The trail of folly and madness in the picture of Bosch: visual analysis (original) (raw)
Related papers
An ethical reading of visual symbols of architect Bogdan Bogdanovic
Kultura, 2016
Са же так:Ана ли зи ра ју ћиин тер вјуеко јејеар хи тек таБог данБог да но вићдаозажи во та,ако јисуоб је ди ње ниукњи зиГлибикрв, мо глиби смодаиз дво ји модвесли кеБе о гра дако јејега јиоусе би. Мит скоггра дане ка да шњихста рихци ви ли за ци ја,Кел та,по диг ну томнаму шкомижен скомсим бо лудве јуре каДу на ваиСа ве,град, ко јијена ли ко ваонаме ша ви нуфу ту ри стич когмо дер ни змаипра и сто риј скихне кро по лаина се ља.Докједру гасли каби лаобе ле же на на глимпро ме на маују го сло вен скомдру штвуод1983.го ди нека да јепред о се ћаоипред ви ђаодаћеско росвигра до винаБал ка нуби ти на ликар хе о ло шкимло ка ли те ти манако ји мајеза тр па науру ше ви на мајед накул ту раиисто ри јажи во тамно гихна ро да.Упра во ће мо у овом ра ду пре ко ана ли зе пр вог по диг ну тог спо ме ни ка Је вреј ским жр тва ма фа ши зма и па лим бор ци ма у Бе о гра ду, по ку ша тидаот кри је мојед нууни вер зал нусим бо ли куспо менобе леж ја ко јејечу ве ниар хи тек таиз гра диоупе ро дуод1960.до1980.го ди не.Ти меће мона сто ја ти,дасепо ста вијед ноно воетич кочи та њеско роза бо ра вље ногје зи касим бо ла,ви зу ел нихзна ко ваиумет но сти,ко ји масудо не клеоправ да непри ро дечо ве кагра дитељаи чове кару ши те љаусви мана ма. Кључ нере чи:Бог данБог да но вић,спо менобе леж ја,уни вер зал на сим бо ли ка,етич кочи та њеумет но сти,ви зу ел низнак АЛЕКСАНДАР ЈОКСИМОВИЋ 102 АЛЕКСАНДАР ЈОКСИМОВИЋ Увод Сва каче сти цачо ве ко ва,сва коње го воза ни ма њеот кри ва југаи по ка зу југанаистина чинкаоисва когдру гог. 1
Visual elements of the Serbian national identity in the comic strip Hieronymus Bosch
Kultura, 2019
Са же так:Про цесгло ба ли за ци једе ста би ли саојеииз ме ниодо та да шњи по ло жај на ци о нал ног иден ти те та, што је за по сле ди цу има лодана ци о нал наумет ностиз гу биста тусзва нич неумет нич кепрак се.Стрип,каопо се банвидумет нич когиз ра жа ва ња,усвом ви зу ел ном и тек сту ал ном на ра ти ву, ну ди мно го број ност на ци о нал нихко до васаза јед нич комуло гом-ко му ни ка ци јасачи та о цем. Уовомра дуана ли зи ра ћесеви зу ел ниеле мен тисрп скогна ци о нал ногиден ти те таустри пуХи је ро ни мусБошсана ме ромњи хо вог пред ста вља ња и ту ма че ња, с об зи ром на то да ни су са став ни де ло вина ра ти вастри па.Хи је ро ни мусБошдоса дајеиз датуви шеевроп скихзе ма ља,акре и ра лисугафран цу скииз да вачДел кур (Del co urt), сце на ри сти Пе рез (Pe rez) и Ри ком (Ri ca u me) у са рад њисасрп скимака дем скимсликарoмиилу стра то ром-Боба ном Сави ћем(Гето). Кључ не ре чи:на ци о нал нииден ти тетустри пу,оде ло-ви зу ел нисим бол,су среткул ту ра,Бо банСа вић-ГЕ ТО,на род нооде ло, визу ел нако му ни ка ци ја Увод То ком XIX ве ка мо дер на ми сао о на ци ји би ла је во де ћа иде ја за утвр ђи ва ње европ ског жи во та и пер цеп ци је по је дин ца од ре ђу ју ћи све ње го ве ма ни фе ста ци је у ра зно ра зним сфе ра ма
In searching for the rots of minimalism in architecture: Formal silence of Adolf Loos
Arhitektura i urbanizam, 2011
IN SEARCHING FOR THE ROOTS OF MINIMALISM IN ARCHITECTURE: FORMAL SILENCE OF ADOLF LOOS Апстракт: Архитектонски примери минимализма, комбиновани са строгим формама модерног покрета као и са могућностима које нуде нови материјали и технологије, доприносе тријумфу естетике која је постала симбол нашег времена. Минимализам, као најоригиналнији допринос идеје једноставности у архитектури данас, своје корене има у различитим срединама као и у стварању истакнутих појединаца-снажних ауторских личности које не трпе било какву категоризацију. Један од таквих аутора је свакако и Адолф Лос. Његове теоретске идеје по питању украса биле су сензационалне-док су модернисти имали дилему око тога где и како да поставе орнаменте, Лос је био одлучанњегово драстично решење било је њихова потпуна елиминација. У нашем времену, минималистичка архитектура оживљава једноставност Адолфа Лоса, чији је дизајн одбацио историцизам и његовог паразитаорнамент, у корист наглашеног рационализма. Могуће је пратити нит водиљу његове "формалне тишине" преко Карл Андреа (Carl Andre) до Херцога и де Мерона (Herzog и de Meuron), као и преко медитеранске вернакуларне архитектуре до Алберта Кампо Баесе (Alberto Campo Baeza) и Алвара Сизе (Alvaro siza).
Графика в трудах Александра фон Гумбольдта / The Graphics in the works of Alexander von Humboldt
Образ жизни современного человека: культура, традиции, технологии [Текст] : сборник статей / под ред. Н.В. Халиной. – Барнаул : Изд-во Алт. ун-та, 2019. – Вып. 2 – С. 32 - 42., 2019
А. фон Гумбольдт считал, что научное познание природы неотделимо от чувственного восприятия. Для целостного восприятия явлений природы наиболее подходят изображения, которые не только преодолевают ограниченность текстов и таблиц, но и взаимодополняют друг друга. В статье рассматриваются основные типы графики, использованной А. фон Гумбольдтом в его трудах, среди них выделяются: картины природы, тематические карты, инфографика и когнитивная графика. В контексте картин природы характеризуется картина-аллегория «HUMANITAS. LITERAE. FRUGES». В работе утверждается, что картина «Geographie des plantes equinoxiales…» относится к когнитивной графике, так как разработана для порождения у читателя «неожиданных аналогий», а следовательно – нового знания / A. von Humboldt glaubte, dass die wissenschaftliche Erkenntnis der Natur von der Sinneswahrnehmung untrennbar ist. Für die ganzheitliche Wahrnehmung der Naturphänomene sind die Bilder am besten geeignet, die nicht nur die Begrenztheit von Texten und Tabellen überwinden, sondern sich gegenseitig ergänzen. Der Artikel befasst sich mit den wichtigsten Arten von Grafiken, die von A. von Humboldt in seinen Schriften verwendet wurden, darunter fallen Naturbilder, thematische Karten, Infografiken und kognitive Grafiken. Im Kontext der Naturbilder zeichnet sich das Bild-Allegorie «HUMANITAS. LITERAE. FRUGES». Die Arbeit behauptet, dass das Bild «Geographie des plantes equinoxiales... " bezieht sich auf die kognitive Grafik, da es entwickelt wurde, um beim Leser «unerwartete Analogien» und damit neues wissen zu erzeugen / A. von Humboldt believed that the scientific cognition of nature is inseparable from the sensory perception. The images are optimal for a holistic perception of natural phenomena, because they overcome the limitations of texts and tables and complement each other. The article discusses the main types of graphics used by A. von Humboldt in his works: tableaus of nature, topic maps, infographics and cognitive graphics. The tableauallegory «Humanitas. Literae. Fruges.» is characterized in the context of the tableaus of nature. The paper argues that the tableau “Geographie des plantes equinoxiales ...” refers to cognitive graphics, as it is capable of suggesting “unexpected analogies” to the reader, which lead him to a new knowledges.
The “Ship Of Fools” and the “Blue Barge”: Popular Constructs, Humanistic Thought and Visuality
In this article, we aim to analyse the peculiarities of the interactions between the text and image taking two compilations as examples – the “Ship of fools” and the “Blue barge”. We will start from the very beginning, when they started taking their shape in the late medieval times until the Renaissance when they underwent some changes. Both compilations had been shaped by H. Teichner and J. van Oestvoren in their poems of the early 15th century. However, the “ship of fools” underwent a considerable transformation in the humanistic culture. In the speech of J. Gall as well as in the eponym poem by S. Brant it turned from the image with a strong moralistic bias into a symbol of universal Folly and madness. Later Erasmus of Rotterdam in his “Praise of Folly” will refine the idea of Folly – Moria – that rules over the world. Illustrations for the “Ship of fools” underlined the universal character of the Folly as far as only jesters and not the ordinary people were depicted on the woodcuts. The “blue barge” did not undergo such a substantial change. It was not included in the “big narratives” of the humanists and thereby remained in the semantic limits of the “burgermoral”. Nevertheless, it did go beyond the framework of the popular culture. Its way to the “high culture” passed through the artworks by H. Bosch, P. van der Heyden and P. Bruegel the Elder. Painters visualized not just existing carnival practices, but also features of the burger and patrician ethics, which enriched the construct of the “blue barge” and popularized it among different strata of the early modern Netherlandish society.
2020
This article is devoted to the image of Peter I, based on the dilogy “Tobol” by A. V. Ivanov, in terms of the implementation of the techniques and motifs characteristic of horror literature. The naturalistic portrayal of body sufferings, sadistic motifs, apocalyptic symbolism in the image of the tsar allow us to talk both about turning to the classical tradition of Russian literature and about genre innovations related to horror literature. Horror involves introducing into the narrative an image of a creature that terrifies the characters and readers; in Ivanov’s “Tobol”, it is the figure of Peter the Great that is endowed with such features. Peter turns out to be an inhabitant of the transpersonal will, which associates his physical body with the “body” of the state, a consequence of this analogy is the cruelty of punishing the enemies of this state “body”. Naturalistic descriptions of physical sufferings correlate the historical component of the novel with the tradition of horror,...
System of Images in the Work of Victor Hugo “Notre Dame Cathedral”
Visnyk of the Lviv University, 2021
У статті представлено аналіз роману Віктора Гюго «Собор Паризької Богоматері» та системи образів героїв у цьому творі. На думку авторів статті, боротьба між добром та злом відбувається постійно, що гарно показано на прикладі персонажів цього роману. Проаналізовано контраст того, що бачать оточуючі, й того, якою людина є насправді: красива зовнішність, світський статус і водночас легковажність капітана Феба де Шатопера; блискуча освіта, престижна посада-ницість, жорстокість архідиякона Клода Фролло; потворна зовнішність-щирість, вірне кохання Квазимодо. Також досліджено, що характери героїв є не лише наслідком опису індивідуальних особливостей, а і наслідком приналежності персонажу до тієї чи іншої епохи (Середньовіччя-Клод Фролло, Феб де Шатопер чи Ренесансу-Квазимодо, П'єр Гренуар); персонажі часто виступають як люди-ідеї, інколи однобічні, проте це дозволяє автору-романтику краще передавати свої погляди на історію та суспільство, людські відносини. Встановлено, що добро не завжди може виправити зло в душі: любов до юної дівчини не робить архідиякона кращим, його пристрасть губить її; також щире почуття Есмеральди до капітана Феба не зробило його меншим егоїстом. Досліджено особливість розкриття характерів, історії життя героїв роману та виявлено, що Віктор Гюго застосовує різні способи для цього: образи ключових персонажів, таких як Есмеральда і Квазимодо, розкриваються поступово, протягом усього роману, водночас образи героїв, що важливі на даний момент, проте не грають вагомої ролі в усьому романі, описуються дуже детально (Жак Копеноль). Ключові наукові здобутки полягають в аналізі протиріччя між прекрасним та потворним на основі персонажів роману Віктора Гюго «Собор Паризької Богоматері» та доведенні, що цей контраст оточує суспільство повсякчас.
Известия Волгоградского государственного педагогического университета, 2019
Подвергается анализу визуальный код романа К.Э. Гадды «Пренеприятнейшее происшествие на улице Мерулана». Отсылки к произведениям искусства в романе помещаются в подчеркнуто иронический, сниженный контекст, однако данный прием наделяется не только пародийным, десакрализующим, но и этическим смыслом: за неприглядностью изображаемой жизни проступает иная, высшая реальность, придающая абсурдной, искаженной реальности нашего мира красоту и смысл. The article analyzes the visual code of the novel by K.E. Gaddy “That Awful Mess on Via Merulana”. The author observes that references to works of art in the novel are placed in a markedly ironic, informal context, but, besides a parodic and desacralizing meaning, this technique is given an ethical meaning: a different, sublime reality gives beauty and meaning to the ugliness of life depicted.
Artistic Culture Topical Issues/ Художня культура. Актуальні проблеми. Випуск 17 (2) (2021) Частина 2. С. 155–165.
The Unpublished Apocalypse of Peter Mohyla:Work of Art and Visual Exegesis. Abstract. The article covers the unrealized plan of Metropolitan bishop Peter Mohyla to publish the illuminated Apocalypse. He saw this an effective tool for spiritual growth of his congregation. This book should have been presenting the ideas of Revelation in a simplified visualized, readily understandable form. This idea is a part of a large-scale project of the Metropolitan to reform the Kyiv Church, in the context of the paradigm of Kyivv as the Second Jerusalem and the eschatological concerns that here high during the first half of the 17th century in the Metropolitanate of Kyiv. According to the plan by Petro Mohyla, the process of instilling certain order in church life was not possible without caring about the personal piety of his flock. Therefore, in the atmosphere of anticipation of the rapid approach of the end of the world, he plans to publish the illuminated Apocalypse emerged. The project of the metropolitan was not fulfilled by his successors. They did not support the particular interpretation of the Holy Scripture as raising piety that was the ultimate aim of Petro Mohyla’s reforms. Keywords: illuminated Apocalypse, publishing activity, Peter Mohyla, illustration, edition, eschatological expectations.
Naviget ad Anticyram: the images of Madness in Giordano Bruno's nova filosofia
2018
ЗАТВЕРДЖЕНО Наказ Міністерства освіти і науки України 29 березня 2012 року № 384 Форма № Н-9.02 ХАРКІВСЬКИЙ НАЦІОНАЛЬНИЙ УНІВЕРСИТЕТ імені В.Н. КАРАЗІНА ___________________________________________________________________________________________ (повне найменування вищого навчального закладу) АНОТАЦІЯ Пояснювальна записка до дипломної роботи містить: 124 сторінки тексту, з яких 98 сторінки основного тексту та 16 сторінок Списку використаних джерел, що включає 147 джерел інформації.