Natasa Rakić | University of Kragujevac, Serbia (original) (raw)

Book Reviews by Natasa Rakić

Papers by Natasa Rakić

Кристоф Рансмајер, Девојчица у жутој хаљини, (прев. Наташа Ракић), Летопис Матице српске, књига 514, свеска 6, 1-2, јул - август 2024, стр. 39-46, ISSN 0025-5939, 2024

Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XVIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (27–28. октобар 2023). Књ. 2, 2, Старост, 2024

Арно Гајгер (1968), један од најзначајнијих гласова савремене аустријске књижевне сцене, припове... more Арно Гајгер (1968), један од најзначајнијих гласова савремене аустријске књижевне
сцене, приповеда у роману Прича о старом краљу који није могао пронаћи свој дом (2011)
о трећем добу живота свог оца, Августа Гајгера, који већ скоро две деценије болује од
Алцхајмерове болести. Као неговатељ свог оца, он је пред изазовом савладавања свих
потешкоћа које старост и деменција носе са собом, а која значајно утичу како на боле
сника тако и на његово окружење. Гајгеров роман у коме је приказано како он урања у
свет свог старог и дементног оца и у њему уместо очекиване празнине открива богатство
и виталност духа представља сагу написану са циљем да живот у старости, као и болести
које прате ово доба, буду представљени афирмативно, као саставни део животног циклу
са, а не као губитак личности и умањење квалитета живота. У фокусу овог рада налази
се језичко и мотивско раслојавање одабраног корпуса са циљем освешћења постојећих
представа о старачкој деменцији .

ДОБРИ, НОРМАЛНИ, ПОШТЕНИ, ПОЖРТВОВАНИ У КЊИЖЕВНОСТИ, ЈЕЗИКУ И УМЕТНОСТИ, (Зборник са XVIII међународног скупа Српски језик, књижевност, уметност), Центар за научноистраживачки рад Филолошко-уметничког факултета, Андрићев институт, Андрићград, 2024

Бертолт Брехт, најпознатији немачки драмски писац 20. века и оснивач епског театра, у својим дел... more Бертолт Брехт, најпознатији немачки драмски писац 20. века и оснивач
епског театра, у својим делима разматра дијалектички однос појединца и дру
штва, Бога и човека, добра и зла. Поменута проблематика истакнута је у њего
вим драмским комадима, од којих се Добри човек из Сечуана (1939–1941) издва
ја по томе што представља заокружену целину његове филозофије о међусоб
ној зависности и условљености добра и зла, према којој у сваком човеку постоје
оба принципа, а који ће се испољити као доминантан у његовом делању зависи
умногоме од спољашњих (социјалних и економских) фактора. У складу са рече
ним, рад ће се методолошки и теоријски фокусирати на разматрање концепта
међусобне условљености добра и зла у овом позоришном комаду, и то у контек
сту филозофије дијалектичког материјализма и кинеских филозофских права
ца моцизма, таоизма и конфучијанства.

Липар, 2024

У светлу актуелних дискусија о књижевности миграната на швајцарској књижевној сцени и савремених... more У светлу актуелних дискусија о књижевности миграната на швајцарској књижевној сцени
и савремених теорија о (не)могућности јасног дефинисања идентитета миграната, у раду
ће се приступити анализи романа Голубије срце (2012) Мелинде Нађ Абоњи, швајцарске
књижевнице војвођанског порекла. Испредајући причу о породици Кочиш из Бечеја која
се крајем 70-их година 20. века из личних, политичких и економских разлога отиснула
пут Швајцарске у потрази за бољим животом, ауторка романа осликава потешкоће како
прве тако и друге генерације радних миграната и истиче проблематику друге генерације
која се односи на измештеност, односно, (не)припадање ниједном од светова. У овом раду
ће кроз анализу језичке, структурно-наративне и мотивске равни одабраног романа бити
указано на потешкоће и на (не

Наслеђе, 2024

У свом аутофиктивном књижевном тексту Поријекло (2019) Саша Станишић се бави питањем (не)могућн... more У свом аутофиктивном књижевном тексту Поријекло (2019)
Саша Станишић се бави питањем (не)могућности јасног дефини
сања идентитета мигранта у немачком друштву. Ношен вихором
рата деведесетих година прошлог века из родног Вишеграда
ка Хајделбергу, тада успутној станици, а сада дому, искусио је
шта значи бити странац. Кроз колаж личних искустава, сећања
и фикције, Станишић тематизује амбивалентан однос између
сопства и Другог, близине и даљине, прошлости и садашњости
који се оцртава у процесу изградње и одржања идентитета поје
динца. Ослањајући се на студијe миграције, а на примеру романа
Поријекло, у раду ће се трагати за механизмима помоћу к

Lipar

Die Idee, dass die Kolonisation notwendig ist, um die deutsche Identität zu festigen, wurde im de... more Die Idee, dass die Kolonisation notwendig ist, um die deutsche Identität zu festigen, wurde im deutschen literarischen Diskurs Seite an Seite mit der Eroberung Afrikas und der Umsetzung der gewalttätigen Kolonialpolitik des Deutschen Reiches umgesetzt. Obwohl das Deutsche Reich mit der Unterzeichnung des Versailles Vertrags im 1919. seine Kolonien verlor, blieb noch weiter die Hoffnung, dass die Macht in ehemaligen Kolonien wiederhergestellt wird. Kolonialfantasien und und die Gedanken über die Eroberung eines neuen Raumes für das deutsche Volk wurden durch zahlreiche Flugschriften, Zeitungsartikel, sowie populäre Werke der Kolonialliteratur populär gemacht. Der Beitrag gibt einen Überblick über die Entwicklung der deutschen Kolonialliteratur mit dem Ziel, das Fortbestehen der Idee der Kolonisierung und Rassenungleichheit aufzuzeigen, die trotz historisch- sozialer Turbulenzen den deutschen literarischen Diskurs in der ersten Hälfte des 20. Jahrhunderts maßgeblich prägte.

Књижевна историја, 2020

Радња романа Олга Бернхарда Шлинка делимично се одвија у доба Немачког царства , које је настојал... more Радња романа Олга Бернхарда Шлинка делимично се одвија у доба Немачког царства , које је настојало да се његова моћ демонстрира колонијалним ширењем на афричком тлу. Рад приказује процес колонизације Африканаца, припадника Хереро народа, као и однос немачких војника према њима, представљених као задојених идејама свога времена о снази, слави и доминацији немачког народа. Методолошки, рад се ослања на поставке теоретичара постколонијалних студија о колонијалном дискурсу (над)моћи, испитујући тезу да је однос између закаснеле империјалне силе попут Немачког царства и Африке представљен као однос који је међу (фиктивним) немачким војницима схваћен као интеракција цивилизованог и примитивног. Африка се као конструкт, попут Оријента, доживљава као идеолошка противтежа и оправдање за колонијалне подухвате, који, између осталог, резултирају ставом да се обојени човек не може поимати као људско биће већ да њиме и његовом територијом треба владати, што ће се анализом истаћи као један од значајних тематских аспеката романа. Кључне речи: Африка, немачке колоније, постколонијализам, Хереро, Шлинк Немачко царство се 1884. године, након дужег периода заостајања за европским империјалним силама, придружило колонијалним подухватима са задатком ширења својих територија 1 . Период с краја деветнаестог и почетка двадесетог века био је плодоносан за интелектуалне расправе дискутабилног идеолошког карактера те су у контексту сусрета с Другим отеловљеним у афричким народима дошле нарочито до изражаја теорије социјалдарвинистичког усмерења или пак злоупотребљене геополитичке теорије о Lebensraum-у Фридриха Рацела (Friedrich Ratzel), које су искоришћене као основа за став да борба за животни простор оправдава истребљење других народа. Омогућиле су стога оправ-1 Немачко царство освајало је своје колоније следећим редоследом: Немачка југозападна Африка (1884), Того (1884), Камерун (1884), Источна Африка (1885), а потом и ван Африке: Немачка Нова Гвинеја и Немачка Самоа у Пацифику (од 1884) и три кинеска града уступљена Немачком царству на управљање (1888).

Филолог – часопис за језик књижевност и културу, Dec 30, 2018

%! &'('(() !* + , ! ' -. / 0123 45 / 678 9 ;<=> ? @ ? 5 40A9 15 B;C D E F E G G I J= K. 41L 9 4-9... more %! &'('(() !* + , ! ' -. / 0123 45 / 678 9 ;<=> ? @ ? 5 40A9 15 B;C D E F E G G I J= K. 41L 9 4-9 MN71/ 9 O va câ hdcda d â fY ht m d\_ fucq ] chda \da fm d_ ]lhY m d y ' z ! ((* (*! # (y (yz * (((# + ('(z ( z *( z ( ( + y

Afrika: književnost, kultura, jezik, politika, 2023

Пост)колонијално и (пост)мигрантско искуство Африке преточено је у усмена и писана сведочанства к... more Пост)колонијално и (пост)мигрантско искуство Африке преточено је у усмена и писана сведочанства која чувају сећање на колонијалну прошлост, борбу за ослобођење, као и борбу за одрживост афричких идентитета у (пост) колонијалном свету обележеном новим облицима колонијализма, миграцијама, национализмом, измештањем и хибридизацијом. О (пост)колонијалној Африци
говори се и пише претежно на језику некадашњих колонизатора, док се аутохтони афрички глас једва чује. О Африци пишу и говоре они који настањују афрички континент, као и они који му припадају по пореклу, али не и по месту рођења и живљења. Афричка књижевност на основу језичког одабира и већих могућности за објављивање на Западу све се мање обраћа Африци. Наведене хетерогености
указују на то да је неопходно испитати да ли је и како је могуће дефинисати савремену (пост)колонијалну афричку књижевност узимајући у обзир мноштво језика на којима она настаје. Ослањајући се на радове теоретичара афричких књижевних студија и ставове савремених писаца афричке књижевности у раду ће бити изложена комплексност једнозначног дефинисања савремене (пост)
колонијалне афричке књижевности пратећи три основне линије на основу којих се она (не) може дефинисати као таква – језик афричке књижевности, идентитет афричког писца и одабир публике којој се обраћа.

Letopis Matice Srpske, 2023

*Овај документ је намерно написан као изговорени текст. Он чини основу за низ јавних предавања од... more *Овај документ је намерно написан као изговорени текст. Он чини основу за низ јавних предавања одржаних на Витс институту за друштвена и економска истраживања, Универзитета у Јоханесбургу, кроз разговоре са представницима покрета Роудс мора да падне (енг. Rhodes Must Fall Movement) на Универзитету у Кејптауну и током пројекта Индексирање људског (енг. Indexing the Human Project) одсека за социологију и антропологију Универзитета у Стеленбошу. Природа догађаја који су се одвијали у Јужној Африци, врста публике која је присуствовала предавањима, природа политичких и интелектуалних питања о којима је реч захтевали су потпуно другачији начин обраћања – онај који би могао да се обраћа и разуму и афекту.

Books by Natasa Rakić

Наташа Ракић - Намибија: сећање на колонијалну прошлост у савременом немачком роману, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, ИСБН 978-86-80596-66-2,, 2024

Afrika: književnost, jezik, kultura, politika, 2023

У зборнику, насталом у оквиру Центра за научноистраживачки рад Филолошко-уметничког факултета у ... more У зборнику, насталом у оквиру Центра за научноистраживачки рад
Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, подељеном у пет те
матских целина, обједињени су радови из различитих научних области у циљу проучавања Африке у контексту савремених лингвистичких, књижевних, културних, политичких и друштвених аспеката.
Први тематски оквир посвећен је истраживању аутохтоне, симболич
кe и ритуалнe етнопоетике Африке у домену поетичко-стилских oдлика афричке усмене поезије, усмене традиције спева Сунђата, морфологије алжирске бајке као и антологија књижевности Екваторијалне Гвинеје (Тин Лемац, Марија Панић, Наташа Дракулић Козић, Лазар Букумировић / Ленка Настасић).
Другом сегменту припадају радови усмерени на преиспитивање сли
ке Африке у англофоној књижевности Џ. Конрада, А. Хемона, A. Вокер, Ч. Н. Адичи (Андријана Николић, Енрико Даванцо, Алесандра ди Пјетро, Јелена М. Павловић Јовановић / Милан Д. Тодоровић), франкофоној књижевности Леополда Сенгора, Давида Диопа, Ж. М. Г. ле Клезиоа, Вероник Олми (Милица Кандић / Јована Анђелковић, Катарина Мелић, Александра В. Чебашек / Милица Б. Мојсиловић, Никола Пеулић), немачкој књижевности В. Г. Зебалда (Милена Нешић Павковић) и египатско-арапској књижевности списатељице Радве Ашур (Елвира Диана). Овој тематској
целини припада и рад о колонизаторском дискурсу и колонијалној прошлости Екваторијалне Гвинеје у филму Палме у снегу (Верка Карић), као и истраживање Весне Перић о филмским и радиофонским наративима који контекстуализују афричку колонијалну прошлост.
Трећу тематску целину чине драгоцени прилози који приступају
језичким и књижевним конфигурацијама Африке у српској путописној књижевности од Растка Петровића, Оскара Давича до Соње Лапатанов (Кристина Стевановић, Марија Шљукић, Марија Недељковић). Mотиви ма Африке у српској и црногорској књижевности за младе (Абар Воје Терића) бави се Софија Калезић, док се у коауторском раду Јоване Копање и Антонија Симића трага за афричким сегментима романа Gullo Gullo Миодрага Булатовића. Најзад, поезија александријског формативног простора у оквиру поетичког дијалога Константина Кавафија и Јована
Христића предмет је анализе у раду Оље Василеве.
Четврта група обухвата истраживања која значајно доприносе об
ласти проучавања језика (Марија Јаневска / Тамара Јаневска, Марија Ненадић), методике и дидактике српског као страног језика (Наташа Спасић / Виолета Павловић Мариновић), али и теорије књижевности (Наташа П. Ракић).
Пету тематску целину чине радови у оквиру којих се афрички конти
нент проучава у контексту дигитализације и дигиталног колонијализма (Тамара Вученовић / Невена Ружић, Ана П. Кнежевић), док су закључна разматрања посвећена истраживањима из области антропологије, етнологије и приматологије (Сузана Марјанић, Мелита Вуковић).
Из наведених различитих књижевно-историјско-политичко-културолошких приступа Африци, као и из актуелности саме теме, проистекла је иницијатива за стварање овог јединственог зборника из области хуманистичких наука.