“Na uglu kod zlatnog čoveka”: Zgrada bivšeg Centralnog kreditnog zavoda u Novom Sadu arhitekte Franca Vorude (original) (raw)
Related papers
У центру Ваљева на месту где се некада налазила породична кућа Алексе Ненадовића, народног вође посеченог од стране турака 1804, подигнута је 1939. године нова зграда филијале Државне хипотекарне банке. Годину дана раније, лист Политика репродуковао је перспективу пројекта банке у тексту о подизању „најлепше зграде у Ваљеву“. Зграду су по наводу Политике пројектовали г. г. Василије Баумгорски у Велимир Јанковић, архитекти Државне хипотекарне банке. Иза погрешног навода Баумгорски, налази се име архитекте Василија (Вилхелма) фон Баумгартена, који је у овом периоду као банчин архитекта пројектовао зграду Државне хипотекарне банке у Панчеву. Као аутор малог али изузетно репрезентативног опуса, Генералштаба војске и морнарице у Београду (1928), Официрског дома Краљевине Југославије у Скопљу (1929), Руског Дома у Београду (1933), и Хипотекарне банку у Панчеву (1940), Баумгартен се уз Николаја Краснова сматра најзначајнијим представником старије генерације руских архитеката емиграната. Осим због припадања опусу значајног уметника, зграда банке у Ваљеву је била најистакнутији пример архитектуре стила ар деко у овом граду, и један од најрепрезентативнијих објеката, ове за сада ретко проучаване градитељске појаве у Србији. На фасади и у ентеријеру банке налазе се рељефи и скулптуре, радови руског емигранта вајара Владимира Загородњука. Услед девастације настале накнадним проширивањем и надоградњом овог објекта, о његовим стилским, естетским и уметничким својствима сведочи сачувана фотографија из раног послератног периода, која је и иницирала писање овог рада.
На кон об ја вљи ва ња мо но гра фи ја Ку ће београд ских Је вре ја ар хи тек ти ње Мир јане Ро тер Бла го је вић и исто ри ча ра Ха ри са Дај ча (2018) и Сав ска па ди на: тра го ви ур ба ног раз во ја Бе о гра да (19. и 20. век) Ха ри са Дај ча (2019), издавач ка ку ћа ХЕ РА Еду не дав но је пу бли ко ва ла мо но гра фи ју Бан кар ска ар хи тек ту ра: згра де нов ча них за во да у Бе о гра ду . исто рича ра умет но сти Мар ка Сто ја но ви ћа, про мо виса ну за вре ме тра ја ња исто и ме не из ло жбе у пала ти На род не бан ке Ср би је на Сла ви ји од 1. до 29. сеп тем бра 2023. го ди не. Ти ме је по твр ди ла да ак тив но по др жа ва ин тер ди сци пли нар на тума че ња бе о град ског гра ди тељ ског на сле ђа, у ко ји ма се пре пли ћу ме то де кул тур но-исто риjских, дру штве них и тех нич ких на у ка. Ау тор нај но ви је књи ге, Мар ко Сто ја но вић (1986), ви ше од де сет го ди на ба ви се ар хи тектон ском исто ри о гра фи јом, кри ти ком, пу блици сти ком и ор га ни за ци о ним ра дом у кул ту ри. Као успе шан ди пло мац Оде ље ња за исто ри ју умет но сти Фи ло зоф ског фа кул те та Уни вер зите та у Бе о гра ду на пред ме ту Ар хи тек ту ра у Ср би ји (крај 17. -по че так 21. ве ка), до био је награ ду Спо мен-збир ке Па вле Бе љан ски упра во за за вр шни рад о ме ђу рат ној бан кар ској ар хи тек ту ри (2013/2014. год.). Про до ран и пред у зи мљив, ус по ста вио је плод ну са рад њу са на уч ним, ви со ко школ ским и кул тур ним уста но ва ма, ар хи тек тон ским удру же њи ма, про јектан ским би ро и ма и струч ним пор та ли ма. По ред об ја вље них ра до ва у ча со пи си ма Збор ник за ли ков ну умет ност Ма ти це срп ске, На сле ђе, Ле ско вач ки збор ник, Фло ги стон и Ар хи тект, на уч ним збор ни ци ма и на пор та лу Grad nja ( nja.rs/), Сто ја но вић је при ре дио низ струч них из ло жби, ме ђу народ них ар хи тек тон ских би је на ла и ску по ва на ко ји ма је гра ди тељ ско на сле ђе раз ма тра но из ак ту ел ног циви ли за циј ског угла. Од по чет ка се под јед на ко освр тао на исто риј ско и савре ме но гра ђе ње, проши ру ју ћи фо кус на по ли тич ки рас цеп кан, али ар хи тек тон ски по ве зан пост ју го сло вен ски про стор.
The priviledged Agrarian bank building in Belgrade / Palata privilegovane Agrarne banke u Beogradu
Abstract: The goal of this paper is to contribute to our understanding of interwar Serbian architecture through a comparative analysis of the competition entries and the executed design for the Agrarian Bank building in Belgrade (1932–1934). It points to the stylistic incoherence and variability of architectural design and the society’s tendency, expressed in the taste of a client, to suggest a desirable architectural model as an image of its own identity. The client’s preference for a modern but decorative design combined with an insistence on the classical model resulted in classical motifs being translated into modern architecture through the stylistic mediation of art deco. Although a renovation after the Second World War altered its original appearance, the building has retained all attributes of a prominent landmark of the central city area and played a role in the shaping of the Square of Marx and Engels and the representative space in front of the National Assembly building. The most important single architectural design of the Krstić brothers, Petar and Branko, the Agrarian Bank building reflects the client/architect relationship and is exceptionally relevant for historical study and interpretation of interwar Serbia and its architecture. Keywords: Agrarian Bank, art deco, Krstić brothers, Square of Marx and Engels, Serbian interwar architecture
Мало је стваралаца у новијој српској архитектури о којима се непрекидно пише и говори као што је то случај са харизматичним Николом Добровићем (1897-1967). Формиран у Средњој Европи, афирмисан у међуратној и послератној Југославији, утиснуо је дубок траг у свим областима струке, од пројектовања и грађења до урбанизма, теорије, критике, историографије, конзервације и универзитетске наставе. Као бескомпромисни визионар демократског града, подстакао је корениту модернизацију архитектонског фонда, дајући пример генерацијама следбеника. При томе је развио самосвојну концепцију интер на цио налног модернизма, чије је принципе доследно заступао. Иако је све мање савременика који га памте, ге не рације поштовалаца и историчара архитектуре не допуштају да се Добровићева личност заборави, дело потисне или цивилизацијски преиначи. Отуд је у склопу обележавања 125 година од његовог рођења, у Београду организовано више манифестација научног и едукативног карактера.
Arhitekt Milan Zloković i Vojvodina: nerealizovani projekti od 1928. do 1960. godine, 2023
Izložba „Arhitekt Milan Zloković i Vojvodina: nerealizovani projekti od 1928. do 1960. godine“, upriličena povodom obeležavanja jubileja – 125 godina od rođenja istaknutog srpskog arhitekta, pedagoga i naučnika, obuhvata pregled manje poznatog dela opusa Milana Zlokovića (1898–1965), vezanog za gradove Vojvodine, koji čine nerealizovani konkursni radovi i idejna rešenja. Sistematizacijom obimne zaostavštine arhitekta Milana Zlokovića, koja broji više hiljada jedinica različite građe i materijala nastalog tokom višedecenijskog stvaralaštva (skice i crteži, tehnička dokumentacija, akvareli, fotografije, beleške, studije i analize, korespodencija i dr.), pronađeni su i kompletirani materijali za više projekata za gradove i mesta u Vojvodini, koji su prikazani na ovoj izložbi, a koji do sada u arhitektonskoj istoriografiji nisu bili predmet proučavanja ili nisu podrobnije analizirani i publikovani – Narodno pozorište u Novom Sadu (1928/1929, konkursni rad), Banska palata Dunavske banovine u Novom Sadu (1930, konkursni rad), Poslovna zgrada Akcionarskog društva za građenje kuća – palata „Habag“ (1930/1931, konkursni rad), Zgrada Nikole Tanurdžića – „Silesija“ u Novom Sadu (1931, konkursni rad), Turistički dom na Iriškom vencu (1932, konkursni rad), Sokolski dom u Vrbasu (1933, idejni projekat), Zakladna bolnica Stevana Semzea u Somboru (1934, projekat), Dom Jugoslovenskog učiteljskog udruženja u Novom Sadu (1934, konkursni rad), Kuća Slobodana Dragutinovića na Karašu (1936, idejni projekat), Spomenik palim borcima u Subotici (1946, konkursni rad), Zgrada Narodnog odbora Sreza Pančevo i Narodnog odbora Opštine Pančevo sa uređenjem trga (1957, konkursni rad) i Tehnološki fakultet u Novom Sadu (1960, konkursni rad). Ovi projekti, iako nisu bili u plasmanu za realizaciju, svedoče o Zlokovićevom prosedeu koji je evoluirao od Ar Deko uticaja do racionalnih modernističkih rešenja proizašlih iz naučnih ispitivanja modularne koordinacije, odražavajući ujedno i tokove razvoja srpske moderne arhitekture u 20. veku. Zlokovićeva rhitektonska rešenja sagledana su i analizirana u odnosu na njegov celokupan opus i kontekst razvitka moderne arhitekture kroz konkursne raspise, narudžbine i razvoje urbanih sredina u Vojvodini. ______ The exhibition “The Architect Milan Zloković and Vojvodina: Unrealized Projects from 1928 to 1960” was organized to mark an anniversary – 125 years since the birth of the illustrious Serbian architect, pedagogue, and scientist. Through the systematization of the extensive legacy of the architect Milan Zloković, which consists of several thousand units of different materials created during his several decades-long career (sketches and drawings, technical documentation, watercolors, photographs, notes, studies and analyses, correspondence, etc.), the completed materials for several projects for cities and towns in Vojvodina were also found. The works exhibited were not the subject of research in architectural historiography nor were they analyzed or publicized so far – the National Theater in Novi Sad (1928/1929, competition proposal), the Danube Banovina Palace in Novi Sad (1930, competition proposal), the Business Building of the Joint-Stock Company for the Construction of Houses – the “Habag” Palace (1930/1931, competition proposal), the Nikola Tanurdžić Building – “Silezija” in Novi Sad (1931, competition proposal), the Tourist Home on Iriški venac (1932, competition proposal), the Sokol Home in Vrbas (1933, concept design), the Stevan (István) Szemző Foundation Hospital in Sombor (1934, detailed design), the Home of Yugoslav Teachers’ Association in Novi Sad (1934, competition proposal), the Home of Slobodan Dragutinović in Karaš (1936, concept design), the Monument to the Fallen Soldiers in Subotica (1946, competition proposal), the Building of the People’s Committee of the Pančevo District and the People’s Committee of the Pančevo Municipality with the square design (1957, competition proposal) and the Technological Faculty in Novi Sad (1960, competition proposal). Although scientific historiography typically includes unrealized projects within the analysis of an architect’s oeuvre, certain typologies and architecture of a particular period or area, their analysis is indispensable in the context of calls for design proposals for the construction of certain buildings, but also for a more complete overview of the work of architects who took part in architectural competitions often in their careers, as was the case with Milan Zloković. Milan Zloković, a distinguished architect of modernist worldviews, was not afforded the opportunity to build any projects in Vojvodina, even though he regularly took part in all significant competitions.
Gradska klanica arhitekte sekeljia u zrenjaninu
građa za proucavanje spomenika kulture vojvodine, 2014
Градска кланица у Зрењанину је и данас, иако не служи у првобитне сврхе, једно је од најзначајнијих остварења у оквиру издвојене архитектонско-урбанистичке групе коју сачињавају индустријски комплекси који, за овај град ране и успешне индустријализације, имају посебан значај. Аутор комплекса је архитекта Секељи Ласло. Овај плодни архитекта који је за Будимпешту везан школовањем а за Темишвар потоњим животом и радом, октобра месеца 1909. године је стигао у Велики Бечкерек да се упозна са локацијом и основним захтевима око будућег пројекта Градске кланице. Oбзиром да је Секељи у више градова са великим успехом сазидао објекте ове намене, одустало се од расписивања конкурса те је архитекти овај посао директно поверен. Објекти комплекса изграђени су 1913. године. Овај кратки монографски прилог је, осим анализе архитектуре самог комплекса, и покушај да се расветле околности око изградње, као и да се изнесу нашој стручној јавности досада непознати подаци о личности аутора и његовом архитектонском ангажовању.
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет – Оде ље ње за исто ри ју умет но сти * Ори ги нал ни на уч ни рад / Ori gi nal sci en ti fic pa per Пре глед опу са ака де ми ка ар хи тек те Ми ла на Ло ја ни це (1939) ** СА ЖЕ ТАК: По ква ли те ту оства ре ња арх. Ми лан Ло ја ни ца спа да у нај у спе шни је срп ске ар хи тек те дру ге по ло ви не двадесетог ве ка, до при но се ћи и по чет ком двадесет пр вог. Уз не ко ли ко ста ри јих ко ле га и ге не ра циј ских са вре ме ни ка у до ма ћој исто рио-гра фи ји је свр стан ме ђу но си о це по сле рат не ау тор ске шко ле бе о град ске мо дер не ар хи тек ту ре. Про фе си о нал ни успон ба зи рао је на ши ро ком ху ма ни стич ком и тех нич-ком обра зо ва њу, што му је уз сту ди о зан при ступ нај ра зно вр сни јим про грам ским за-да ци ма обез бе ди ло на гра де на пре сти жним струч ним кон кур си ма. Упр кос сме на ма вла да ју ћих гра ди тељ ских иде о ло ги ја, увек је успе вао је да се на мет не естет ски за о кру-же ним и функ ци о нал ним ре ше њи ма, по вре ме но на сту па ју ћи и као члан ам би ци о зних ау тор ских ти мо ва. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: ар хи тек ту ра, ака де мик, опус, Ло ја ни ца, Бе о град, пре глед. Ме ђу срп ским ар хи тек ти ма но ви јег до ба, по ква ли те ту опу са и осо бе но сти ства ра лач ког кре да, пре сти жним уте ме љи ва чи ма стру ке и ње ним нај кре а тив ни јим но си о ци ма при кљу чио се ар хи-тек та ака де мик Ми лан Ло ја ни ца (1939) (сл. 1), и да нас ак тив ни про јек тант, ур ба ни ста и те о ре ти чар, ру ко во ди лац Оде ље ња ли ков-не и му зич ке умет но сти (ОЛ МУ) СА НУ. Иа ко уве ли ко при па да исто риј ском вре ме ну, ње гов рад се и да ље раз ви ја у ду ху нај ак ту-ел ни јих по тре ба и ме то да. Из во ри за про у ча ва ње Ло ја ни чи ног де ла ра су ти су на ши рем екс-ју го сло вен ском и европ ском про сто ру. Тех нич ка до ку мен та-ци ја о објек ти ма је углав ном са чу ва на у ар хи ва ма гра до ва и би роа ко ји су их ре а ли зо ва ли (пре те жно у Ре пу бли ци Ср би ји), док су рад не ски це, цр те жи, сту ди је и се ћа ња о на стан ку ур ба ни стич ко-* aka di jev@f.bg.ac.rs. ** Чла нак је про ис те као из ра да на про јек ту ОЛ МУ СА НУ Ар хи тек тичла но виСА НУ (2017) и про јек та 177013 Ми ни стар ства про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је. Сл. 1. Академик Милан Лојаница (1939) (извор: Академија архитектуре Србије)
Ar deko u srpskoj arhitekturi / Milan Prosen
Arhitektura i urbanizam, 2024
The monograph Art Deco in Serbian Architecture by Milan Prosen is a monumental historiographical work that thoroughly explores the previously insufficiently researched topic of the presence and influence of Art Deco on interwar architecture, as well as the reasons for its emergence, stylistic characteristics, prevalence, and representation in Serbia.
Сажетак: Поред мноштва слободностојећих и у блок узиданих објеката, новију архитектуру Београда обележила су угаона зда-ња, усмерена ка уличним раскршћима, трговима, парковима и фреквентним саобраћајницама. За разлику од мање упадљивих зграда линеарно интерполираних у подужне огранке градских блокова, угловнице представљају структурно развијеније и комуникацијски наметљивије сегменте урбаног фонда. Међу недовољно проученим угловницама из централне зоне Београда издваја се палата Милоша Савчића, подигнута од 1924. до 1926. године на углу Краља Милана и Андрићевог венца (тада Добрињске улице). Њени аутори су зна-менити српски инжењер Милош Савчић (1865–1941) и продуктивни руски емигрант Евгеније Гулин (1875–?). Она заслужује пажњу не само по урбанистичком положају и просторној организацији већ и као репрезентативан пример архитектуре академизма. Abstract: Apart from scores of freestanding buildings and those that filled in gaps in a street wall, Belgrade's architecture of a more recent period is marked by corner buildings overlooking street intersections, squares, parks and thoroughfares. Unlike the less conspicuous buildings fitted into the continuous frontage of city blocks, corner buildings are structurally more elaborate and communicatively more assertive components of the city's building stock. One of the lesser-studied corner buildings in the central zone of Belgrade is the Palace of Miloš Savčić at the corner of Kralja Milana and Andrićev Venac streets (former Dobrinjska) built in 1924–26 to a design by the renowned Serbian engineer Miloš Savčić (1865–1941) and the prolific Russian-born architect Evgenii Gulin (1875–?). It deserves attention not only by its location in the cityscape and spatial organisation but also as a representative example of the architecture of academicism.