Vesna Sara Peno | Institute for Musicology of Serbian Academy of Sciences and Arts (original) (raw)
Papers by Vesna Sara Peno
2 Hundreds of thousands of studies dedicated to this topic that are mainly focused on the post-WW... more 2 Hundreds of thousands of studies dedicated to this topic that are mainly focused on the post-WWII period can be found in the most prestigious scholarly databases and search engines, including Google Scholar,
Muzikologija, 2021
The paper deals with the so-called patriarchal - Constantinople ifos in the recent church-singing... more The paper deals with the so-called patriarchal - Constantinople ifos in the recent church-singing tradition. Different aspects of this phenomenon are presented, about which numerous stereotypical attitudes have been expressed in different kind of narratives. In considering the phenomenon of ifos in this study, we started from the fact that it was at the center of a dispute between the reformers of the late Byzantine Neum notation - the so-called the ?old method? and the conservative among Constantinople?s renowned singers, who did not accept the ?new method? without resistance. It was also stated that the patriarchal ifos by inertia and not always justifiably attributed to the singers who were active in the Church of St. George on Fanar. Also, arguments were presented in favor of a critical review of contemporary discourses in which the ideologized belief is repeated that the Constantinople throne is the guarantee of any kind of saint church tradition, and thus the patristic Orthodo...
Joensuu/Belgrade: ISOCM/SANU, 2017 ISBN 978-86-80639-29-1/978-952-99883-7-2 (Editor with Vesna Sa... more Joensuu/Belgrade: ISOCM/SANU, 2017 ISBN 978-86-80639-29-1/978-952-99883-7-2 (Editor with Vesna Sara Peno)
There is hardly any relevant musicological and theological literature regarding the content and m... more There is hardly any relevant musicological and theological literature regarding the content and meaning of terms such as canon and Holy Tradition, on the one hand, and creativity and innovation in connection with ecclesiastical psalmody on the other. The focus of our attention here is a specific phenomenon of kalophony (“beautified” chant) which Edward Williams rightly described as an Eastern Christian musical Ars Nova in an age of political, but not cultural and artistic, twilight in the Byzantine Empire. Theodore Metochites (c. 1260-1332), one of the most famous polymaths and patrons of late Byzantine art, wrote sadly that his age “has nothing more to say”. However, it is well known that the Palaiologan era was actually an age in which art and science flourished, despite the fact that its result, as Viktor Lazarev notes, was the end of something old, and not the beginning of something new. Was the movement towards kalophony during the artistic renaissance of the Palaiologoi termed...
ISTRAŽIVANJA, Јournal of Historical Researches, 2020
In this paper we will consider how, from the beginning to the end of the 1980s, the Serbian Ortho... more In this paper we will consider how, from the beginning to the end of the 1980s, the Serbian Orthodox Church gradually abandoned its restricted mode of public action and moved from an enclave form, with occasional elements of counterpublics, to a dominant public sphere. This process was the result of a complex set of phenomena that often overlapped. Pressure from authorities on religious communities and believers started to decline at the time despite restrictive legislation regarding public appearances by religious officials still being in force. This was followed by a pronounced deatheization of younger parts of the population and an expansion of various forms of secular religiosity (popular culture, sports), including hybrid types of postmodern spirituality within Yugoslav society. In such circumstances, religious communities were encouraged to expand the scope of their public activities, so they found new forms of communication and networking, both among believers and in various ...
During the difficult years in an enslaved Serbia under Turkish rule, there were no favourable cir... more During the difficult years in an enslaved Serbia under Turkish rule, there were no favourable circumstances for the development of the psaltic art, and neither can one talk about any centre of psaltic art, something that might have been for the Serbs what the Great Church of Constantinople was for the Greeks. Church music was learnt only orally, and one can speak hardly at all about musical training during this period. On account of the lack of musical MSS, we cannot be sure which genre of ecclesiastical melody the Serbians brought with them to the cities of Sremski Karlovci, Szentendre, Komoran etc., or to the newly founded monasteries of Fruska Gora, which under the new circumstances would become centres for a renaissance of Serbian spirituality. The opinions of the first scholars of Serbian church music disagree when it comes to the origins of ecclesiastical melody before and just after the period of the great migrations. The majority of them, correctly, supported the idea that c...
Istraživanja/Journal of Historical Researches, vol. 55, 2020, pp. 254-278, 2020
In this paper we will consider how, from the beginning to the end of the 1980s, the Serbian Ortho... more In this paper we will consider how, from the beginning to the end of the 1980s, the Serbian Orthodox Church gradually abandoned its restricted mode of public action and moved from an enclave form, with occasional elements of counterpublics, to a dominant public sphere. This process was the result of a complex set of phenomena that often overlapped. Pressure from authorities on religious communities and believers started to decline at the time despite restrictive legislation regarding public appearances by religious officials still being in force. This was followed by a pronounced deatheization of younger parts of the population and an expansion of various forms of secular religiosity (popular culture, sports), including hybrid types of postmodern spirituality within Yugoslav society. In such circumstances, religious communities were encouraged to expand the scope of their public activities, so they found new forms of communication and networking, both among believers and in various ...
Muzikologija, 2006
Definitions of the terms "traditional" and "modern", relating to the chanting... more Definitions of the terms "traditional" and "modern", relating to the chanting tradition of the Eastern Church, sprang from research into so-called kalophony ? a specific compositional method that established melismatic melody. Despite differing academic opinions about the origins of this melody in the liturgical practice of the Eastern Church, it is evident that very embellished and elaborate kalophonic melodies appeared frequently from the mid-13th century onwards. The compositional treatment of various genres of these melodies began historically with partial respect for the established hymnographic text. This was followed by a more liberal arrangement, ending in a total departure from any textual base (kratema). The fact that the melody in melismatic mode superseded the text suggests that kalophony represented a certain kind of modernity. Even though musical manuscripts in neumatic notation had no written rules about methods of composition or how to balance ton...
Musicology, 2012
(Summary) Offi cially, the Serbian Orthodox Church enjoyed a legally guaranteed status througho... more (Summary)
Offi cially, the Serbian Orthodox Church enjoyed a legally guaranteed status throughout the 19th century and Orthodox faith was considered to be prevalent both in the Principality of Serbia and in the Kingdom of Serbia. Nevertheless, after gaining its autonomy within the Constantinople Patriarchate in 1831 (under whose forced jurisdiction it had been since 1766), Knez Miloš’s attitude and a number of state provisions led to the unsparing
diminishing of the Church authority together with frequent subversions of the Church Canon law. Introduction of the constitutional and legislative framework for the activities of the Serbian church, the enforcement of institutionalized mechanisms of control, and above all, direct interference of the State authorities in the elections of Church hierarchs and their activities, marked relations of the Church and the State in the 19th century. “Might makes right” rule was always on the State side.
Апстракт: Сагледавањем државних одредаба које су се тицале општег и богословског образовања, а у коме је своје место имала црквена музика, стиче се увид у односе државне и црквене власти, с једне стране, као и државне и црквене културне политике, с друге стране. У раду су представљени сви битнији закони из времена Кнежевине, потом и Краљевине Србије, који су се посредно или непосредно тицали организовања верске наставе и црквеног појања у богословији и осталим школским институцијама у држави. Кључне речи: црквена музика, држава, црква, закон, школство Важна година у историји Српске православне цркве у Кнежевини Србији била је 1831, у којој је озваничена њена аутономија унутар Ца-риградске патријаршије, под чијом је јурисдикцијом била од 1766. (Слијепчевић 1991: 302-318). Након више од половине века, током којег су њеним кормилом управљали јерарси са Фанарија, васељенски патријарх Константин jе у преговорима са изасланицима кнеза Милоша Обреновића пристао да се убудуће митрополити и епископи бирају у Србији, с тим да њихово ступање на архијерејску дужност буде потврђено у Цариграду. Такође, одређено је и да у титулу београдског митрополита уђе додатак "митрополит целе Србије", чиме је његова ингеренција условно подигнута до нивоа титуле патријарха. 1 1 Кон кор дат је остао на снази до 1879. године, ка да је Ца ри град ска па три јар ши ја издала томос о про глашењу аутокефалности Срп ске цр кве (Митровић 1985: 40-52). * Студија je реализована у оквиру пројекта: Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (бр. 177004), који финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије.
Весна Пено Атина-нова престоница традиционалне грчке музике 15 Весна Пено АТИНА-НОВА ПРЕСТОНИЦА Т... more Весна Пено Атина-нова престоница традиционалне грчке музике 15 Весна Пено АТИНА-НОВА ПРЕСТОНИЦА ТРАДИЦИОНАЛНЕ ГРЧКЕ МУЗИКЕ * (СВЕДОЧАНСТВА О МУЗИЧКОМ ЖИВОТУ С ПОЧЕТКА XX ВЕКА) Апстракт: Увидом у написе и студије објављене у часопису Формигс, који је у Атини излазио од 1901. до 1912. године, стиче се целовит увид у музичке прилике које су, заједно са другим видовима уметничког анга-жмана, обликовале културни профил нове грчке престонице. У раду су на основу одабраних чланака из поменутог музичког листа приказани главни разлози за покретање тзв. музичког питања, око кога су се Грци поделили на, условно речено, национално и европски оријентисане. Пр-ви су се залагали за очување и унапређење традиционалне црквене и фолклорне музике, док су други, не одбацујући у потпуности сопствено музичко предање, били више заинтересовани за афирмисање европских тековина, нарочито у систему музичког образовања и у промовисању ви-шегласне црквене музике у богослужбеној пракси. Кључне речи: Атина, Константинопољ, Европа, грчки, византијско поја-ње, вишегласна музика, часопис, Формигс, педагогија, национално. Царски град на Босфору је са Великом Христовом црквом-средиштем цариградских патријараха, кроз читаву историју Визан-тије, и касније, у доба турског ропства, био стециште угледних цр-квених музичара. Најпознатији грчки појци и композитори су, по неком неписаном правилу, одређени период свог појачког стажа проводили за певницама цариградских цркава и по својим заслуга-ма и вештини напредовали у стицању различитих појачких титу-ла. 1 Значај који је и у новијој историји имао овај древни град по-тврђује чињеница да је од првоосноване појачке школе на Фанари-ју 1727. године, у време патријарха Пајсија II, до краја XIX столе-ћа систематску обуку у неумској нотацији и практичном савлада-вању једногласних напева стекао велики број полазника из разли-* Студија је резултат рада на пројекту Музика на раскршћу-српски, балкански и европски оквири, бр. 147033, финансираног од стране Министарства за науку и тенолошки развој Републике Србије.
Muzikologija, 2016
У овом раду разматрали смо генезу и отеловљење концепта српског народног црквеног појања током XI... more У овом раду разматрали смо генезу и отеловљење концепта српског народног црквеног појања током XIX и почетка XX века првенствено кроз анализу наратива о црквеној музици тог доба. На основу расправа објављених у периодици, као и у збиркама црквених напева било је могуће увидети како су савременици појмили настанак и развој црквеног појања у оквиру Српске цркве. С тим у вези се наметнуло тумачење релација између српске црквене музике неговане кроз векове с појачким праксама у другим црквама православне екумене, као и с народном музиком на овим просторима. Захваљујући широј контекстуализацији гледишта и претпоставки које су износили познаваоци српске црквене музичке традиције, то јест њиховим довођењем у везу са распрострањеним схватањима српске нације и културе међу припадницима интелектуалне и политичке елите, били смо у прилици да укажемо на следеће: 1) да је обликовање концепта српског народног црквеног појања било условљено владајућим друштвено-политичким тенденцијама у српској држави; 2) да је разумевање историје ове музичке традиције у датом периоду било у корелацији са политичким стремљењима српске елите; 3) да је Српска црква заједно са познаваоцима црквене музике, међу којима су поједини били њени први истраживачи (аматери) била укључена у процес "замишљања" српске нације.
Muzikologija, 2015
Рад истиче водеће научнике, проучаваоце византијске науке о музици који су, после бројних дебата ... more Рад истиче водеће научнике, проучаваоце византијске науке о музици који су, после бројних дебата и сучељених аргумената, заслужни за превазилажење диспута између такозваних "традиционалиста зилота" -Грка и "монументиста" -западноевропских проучавалаца, који су следили концепт оснивача Monumenta Musicae Byzantinae. У чланку је посебан нагласак на различитим приступима интерпретацији средњовизантијске нотације, познатим такође под називом стари метод. Реферира се такође на проблем хроматизма у византијском тоналном систему пре и после пада Константинопоља.
Muzikologija, 2014
Осврћући се на досадашња истраживања црквеног појања у средњовековној Србији, намера ми је да, у ... more Осврћући се на досадашња истраживања црквеног појања у средњовековној Србији, намера ми је да, у складу са савременим сазнањима којима располаже византолошка музиколошка наука, укажем на потребу критичког преиспитивања и ревидирања одређених закључака и опште усвојених ставова, као и примењених методологија. Циљ је тачније и свеобухватније сагледавање наше музичке прошлости, које би требало да буде подстицајно за нове истраживачке подухвате.
Muzikologija, 2012
Апстракт: Сагледавањем државних одредаба које су се тицале општег и богословског образовања, а у ... more Апстракт: Сагледавањем државних одредаба које су се тицале општег и богословског образовања, а у коме је своје место имала црквена музика, стиче се увид у односе државне и црквене власти, с једне стране, као и државне и црквене културне политике, с друге стране. У раду су представљени сви битнији закони из времена Кнежевине, потом и Краљевине Србије, који су се посредно или непосредно тицали организовања верске наставе и црквеног појања у богословији и осталим школским институцијама у држави.
2 Hundreds of thousands of studies dedicated to this topic that are mainly focused on the post-WW... more 2 Hundreds of thousands of studies dedicated to this topic that are mainly focused on the post-WWII period can be found in the most prestigious scholarly databases and search engines, including Google Scholar,
Muzikologija, 2021
The paper deals with the so-called patriarchal - Constantinople ifos in the recent church-singing... more The paper deals with the so-called patriarchal - Constantinople ifos in the recent church-singing tradition. Different aspects of this phenomenon are presented, about which numerous stereotypical attitudes have been expressed in different kind of narratives. In considering the phenomenon of ifos in this study, we started from the fact that it was at the center of a dispute between the reformers of the late Byzantine Neum notation - the so-called the ?old method? and the conservative among Constantinople?s renowned singers, who did not accept the ?new method? without resistance. It was also stated that the patriarchal ifos by inertia and not always justifiably attributed to the singers who were active in the Church of St. George on Fanar. Also, arguments were presented in favor of a critical review of contemporary discourses in which the ideologized belief is repeated that the Constantinople throne is the guarantee of any kind of saint church tradition, and thus the patristic Orthodo...
Joensuu/Belgrade: ISOCM/SANU, 2017 ISBN 978-86-80639-29-1/978-952-99883-7-2 (Editor with Vesna Sa... more Joensuu/Belgrade: ISOCM/SANU, 2017 ISBN 978-86-80639-29-1/978-952-99883-7-2 (Editor with Vesna Sara Peno)
There is hardly any relevant musicological and theological literature regarding the content and m... more There is hardly any relevant musicological and theological literature regarding the content and meaning of terms such as canon and Holy Tradition, on the one hand, and creativity and innovation in connection with ecclesiastical psalmody on the other. The focus of our attention here is a specific phenomenon of kalophony (“beautified” chant) which Edward Williams rightly described as an Eastern Christian musical Ars Nova in an age of political, but not cultural and artistic, twilight in the Byzantine Empire. Theodore Metochites (c. 1260-1332), one of the most famous polymaths and patrons of late Byzantine art, wrote sadly that his age “has nothing more to say”. However, it is well known that the Palaiologan era was actually an age in which art and science flourished, despite the fact that its result, as Viktor Lazarev notes, was the end of something old, and not the beginning of something new. Was the movement towards kalophony during the artistic renaissance of the Palaiologoi termed...
ISTRAŽIVANJA, Јournal of Historical Researches, 2020
In this paper we will consider how, from the beginning to the end of the 1980s, the Serbian Ortho... more In this paper we will consider how, from the beginning to the end of the 1980s, the Serbian Orthodox Church gradually abandoned its restricted mode of public action and moved from an enclave form, with occasional elements of counterpublics, to a dominant public sphere. This process was the result of a complex set of phenomena that often overlapped. Pressure from authorities on religious communities and believers started to decline at the time despite restrictive legislation regarding public appearances by religious officials still being in force. This was followed by a pronounced deatheization of younger parts of the population and an expansion of various forms of secular religiosity (popular culture, sports), including hybrid types of postmodern spirituality within Yugoslav society. In such circumstances, religious communities were encouraged to expand the scope of their public activities, so they found new forms of communication and networking, both among believers and in various ...
During the difficult years in an enslaved Serbia under Turkish rule, there were no favourable cir... more During the difficult years in an enslaved Serbia under Turkish rule, there were no favourable circumstances for the development of the psaltic art, and neither can one talk about any centre of psaltic art, something that might have been for the Serbs what the Great Church of Constantinople was for the Greeks. Church music was learnt only orally, and one can speak hardly at all about musical training during this period. On account of the lack of musical MSS, we cannot be sure which genre of ecclesiastical melody the Serbians brought with them to the cities of Sremski Karlovci, Szentendre, Komoran etc., or to the newly founded monasteries of Fruska Gora, which under the new circumstances would become centres for a renaissance of Serbian spirituality. The opinions of the first scholars of Serbian church music disagree when it comes to the origins of ecclesiastical melody before and just after the period of the great migrations. The majority of them, correctly, supported the idea that c...
Istraživanja/Journal of Historical Researches, vol. 55, 2020, pp. 254-278, 2020
In this paper we will consider how, from the beginning to the end of the 1980s, the Serbian Ortho... more In this paper we will consider how, from the beginning to the end of the 1980s, the Serbian Orthodox Church gradually abandoned its restricted mode of public action and moved from an enclave form, with occasional elements of counterpublics, to a dominant public sphere. This process was the result of a complex set of phenomena that often overlapped. Pressure from authorities on religious communities and believers started to decline at the time despite restrictive legislation regarding public appearances by religious officials still being in force. This was followed by a pronounced deatheization of younger parts of the population and an expansion of various forms of secular religiosity (popular culture, sports), including hybrid types of postmodern spirituality within Yugoslav society. In such circumstances, religious communities were encouraged to expand the scope of their public activities, so they found new forms of communication and networking, both among believers and in various ...
Muzikologija, 2006
Definitions of the terms "traditional" and "modern", relating to the chanting... more Definitions of the terms "traditional" and "modern", relating to the chanting tradition of the Eastern Church, sprang from research into so-called kalophony ? a specific compositional method that established melismatic melody. Despite differing academic opinions about the origins of this melody in the liturgical practice of the Eastern Church, it is evident that very embellished and elaborate kalophonic melodies appeared frequently from the mid-13th century onwards. The compositional treatment of various genres of these melodies began historically with partial respect for the established hymnographic text. This was followed by a more liberal arrangement, ending in a total departure from any textual base (kratema). The fact that the melody in melismatic mode superseded the text suggests that kalophony represented a certain kind of modernity. Even though musical manuscripts in neumatic notation had no written rules about methods of composition or how to balance ton...
Musicology, 2012
(Summary) Offi cially, the Serbian Orthodox Church enjoyed a legally guaranteed status througho... more (Summary)
Offi cially, the Serbian Orthodox Church enjoyed a legally guaranteed status throughout the 19th century and Orthodox faith was considered to be prevalent both in the Principality of Serbia and in the Kingdom of Serbia. Nevertheless, after gaining its autonomy within the Constantinople Patriarchate in 1831 (under whose forced jurisdiction it had been since 1766), Knez Miloš’s attitude and a number of state provisions led to the unsparing
diminishing of the Church authority together with frequent subversions of the Church Canon law. Introduction of the constitutional and legislative framework for the activities of the Serbian church, the enforcement of institutionalized mechanisms of control, and above all, direct interference of the State authorities in the elections of Church hierarchs and their activities, marked relations of the Church and the State in the 19th century. “Might makes right” rule was always on the State side.
Апстракт: Сагледавањем државних одредаба које су се тицале општег и богословског образовања, а у коме је своје место имала црквена музика, стиче се увид у односе државне и црквене власти, с једне стране, као и државне и црквене културне политике, с друге стране. У раду су представљени сви битнији закони из времена Кнежевине, потом и Краљевине Србије, који су се посредно или непосредно тицали организовања верске наставе и црквеног појања у богословији и осталим школским институцијама у држави. Кључне речи: црквена музика, држава, црква, закон, школство Важна година у историји Српске православне цркве у Кнежевини Србији била је 1831, у којој је озваничена њена аутономија унутар Ца-риградске патријаршије, под чијом је јурисдикцијом била од 1766. (Слијепчевић 1991: 302-318). Након више од половине века, током којег су њеним кормилом управљали јерарси са Фанарија, васељенски патријарх Константин jе у преговорима са изасланицима кнеза Милоша Обреновића пристао да се убудуће митрополити и епископи бирају у Србији, с тим да њихово ступање на архијерејску дужност буде потврђено у Цариграду. Такође, одређено је и да у титулу београдског митрополита уђе додатак "митрополит целе Србије", чиме је његова ингеренција условно подигнута до нивоа титуле патријарха. 1 1 Кон кор дат је остао на снази до 1879. године, ка да је Ца ри град ска па три јар ши ја издала томос о про глашењу аутокефалности Срп ске цр кве (Митровић 1985: 40-52). * Студија je реализована у оквиру пројекта: Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (бр. 177004), који финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије.
Весна Пено Атина-нова престоница традиционалне грчке музике 15 Весна Пено АТИНА-НОВА ПРЕСТОНИЦА Т... more Весна Пено Атина-нова престоница традиционалне грчке музике 15 Весна Пено АТИНА-НОВА ПРЕСТОНИЦА ТРАДИЦИОНАЛНЕ ГРЧКЕ МУЗИКЕ * (СВЕДОЧАНСТВА О МУЗИЧКОМ ЖИВОТУ С ПОЧЕТКА XX ВЕКА) Апстракт: Увидом у написе и студије објављене у часопису Формигс, који је у Атини излазио од 1901. до 1912. године, стиче се целовит увид у музичке прилике које су, заједно са другим видовима уметничког анга-жмана, обликовале културни профил нове грчке престонице. У раду су на основу одабраних чланака из поменутог музичког листа приказани главни разлози за покретање тзв. музичког питања, око кога су се Грци поделили на, условно речено, национално и европски оријентисане. Пр-ви су се залагали за очување и унапређење традиционалне црквене и фолклорне музике, док су други, не одбацујући у потпуности сопствено музичко предање, били више заинтересовани за афирмисање европских тековина, нарочито у систему музичког образовања и у промовисању ви-шегласне црквене музике у богослужбеној пракси. Кључне речи: Атина, Константинопољ, Европа, грчки, византијско поја-ње, вишегласна музика, часопис, Формигс, педагогија, национално. Царски град на Босфору је са Великом Христовом црквом-средиштем цариградских патријараха, кроз читаву историју Визан-тије, и касније, у доба турског ропства, био стециште угледних цр-квених музичара. Најпознатији грчки појци и композитори су, по неком неписаном правилу, одређени период свог појачког стажа проводили за певницама цариградских цркава и по својим заслуга-ма и вештини напредовали у стицању различитих појачких титу-ла. 1 Значај који је и у новијој историји имао овај древни град по-тврђује чињеница да је од првоосноване појачке школе на Фанари-ју 1727. године, у време патријарха Пајсија II, до краја XIX столе-ћа систематску обуку у неумској нотацији и практичном савлада-вању једногласних напева стекао велики број полазника из разли-* Студија је резултат рада на пројекту Музика на раскршћу-српски, балкански и европски оквири, бр. 147033, финансираног од стране Министарства за науку и тенолошки развој Републике Србије.
Muzikologija, 2016
У овом раду разматрали смо генезу и отеловљење концепта српског народног црквеног појања током XI... more У овом раду разматрали смо генезу и отеловљење концепта српског народног црквеног појања током XIX и почетка XX века првенствено кроз анализу наратива о црквеној музици тог доба. На основу расправа објављених у периодици, као и у збиркама црквених напева било је могуће увидети како су савременици појмили настанак и развој црквеног појања у оквиру Српске цркве. С тим у вези се наметнуло тумачење релација између српске црквене музике неговане кроз векове с појачким праксама у другим црквама православне екумене, као и с народном музиком на овим просторима. Захваљујући широј контекстуализацији гледишта и претпоставки које су износили познаваоци српске црквене музичке традиције, то јест њиховим довођењем у везу са распрострањеним схватањима српске нације и културе међу припадницима интелектуалне и политичке елите, били смо у прилици да укажемо на следеће: 1) да је обликовање концепта српског народног црквеног појања било условљено владајућим друштвено-политичким тенденцијама у српској држави; 2) да је разумевање историје ове музичке традиције у датом периоду било у корелацији са политичким стремљењима српске елите; 3) да је Српска црква заједно са познаваоцима црквене музике, међу којима су поједини били њени први истраживачи (аматери) била укључена у процес "замишљања" српске нације.
Muzikologija, 2015
Рад истиче водеће научнике, проучаваоце византијске науке о музици који су, после бројних дебата ... more Рад истиче водеће научнике, проучаваоце византијске науке о музици који су, после бројних дебата и сучељених аргумената, заслужни за превазилажење диспута између такозваних "традиционалиста зилота" -Грка и "монументиста" -западноевропских проучавалаца, који су следили концепт оснивача Monumenta Musicae Byzantinae. У чланку је посебан нагласак на различитим приступима интерпретацији средњовизантијске нотације, познатим такође под називом стари метод. Реферира се такође на проблем хроматизма у византијском тоналном систему пре и после пада Константинопоља.
Muzikologija, 2014
Осврћући се на досадашња истраживања црквеног појања у средњовековној Србији, намера ми је да, у ... more Осврћући се на досадашња истраживања црквеног појања у средњовековној Србији, намера ми је да, у складу са савременим сазнањима којима располаже византолошка музиколошка наука, укажем на потребу критичког преиспитивања и ревидирања одређених закључака и опште усвојених ставова, као и примењених методологија. Циљ је тачније и свеобухватније сагледавање наше музичке прошлости, које би требало да буде подстицајно за нове истраживачке подухвате.
Muzikologija, 2012
Апстракт: Сагледавањем државних одредаба које су се тицале општег и богословског образовања, а у ... more Апстракт: Сагледавањем државних одредаба које су се тицале општег и богословског образовања, а у коме је своје место имала црквена музика, стиче се увид у односе државне и црквене власти, с једне стране, као и државне и црквене културне политике, с друге стране. У раду су представљени сви битнији закони из времена Кнежевине, потом и Краљевине Србије, који су се посредно или непосредно тицали организовања верске наставе и црквеног појања у богословији и осталим школским институцијама у држави.