The priviledged Agrarian bank building in Belgrade / Palata privilegovane Agrarne banke u Beogradu (original) (raw)
Related papers
The Privileged Agrarian Bank building
Nasledje, 2014
УДК 725.24(497.11) P Сажетак: Циљ овог рада је да анализом и компарацијом конкурсних и изведеног решења за Палату Привилеговане аграрне банке у Београду (1932)(1933)(1934) допринесе сагледавању токова српске међуратне архитектуре и укаже на стилску некохерентност и варијабилност градитељских идеја неимара, те наклоњеност средине да кроз укус инвеститора укаже на жељени градитељски модел као слику сопственог идентитета. Наклоњеност инвеститора ка модерној али декоративној концепцији, уз инсистирање на употреби класичног стилског предлошка, довело је до превођења класичних мотива у модерно конципирану архитектуру остварену кроз ар деко стил. Иако је њен оригинални изглед измењен обновом након Другог светског рата, Палата Аграрне банке задржала је сва својства репрезентативног урбаног маркера централног градског језгра и учествовала у формирању Трга Маркса и Енгелса и простора испред зграде Народне скупштине. Као најзначајније остварење архитеката Петра и Бранка Крстића одражава однос инвеститора и пројектанта и има изузетан значај за историографска тумачења српске међуратне епохе и њене архитектуре.
Nasledje
With its characteristic appearance and height, which had until that time not been seen in Belgrade - nor Yugoslav - architecture, architect Branko Pešić's unique construction, Palata Beograd, built between 1969 and 1974, paved the way for a new vision of the multi-storey buildings of the modern city. To date, Palata Beograd, popularly called Beograđanka, has not been the subject of any major scientific research, although it has remained a constant topic in the daily and popular press for many years, and has also been addressed as a case study among other constructions by researchers of post-war architecture. As the largest skyscraper in the region, having been executed in the aesthetics of International Style architecture, and the original work of a single author, it has been inscribed as a property under preliminary protection of the Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, as representative of the legacy of its era and a reminder of prosperity and construction boo...
Matica srpska journal for fine arts 46, 2018
ЗБОРНИК ЗА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ МАТИЦЕ СРПСКЕ је покренут 1963. године као научни часопис Одељења за ликовне уметности Матице српске у Новом Саду. У њему се објављују радови из историје српске и југословенске, али и светске уметности средњовековног, нововековног и модерног раздобља. Отворен је и за расправе из музеологије, херитологије, студија визуелне културе и теорије ликовних уметности. Међународна редакција прихвата само необјављене чланке који у истоветном облику не могу бити понуђени другом издавачу. За све научне радове објављене у часопису редакција из круга угледних домаћих и страних научника обезбеђује најмање две независне рецензије.
Сажетак: Поред мноштва слободностојећих и у блок узиданих објеката, новију архитектуру Београда обележила су угаона зда-ња, усмерена ка уличним раскршћима, трговима, парковима и фреквентним саобраћајницама. За разлику од мање упадљивих зграда линеарно интерполираних у подужне огранке градских блокова, угловнице представљају структурно развијеније и комуникацијски наметљивије сегменте урбаног фонда. Међу недовољно проученим угловницама из централне зоне Београда издваја се палата Милоша Савчића, подигнута од 1924. до 1926. године на углу Краља Милана и Андрићевог венца (тада Добрињске улице). Њени аутори су зна-менити српски инжењер Милош Савчић (1865–1941) и продуктивни руски емигрант Евгеније Гулин (1875–?). Она заслужује пажњу не само по урбанистичком положају и просторној организацији већ и као репрезентативан пример архитектуре академизма. Abstract: Apart from scores of freestanding buildings and those that filled in gaps in a street wall, Belgrade's architecture of a more recent period is marked by corner buildings overlooking street intersections, squares, parks and thoroughfares. Unlike the less conspicuous buildings fitted into the continuous frontage of city blocks, corner buildings are structurally more elaborate and communicatively more assertive components of the city's building stock. One of the lesser-studied corner buildings in the central zone of Belgrade is the Palace of Miloš Savčić at the corner of Kralja Milana and Andrićev Venac streets (former Dobrinjska) built in 1924–26 to a design by the renowned Serbian engineer Miloš Savčić (1865–1941) and the prolific Russian-born architect Evgenii Gulin (1875–?). It deserves attention not only by its location in the cityscape and spatial organisation but also as a representative example of the architecture of academicism.
Godišnjak grada Beograda 49-50, 2003
The National Bank Clerks and Attendants Pension Fund Building was erected at the corner of Crown Prince Square, King Alexander and New streets (present-day corner of Terazije and Nikola Pašić Square) in 1938–40 according to the first-prized design of the architect Grigorije Samojlov (1904–1989). Its prominent position in the city core is additionally emphasized by its monumentality and the surrounding urban landscape. Belgrade Palace, as it was named later after the basement cinema, undoubtedly is the most important and the most monumental of Samojlov’s pre-war projects. In the process of its designing and building, Samojlov met with a variety of difficulties, from the investor’s demand that the building should be modelled on the newly-built Foundation of Sava Igumanov and its façade treated in a more conservative, eclectic manner, to problems posed by designing a cinema auditorium, which was a real challenge as he had no predecessors in the field of architectural acoustics to rely on. Nevertheless, Samojlov managed to give the building a personal touch and modern appearance, and his successful design of the cinema auditorium won him the reputation of an expert in architectural acoustics. Already a prominent interior designer, Samojlov paid special attention to the building’s furnishings. The execution of numerous decorative elements was entrusted to the sculptors Risto Stijović and Aleksandar Zagorodnjuk. Besides occupying the central place in Samojlov’s oeuvre, the Pension Fund Building is one of major architectural achievements in Belgrade in the 1930s. It reflects the atmosphere of stylistic uncertainties marking the late interwar period, when the hitherto dominant national style and academism were in decline, and a moderate form of modernism accepted and consolidated along with elements of Art Deco and of the new monumentalism. At the very end of his life, in 1988–89, Samojlov was the author of the projects for adapting Belgrade Cinema for use as a theatre (Teatar na Terazijama), presently under comprehensive reconstruction.
Vranje's bank in Kingdom of Yugoslavia
Godisnjak Pedagoskog fakulteta u Vranju
Иван М. БЕЦИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић ВРАЊСКА БАНКА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ * Сажетак: Локални новчани заводи основани на територији Србије претрпели су велику материјалну штету у Великом рату, која је често била отежана и људским жртвама. У раду је, првенствено на основу архивске грађе, реконструисан рад Врањске банке, који у великом броју случајева може послужити као пример пословања локалних новчаних завода на простору источног дела Краљевине Југославије.
У центру Ваљева на месту где се некада налазила породична кућа Алексе Ненадовића, народног вође посеченог од стране турака 1804, подигнута је 1939. године нова зграда филијале Државне хипотекарне банке. Годину дана раније, лист Политика репродуковао је перспективу пројекта банке у тексту о подизању „најлепше зграде у Ваљеву“. Зграду су по наводу Политике пројектовали г. г. Василије Баумгорски у Велимир Јанковић, архитекти Државне хипотекарне банке. Иза погрешног навода Баумгорски, налази се име архитекте Василија (Вилхелма) фон Баумгартена, који је у овом периоду као банчин архитекта пројектовао зграду Државне хипотекарне банке у Панчеву. Као аутор малог али изузетно репрезентативног опуса, Генералштаба војске и морнарице у Београду (1928), Официрског дома Краљевине Југославије у Скопљу (1929), Руског Дома у Београду (1933), и Хипотекарне банку у Панчеву (1940), Баумгартен се уз Николаја Краснова сматра најзначајнијим представником старије генерације руских архитеката емиграната. Осим због припадања опусу значајног уметника, зграда банке у Ваљеву је била најистакнутији пример архитектуре стила ар деко у овом граду, и један од најрепрезентативнијих објеката, ове за сада ретко проучаване градитељске појаве у Србији. На фасади и у ентеријеру банке налазе се рељефи и скулптуре, радови руског емигранта вајара Владимира Загородњука. Услед девастације настале накнадним проширивањем и надоградњом овог објекта, о његовим стилским, естетским и уметничким својствима сведочи сачувана фотографија из раног послератног периода, која је и иницирала писање овог рада.
На кон об ја вљи ва ња мо но гра фи ја Ку ће београд ских Је вре ја ар хи тек ти ње Мир јане Ро тер Бла го је вић и исто ри ча ра Ха ри са Дај ча (2018) и Сав ска па ди на: тра го ви ур ба ног раз во ја Бе о гра да (19. и 20. век) Ха ри са Дај ча (2019), издавач ка ку ћа ХЕ РА Еду не дав но је пу бли ко ва ла мо но гра фи ју Бан кар ска ар хи тек ту ра: згра де нов ча них за во да у Бе о гра ду . исто рича ра умет но сти Мар ка Сто ја но ви ћа, про мо виса ну за вре ме тра ја ња исто и ме не из ло жбе у пала ти На род не бан ке Ср би је на Сла ви ји од 1. до 29. сеп тем бра 2023. го ди не. Ти ме је по твр ди ла да ак тив но по др жа ва ин тер ди сци пли нар на тума че ња бе о град ског гра ди тељ ског на сле ђа, у ко ји ма се пре пли ћу ме то де кул тур но-исто риjских, дру штве них и тех нич ких на у ка. Ау тор нај но ви је књи ге, Мар ко Сто ја но вић (1986), ви ше од де сет го ди на ба ви се ар хи тектон ском исто ри о гра фи јом, кри ти ком, пу блици сти ком и ор га ни за ци о ним ра дом у кул ту ри. Као успе шан ди пло мац Оде ље ња за исто ри ју умет но сти Фи ло зоф ског фа кул те та Уни вер зите та у Бе о гра ду на пред ме ту Ар хи тек ту ра у Ср би ји (крај 17. -по че так 21. ве ка), до био је награ ду Спо мен-збир ке Па вле Бе љан ски упра во за за вр шни рад о ме ђу рат ној бан кар ској ар хи тек ту ри (2013/2014. год.). Про до ран и пред у зи мљив, ус по ста вио је плод ну са рад њу са на уч ним, ви со ко школ ским и кул тур ним уста но ва ма, ар хи тек тон ским удру же њи ма, про јектан ским би ро и ма и струч ним пор та ли ма. По ред об ја вље них ра до ва у ча со пи си ма Збор ник за ли ков ну умет ност Ма ти це срп ске, На сле ђе, Ле ско вач ки збор ник, Фло ги стон и Ар хи тект, на уч ним збор ни ци ма и на пор та лу Grad nja ( nja.rs/), Сто ја но вић је при ре дио низ струч них из ло жби, ме ђу народ них ар хи тек тон ских би је на ла и ску по ва на ко ји ма је гра ди тељ ско на сле ђе раз ма тра но из ак ту ел ног циви ли за циј ског угла. Од по чет ка се под јед на ко освр тао на исто риј ско и савре ме но гра ђе ње, проши ру ју ћи фо кус на по ли тич ки рас цеп кан, али ар хи тек тон ски по ве зан пост ју го сло вен ски про стор.