Zoran Dimic | University of Niš (original) (raw)

Papers by Zoran Dimic

Иновације у настави, 2023

Која је улога и колики је значај филозофског образовања на другим студијским програмима? О овом п... more Која је улога и колики је значај филозофског образовања на другим студијским програмима? О овом питању - које је добило на значају са најновијим трендом умањења наставе филозофије у образовном систему Републике Србије - изненађујуће је мало релевантних емпиријских истраживања. У овом раду бавимо се управо тиме: истражујемо значај, вредност и преферентну концепцију филозофског образовања на нематичним студијама, из перспективе студената, главних учесника образовног процеса. Наш узорак обухвата 151 учесника, студенте и студенткиње Универзитета у Нишу, који су помоћу онлајн-упитника одговарали на отворена питања о доприносу који су филозофски курсеви имали у њиховом образовању и евентуалном простору да тај допринос буде значајнији. Добијене податке анализирали смо квалитативно, методом тематске анализе. Резултати нашег истраживања показују да студенти изузетно цене учинак филозофских курсева, да сматрају да они доприносе унапређењу вештина критичког мишљења и ефикасног комуницирања, бољем сагледавању проблема, учењу како се учи, изградњи погледа на свет, па чак и-насупрот уобичајеној концепцији филозофије као општеобразовног предмета-бољем разумевању сопствене струке. Уз извесна ограничења која се морају имати у виду, ово истраживање говори у прилог томе да филозофско образовање даје значајан допринос образовању студената различитих вокација, те да постоје јаки разлози за супротстављање тренду маргинализације филозофије на другим студијским програмима. Такође, резултати сугеришу да је у светлу нових промена потребно поново промислити питање о начину конципирања филозофских курсева на другим студијским програмима.

Economic Themes, 2022

The first systematic definition of economics in Western culture takes place in Aristotle’s Politi... more The first systematic definition of economics in Western culture takes place in Aristotle’s Politics. In the first chapter of this writing, Aristotle analyzes in detail the skill of household management (economics). When he tries to see the same skill not only within the household, but also in the context of the political community (polis), Aristotle notices problems that arise with the development of the skill of acquiring property (κτητικὴ) and the skill of acquiring wealth (χρηματιστικήν). The application of the principle of household management to the political community leads to fundamental problems, fundamentally unsolvable, due to which the economy and politics in the political community (polis) remain in permanent tension.

Theoria, Beograd, 2022

Fichte?s relation towards the institution of the state is directly dependent on how the notion of... more Fichte?s relation towards the institution of the state is directly dependent on how the notion of freedom was developed in his philosophy. However, his understanding of freedom was transformed dynamically from freedom understood in a distinctly individualistic way as the absence of any obligations (early Fichte) to legally grounded freedom in a state institution that implies restricting one?s freedom by the freedom of others (mature phase). Accordingly, Fichte?s attitude towards the notion of the state changed - from its understanding as an external institution that should only enable the individual?s freedom and eventually disappear to the understanding of the state as the only guarantor of human liberation and the original place for freedom. However, in his late phase, Fichte would abandon such an idea of the state again and develop a new concept of national education that should do what the state failed to do. Therefore, we must conclude that Fichte does not have an exact positio...

FACTA UNIVERSITATIS; Teaching, Learning and Teacher Education, Vol. 5, No. 2., 2021

Do non-philosophy university students consider philosophy to be important for their education? In... more Do non-philosophy university students consider philosophy to be important for their education? In this paper, we present the results of the empirical research that we have conducted in order to address this question. The study included 151 participants and was based on an online questionary. Our approach was focused on students' evaluation of the role and significance of the philosophical courses they have attended. The results indicate that students highly regard philosophy as valuable and beneficial not only for general but also for their professional education. We take those results to offer a strong argument against the current trend of decline and reduction of philosophical education in high schools and universities of the Republic of Serbia.

Годишњак педагошког факултета у Врању, 2021

У општем контексту савремене светске економске и политичке кризе, настале познатим догађајима с п... more У општем контексту савремене светске економске и политичке кризе, настале познатим догађајима с почетка новог миленијума, услед којих су озбиљно уздрмани демократски политички системи и финансијска стабилност онога што зовемо „Западним светом“, последњих десетак година суочавамо се са озбиљним преиспитивањем улоге филозофије у образовним системима многих земаља. Међутим, тај процес није једностран и једнозначан. Са једне стране, услед финансијске кризе и резања буџета, многи департмани за филозофију у разним деловима света суочавају се са смањивањем броја запослених, односно са укидањем многих предмета или чак гашењем самих одсека. У Србији очигледнo стратешко опредељење Владе ка дуалном образовању доводи до прекомпоновања школских програма у средњошколском образовном систему. Опште образовање и култура критичког мишљења, које је филозофија (али не само она) вековима доносила онима који су је изучавали, сада се показују као непотребни, или чак непожељни. Стога сматрамо да се нови путеви актуализације филозофије у образовном систему не могу градити на старом, метафизички обојеном саморазумевању филозофије, према коме је филозофија самоподразумевала своју „краљевску“ позицију, већ да се место филозофије у образовном систему мора тражити у њеном потпуном отварању према другим наукама, како природним тако и друштвено-хуманистичким. Рад на крају доноси конретан предлог концепције наставе филозофије у средњим школама.

Facta Universitatis, Series: Philosophy, Sociology, Psychology and History, 2021

At the very beginning of Fichte's philosophy, in his early writings, the key ideas of his overall... more At the very beginning of Fichte's philosophy, in his early writings, the key ideas of his overall philosophical development are clearly visible-a focus on practical philosophical questions and an obvious intention to unequivocally address his philosophy. At this stage, Fichte predominantly deals with the critique of prerevolutionary society, exhausted by a crisis at all levels, and the benefits that the revolution can bring to it. The basic theme of this phase of his development is the same as in the later stages-the personal and political liberation of man in the community. Regardless of the internal evolution of his philosophical development, and the numerous transformations that will take place later, Fichte's obvious aspiration not to build his philosophy exclusively in the theoretical and academic spheres, but to seek its meaning in influencing society, will lead to its clear and precise addressing remaining until the end a key topic of his understanding of philosophy.

Facta Universitatis, Series: Visual Arts and Music, 2021

In Chapters 7 and 8 of "Politics", Aristotle presents his most detailed version of the philosophy... more In Chapters 7 and 8 of "Politics", Aristotle presents his most detailed version of the philosophy of upbringing and education (paideia). According to his understanding, paideia is firmly connected to politics and political practice. Each political order determines its own way of upbringing and education, which has to achieve the goals to which the respective order aspires to the best possible extent. Thus, in a democracy, democratic education should be developed, in oligarchy and in the oligarchic kingdom it should be the education that best serves the goals of the monarchy. In this context, Aristotle in Chapter 8 of "Politics" discusses in great detail what music education in the polis should be in order to best serve the goals that its citizens set for themselves. Unlike Plato, while avoiding any kind of interventionism, Aristotle does not intend to prescribe what music and dance should be in one polis. Hsimply analyzes all possibilities, and according to his general methodological inclination in "Politics", leaves it to citizens and legislators in every political order to make a final decision on it.

Philosophia - e-journal for philosophy & culture, 2021

While Peter Oesterreich insists that the question of the unity of Fichte's philosophy is a very i... more While Peter Oesterreich insists that the question of the unity of Fichte's philosophy is a very important topic, Jean-Christophe Goddard does not find it significant and emphasizes the essence of science. In contrast to Oesterreich and Goddart, I would like to say the following. Fichte does not consider science purely transcendental and theoretical and in contrast to the practical, but as something that has the properties of both. The essence of philosophy as a doctrine is revealed through its communication and transmission in a learning process. Outside of doctrine, it has no meaning in itself. It is philosophy as much as it could be an object of learning and teaching. Fichte considered philosophy in its original form as a doctrine in the action of appropriate human education and upbringing.

Godišnjak za pedagogiju, 2021

The text explores the relationship between Pestalozzi and Fichte. The author argues that, with th... more The text explores the relationship between Pestalozzi and Fichte. The author argues that, with the exception of Kant, Pestalozzi had probably the strongest influence on the development of Fichte's philosophy, and especially on his placing education in the focus of his philosophy. The influence of Pestalozzi on Fichte is most visible in Fichte's critique of the existing education and the construction of a completely new conception of educational activity. It is at this point that Fichte directly relies on Pestalozzi's insights into the importance of independence and self-activity in pedagogical practice. At the same time, there are significant differences between the two of them, clearly visible in Fichte's conception of national education. This conception of Fichte must by no means be viewed only from the context of The Addresses to the German Nation but must be viewed as a whole of the development of Fichte's philosophy, and especially in relation to the historical and educational circumstances that prevailed at the time.

Godišnjak za filozofiju, 2021

UTICAJ KURSEVA FILOZOFIJE NA STAVOVE STUDENATA (Istorija novovekovne filozofije I i II i Filozofi... more UTICAJ KURSEVA FILOZOFIJE NA STAVOVE STUDENATA (Istorija novovekovne filozofije I i II i Filozofija vaspitanja i obrazovanja) Apstrakt: Ovaj rad deo je prve faze projekta departmana za filozofiju Uticaj kurseva filozofije na stavove studenata. Ciljevi ove faze projekta podrazumevali su 'osmišljavanje i formulisanje testova kojima će se proveravati vrednosni stavovi studenata', zatim 'sprovođenje testa', 'računanje rezultata' i na kraju 'analizu i interpretaciju rezultata'. Imajući u vidu naznačene ciljeve autori ovog rada pokušaće da obrazlože svoj dosadašnji angažman u navedenom projektu i da na osnovu analize i interpretacije dobijenih rezultata daju preporuke za pravac u kome bi dalje razvijali platformu za uspešan uticaj na sposobnost kritičkog mišljenja kod svojih studenata.

Sofia Philosophical Review, 2017

Galen's understanding of human nature appears to be very specific from many points of view. Accor... more Galen's understanding of human nature appears to be very specific from many points of view. According to Galen's concept "vis medicatrix naturae," the physician appears to be the assistant of nature. He balances between opposites as well as nature. What we find particularly significant in Galen's view on human nature is a lack of "big ideas" and of a strong theoretical approach, which burdened for instance Plato and members of the Methodists school. Galen realized the whole complexity and relativity of human health and, first of all, realized its dependence on many agents: four qualities and four fluids, air, water, earth, etc. That is why he stated that the treatment of the patient had to be individual. Theory cannot cure. It is only the physician who cures on the basis of some theoretical ideas, but firstly on the basis of his experience. Galen's idea that throughout the treatment of a patient, it is of utmost importance to take into consideration his personal humor, physical condition, and his lifestyle in the present and the past, today has to be a main marker for the further development of medicine. Thus the aim of this paper is not only to better understand Galen's concept of human nature, but to contribute to present-day debates on health and illness, and the societal role of medicine and the doctor.

Facta Universitatis, Series: Philosophy, Sociology, Psychology and History, 2017

This treatise is an attempt to shed some light on the origins of the University of Bologna. The B... more This treatise is an attempt to shed some light on the origins of the University of Bologna. The Bolognese University did not appear as a result of someone’s deliberate founding act to improve medieval education, but as a result of quite specific cultural, economic and political circumstances. The founding of the university had something to do with the interests and privileges of its students. The City of Bologna was not only a formal framework and just a particular place for the university. The city and the university developed together and influenced and changed each other. At the same time, there was a deep gap between them. Since the majority of the Bolognese students were not from Bologna, but from various Italian and European cities, we can say that the majority of the law students in Bologna were alliens. Since most of the students found themselves in a precarious legal situation, being a Bolognese student had its disadvantages. In order to protect themselves against all of th...

Godisnjak Pedagoskog fakulteta u Vranju, 2017

Зоран ДИМИЋ Филозофски факултет Универзитет у Нишу ПАИДЕЈА И ЧУЛО СЛУХА Сажетак: У овом тексту ау... more Зоран ДИМИЋ Филозофски факултет Универзитет у Нишу ПАИДЕЈА И ЧУЛО СЛУХА Сажетак: У овом тексту аутор се упоредном проблематском анализом бави односом између појмова паидеје и слушања у античкој грчкој култури. Он најпре анализира питагорејске и аристотеловске наводе о посебној важности чула слуха у сазнавању и учењу, али се такође бави и неким другим општим феноменима старогрчке културе и педагогије, попут хетерије и улоге педагога. На другом месту, он надаље упоређује ове идеје са све већим Сократовим интересовањем за уску везу између чула слуха и процеса учења, јасно изражену у чувеном ставу: ја знам да ништа не знам. На основу кључних навода из овог текста аутор закључује да је у нашој уобичајеној перцепцији античких увида о знању и учењу, феномен слушања, нажалост, најчешће било запостављено или на рачун чула вида, или на рачун општеприхваћеног увида о нарочитој важности говора и реторичке вештине за античку грчку културу.

Balkanske sinteze, 2016

Današnje razumevanje pojma kritičkog mišljenja u anglosaksonskim obrazovnim sistemima, ovo smešta... more Današnje razumevanje pojma kritičkog mišljenja u anglosaksonskim obrazovnim sistemima, ovo smešta u sferu logike i argumentativnog govora. Međutim, obrazovna revolucija, koja je u Nemačkoj započela polovinom 18. veka, započinje jednim drugačijim shvatanjem kritike, prema kome se ova neposredno vezuje za dominantnu nastavnu metodu u visokom obrazovanju-seminarski oblik nastave. Kantovim shvatanjem pojam kritike dobija svoj puni značaj za čovečanstvo tek kroz prosvetiteljsku kritiku predrasuda i autoriteta svih vrsta, koja ima za cilj emancipaciju i autonomiju građanina od religijskih i političkih vlasti. Međutim, u savremenom univerzitetskom obrazovanju, tj. univerzitetskim kurikulumima, pod velom kritičkog mišljenja se zapravo pojavljuju kursevi iza kojih stoji puka tradicionalna logika, odnosno, silogističko zaključivanje. Forma je tu, i ona treba da stvori utisak da je sve kao što je nekad bilo, odnosno, da savremena društva baštine kritiku kao jednu od najvećih kulturnih tekovina čovečanstva. Međutim, istinskog kritičkog sadržaja u kursevima kritičkog mišljenja zapravo nema.

Arhe, 2015

Sažetak: Vilhelm Gotfrid Lajbnic bio je jedan od najvažnijih utemeljitelja modernog pojma nauke. ... more Sažetak: Vilhelm Gotfrid Lajbnic bio je jedan od najvažnijih utemeljitelja modernog pojma nauke. Svojim određenjem moderne nauke, njegovo ime i njegova fi lozofi ja su višestruko povezani sa najpoznatijom katastrofom na početku moderne epohe, Lisabonskim zemljotresom iz 1755. godine. Lajbnicov ideal nauke iskazan je kroz ideju mathesis universalis (univerzalna matematika). Prema njegovoj interpretaciji, sve stvari u prirodi trebalo bi da se razumeju i objasne preko veličina (magnitudo), oblika (fi gure) i pokreta (motus). Mogli bismo reći da prema ovakvoj ideji moderne nauke svi posebni prirodni fenomeni treba da budu objašnjeni matematički. Lajbnicova ideja nauke je potpuni izraz moderne epohe. Matematika ne bi trebalo da samo nauci donese izvesnost (certitude), već i našim životima. Lajbnicova matematička interpretacija prirodnih fenomena vodi nas do "optimizma" i ideje o najboljem od svih mogućih svetova. Nažalost, Lajbnicov optimistički pogled na svet, tipičan za kraj 17. i početak 18. veka, bio je dramatično prekinut Lisabonskim zemljotresom. Sposobnost merenja i računanja snage zemljotresa i visine cunamija nisu u duše Portugalaca i drugih Evropljana uneli mir i sigurnost. Upravo suprotno, računajući odnos prema Lisabonskom zemljotresu uneo je u njihove živote ogroman strah od ponavljanja katastrofe. Prethodna katastrofa je shvatana kao potencijalna mogućnost novih, koje tek treba da se dogode. Stoga autor ovog teksta zastupa stav da sâm Lisabonski zemljotres iz 1755. godine nije ono što je označilo kraj optimizma, već moderni pojam nauke koji je, preko računanja i predikcije verovatnoće novih katastrofa u budućnosti, u duše ljudi uneo strah.

Fihteov idealizam slobode (zbornik radova povodom 200 godina od Fihteove smrti), 2014

Letopis matice srpske, 2014

С коликогод ентузијазма приступали данас истраживању идеје универитета, у ушима нам неумитно одзв... more С коликогод ентузијазма приступали данас истраживању идеје универитета, у ушима нам неумитно одзвањају Лиотарове (J.F.Lyotard) речи: "L'ideé de franchise universitaire est aujourd'hui d'un autre âge". 1 Хабермас (J.Habermas) нам осамдесетих година 20. века поручује нешто слично: "...der Idee der Universität könne nur noch extra muros neues Leben eingehaucht werden ". 2 Данас се заиста чини да су нови путеви у промишљањe ове идеје прилично закрчени. 3 Али, како разумети ово extra muros (изван зидина)? Дакле, не изван зидова какви нас обично окружују у нашем стамбеном или радном простору, већ зидина какве су кроз историју штитиле становнике старих утвђених градова или замкова! Откуд зидине око институције универзитета? Ко их је и са каквом намером саградио? Са којим су циљем оне подигнуте и кога имају да штите? Удахнути идеји универзитета живот изван зидина, говорити о универзитету extra muros-како то да схватимо? Латинска фраза extra muros, настала вероватно у раним средњовековним временима, за становнике је утврђених градова имала јасно значење: hors de la ville, outside the walls, outside the city. Она се јасно односила на простор изван зидина, изван града. Ићи у шетњу изван градских зидина значило би ступање у свет с оне стране, у којем се више не осећамо потпуно сигурно, извесно и безбедно. Таква би шетња у себи носила извесну привлачну драж какву обично носе радње које су опасне, које се радо чине али увек са извесном нелагодношћу, под тензијом. Шетња extra muros носи према томе известан узбудљив набој, готово авантуристички. Што су зидине монументалније, односно, што су опасности које нас чекају с оне стране веће, то је тај 1 "Идеја независног универзитета припада прошлим временима", Lyotard, J.F, La condition postmoderne,

Phasis – European Journal of Philosophy, 2014

The essence of a catastrophe is today usually estimated by measuring its proportion of material d... more The essence of a catastrophe is today usually estimated by measuring its proportion of material destruction and above all by the number of lost human lives. We express the being of a catastrophe through numbers, records, scales and proportions. Is it that that catastrophe is really something numerable? Computing and calculating could lead us perhaps to some humanitarian issues, but not to the question of humanity. In order to fully understand the problem of catastrophe and its relationship to humanity we have to focus our attention to the establishment of modern science. Instead of leading us to the dispute on the essence of catastrophe, modern science led us to the computation of catastrophe. Magnitudes, numbers, and sizes led us to predictions of the future. But, as we all know, the prediction of a catastrophe is not possible. The objective of the paper is to turn (strophe) the talk about catastrophe from the future and to direct it to the past. In this way it loses its cataclysmic and disastrous tone and gains a "human face". Catastrophe is simply a turning point in the life of people. Life is breakable and fragile. The life of people on the Earth is full of terrible disasters which always recur. The only way to manage the catastrophes is to turn them to the advantage of humanity. The main interest of humanity is to keep its youthfulness and not to let terrible events make it old.

Sofia Philosophical Review, 2014

The article examines the extent to which we can still insist on all three of Humboldt's principle... more The article examines the extent to which we can still insist on all
three of Humboldt's principles of the idea of the university. The question
of whether the idea of the university still has the force of legitimization
of the institution, coincides today with an attempt at “awakening” the
professors and students. The place where the idea of university resides
must be sought in a community of the scientific and educational We of
university professors and students. Opening the horizon before the idea
of the university is only possible if we again begin to understand education
and knowledge as the affirmation of hearing.