkoj tradiciji Boke Kotorske, Grblja, Maina, Pobora, Brajića, Budve, Paštrovića i Spiča, 2016
Journal of Fine Arts Volume 2, Issue 1. , 2019
Organized by the Society for Cultural Development “Bauo” from Petrovac Na Moru, from 5 to 11 Dece... more Organized by the Society for Cultural Development “Bauo” from Petrovac Na Moru, from 5 to 11 December 2017, a multidisciplinary project called Ethno Lab was realised, as part of which a research of music and dance tradition of the Paštrovići area and Budva was conducted. Eminent experts in the field of ethnology, anthropology, ethnochoreology, ethnomusicology and music pedagogy participated in the project. Within this project a significant cooperation was established between the experts in the field of ethnomusicology and music pedagogy. This project aims to show how the results of the cross-country
research conducted by ethnomusicologists can be applied in practical music teaching, and within the course of Solfeggio to get the students of primary and secondary music schools acquainted with the national music tradition of the Paštrovići area and Budva.
Pál Richter and Lujza Tari (eds). Individuals and Educated People in Traditional Multipart Music Practises. , 2015
This paper will trace some of the ways in which the folk music practice of montenegro coast with ... more This paper will trace some of the ways in which the folk music practice of montenegro coast with its hinterland has responded to the cul tural impacts of different origin. These impacts come mostly from a variety of experts (from electronic media etc.), but especially through the activity of ethnomusicologists. Although i am not a native in the montenegrin coast and even though i do not live there, it happened that as ethnomusicologist, i have been study ing the music practice of the area in question for almost three decades (from 1987). Quite unexpectedly and without any intention, my research has affected on the local practice (which is mostly manifested as a kind of modernization of the tradition). Trough the adequate examples, this paper will show what the impacts and consequences my fieldwork had in local music practice. on the one hand, and in my opinion, most of these impacts did not reflect negatively on the music practice of montenegro coast. on the contrary, they are giv ing to this practice a new power, they enriched, refreshed and prolong its life. in short, these impacts helped the old meaning of the musical tradition
Nasleđe: časopis za književnost, jezik, umetnost i kulturu br. 34. , 2016
У раду ће на примеру казивања Милунике Мике Пртењак из села Бели Камен (Драгачево) бити разматран... more У раду ће на примеру казивања Милунике Мике Пртењак из
села Бели Камен (Драгачево) бити разматрани улога и место жене
као чувара традиције, али не у оквирима српске вокалне и обичај-
не традиције, примерене и уобичајене женама, већ у оквиру ин-
струменталне традиције. Свирање је део традиције мушкараца,
међутим, Мика својим талентом, али и жељом да традицију свога
завичаја чува и негује, „посеже” за усном хармоником. Показаће
се да је њена улога као свирача маргинализована, она својом свир-
ком не добија значајније место у систему вредновања свога села,
отуда не свира на саборима, традиционално „резервисаним” за
свирку мушкараца на хармоници ручног типа, већ својом свир-
ком прати игру само током пастирских окупљања. Пример Мике
као жене свирача свакако је битан помена, јер њено казивање
осликава музицирање једног драгачевског села у деценијама на-
кон Другог светског рада, она је, затим, потпуно свесна места и
улоге коју има у заједници свирајући усну хармонику – и то јој не
смета, јер Мика, у делу музике намењеном мушкарцима, са задо-
вољством чини управо оно шта су многе генерације жена чиниле
пре ње, а то је чување традиције свога завичаја.
Muzička i igračka tradicija multietničke i multikulturalne Srbije. , 2016
Апстракт: Тема овог рада је део вокалне традиције забеле-жене током теренских истраживања 1997. г... more Апстракт: Тема овог рада је део вокалне традиције забеле-жене током теренских истраживања 1997. године у Сиринићкој жупи (југоисточни део Косова). Реч је о подручју које је због своје географске позиционираности столећима унатраг било култур-но-историјски изоловано. То је један од најјачих разлога што су мештанке жупе у својим сећањима очувале песме везане за мно-ге обичаје извођене у прошлости током аграрно-календарске године. Међу њима се као засебна група истичу летàчке, одно-сно летовàчке песме, пре свега због особености својих музичких компонената које указују на претхришћанско порекло. Посебност ове групе песама јесте и то што су: 1) певане у једном " клизном периоду " у години (у широком временском распону од Ускрса до жетве), и 2) што према нашим истраживањима из 1997. године нису повезане једним жанром. Управо је та " жанровска разуђе-ност " подстакла детаљније изучавање летàчких/летовàчких пе-сама, те ће на страницама које следе бити покушано да се сагледа разлог њиховог настанка, какав су значај оне имале за житеље док су још биле у пракси Сиринићке жупе, и напослетку, да ли је међу њима могуће издвојити прву, " праву " , најстарију песму, која је свим својим особинама утицала да и неке друге, по настанку млађе песме, постану летàчке/летовàчке. Кључне речи: Сиринићка жупа, обредно-обичајна тради-ција земљорадника, летàчке песме, летовàчке песме. Увод: особине области и становништва Песме потекле из обреда током једне календарске године су по сво-јим особинама веома комплексне, јер, према научном тумачењу Никите И. Толстоја, потичу из једног древног, разуђеног и отвореног система, у којем је старо допуњавано новим, формирајући тако низ слојева (Тол-стој 2001: XIII-XXIV). Из тог разлога је проучавање особина ових песама тема многих радова, дуго присутна на пољу домаће етномузикологије. У настојању да се одржи континуитет у истраживању овог дела традиције,
Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација. Тематски зборник са научног скупа 2019. године. , 2020
Тема овог истраживања је хармоника, један од традиционалних инструмената Боке Которске. Овај део ... more Тема овог истраживања је хармоника, један од традиционалних инструмената Боке Которске. Овај део бокељског наслеђа урбаног стила није до сада проучаван, још мање има података о томе у доступним писаним изворима. Рад се, стога, заснива на подацима сакупљеним током тридесетак година ауторкиних теренских истраживања музичке традиције овог приморског подручја. Према њима, хармоника ручног типа је, од своје појаве почетком XX века, у Боки Kоторској имала различит статус, обликован географским и динамичним културно-историјским збивањима, поготово ако је извођење везано за њена два облика: старији, дијатонски (којем је посвећена највећа пажња) и млађи, хроматски. Стога ће, уз друштвено-историјски конткест, овим радом бити презентована и тумачена комплексна улога ручне хармонике у традицији Боке Kоторске, захваљујући: 1) анализи особености извођења, и 2) бокељском поимању тог извођења.
Zbornik radova učesnika: Prvi Etnokamp Kolašin (1–6. avgust 2015). , 2016
Часопис Бока 37: зборник радова из науке, културе и умјетности. , 2017
Апстракт: Својим особеностима традицонално паштровско певање руралног стила показује да је једним... more Апстракт: Својим особеностима традицонално паштровско певање руралног стила показује да је једним делом сродно певању ширег културног подручја, односно крајева које Паштровиће окружују, попут Спича, Грбља, Црмнице као и неких континенталних делова Црне Горе а да је другим делом сродно певању Боке Которске, Будве и делова јужне Далмације, указујући тиме да је такође део једног ширег, али приморског културног подручја. Аутор се посвећује тумачењу и анализи потоње наведеног паштровског певања јер: 1) овом певању није посвећена већа пажња у науци, 2) неке особености указују на велику старост оваквог начина музичког изражавања (чак и из претхришћанског периода), по којима Паштровићи припадају старијем слоју приморског становништва и 3) према доступним изворима, по својим особинама (хемиолна метрика, стопа трохеја итд) је ово паштровско певање посебно. Отуда се такво певање може одредити као певање паштровског дијалекта а у раду је приказано кроз употребу једног мелодијског модела. Помоћу овог модела Паштровићи традиционално изводе многе поетске текстове различитог жанра, па и за овај рад одабране почасницу и љубавну песму, као најбоље представнике певања паштровског дијалекта.
Paštrovski almanah III. Sveti Stefan – Petrovac na Moru: NVU „Paštrovski almanah“., 2017
