Strategije konstruisanja Jerusalima u srednjovekovnoj Srbiji (original) (raw)
Organizacija zanatstva u urbanim centrima srednjovekovne Srbije
Istorijski casopis 70 (2021) 91-115, 2021
Various forms of organization of craftsmen existed in the territory of medieval Serbian countries, in the form of either public or private law relations. While based on numerous data it has been established that there was business cooperation and even association between domestic traders and craftsmen, the issue of formal legal organization of craftsmen in urban centers is less clarified due to poorly preserved sources. In this paper, based on the available parallels, the existing data from written or material sources have been reconsidered. Against such a broad background, it was possible to indicate the presence of elements of formal legal craft organizations – guilds, as suggested by the use of the title of the protomagister in the middle of internal hierarchy in urban centers in medieval Serbia.
Geneza srpskih srednjovekovnih gradova
Serbian medieval towns as a kind of urban settlement in the Middle Ages were not sufficiently researched and studied. Lack of extensive literary material impact on the scientific discipline that historical geography deals with the study of this topic is based on many results of his research on the assumptions. Naturally, the newer, deeper research influence will reach more data in the form of literature materials to medieval settlements were investigated and in other parts of Europe. This paper should reflect the basic terms that indicate the origin, development and disappearance of Serbian medieval towns in the period since the second half of the 12th century until the fall of Serbia under Turkish rule 1459.godine and highlight their impact on society of that time.
Земаљски и Небески Јерусалим у Српској Александриди
Mотив Александрове посете Јерусалиму у Српској Александриди особен je у контексту античке, византијске и хебрејске књижевности. Улога Јерусалима као сакралног простора анализира се у складу са теоријом хијеротопије А. Лидова, а симболи Небеског и Земаљског Јерусалима у Српској Александриди разматрају се у односу на различита теолошка и идеолошка становишта.
АРХАИКА/ ARCHAICA , 2020
This paper is dedicated to the find uncovered in a Roman well identified as a grave (G1 295) from the locality Pećine at Viminacium (Serbia). The object is made of animal bone and has a cylindrical body with a V shaped notch carved on the back end. The body continues in the form of a narrow and long pin with circular cross-section. The object was originally published as a tuning peg (key) for string instrument (lyre), however, the author concludes that it actually represents a piece of archery equipment, that is, a nock that was once implanted on the back of the arrow shaft made of reed. Based on the stratigraphy and other finds from the same layer, the bone nock from Viminacium, up to date the only such find in Serbia, is dated in the beginning of the 3rd century AD.
Sirmijumski mučenici i kreiranje identiteta ranohrišćanskog grada
УДК 27-662(37)"03" ; 726.8(497.113)"03/05" ИД 209665548 научни чланак -оригиналан научни рад ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА XXI -2/2014 Историја уметности 25-52 Олга З. ШПЕХАР Универзитет у Београду, Филозофски факултет -Одељење за историју уметности, Београд СИРМИЈУМСКИ МУЧЕНИЦИ И КРЕИРАЊЕ ИДЕНТИТЕТА РАНОХРИШЋАНСКОГ ГРАДА Astra fovent animam corpus natura recepit 1 Апстракт: Римљани су веровали да добробит државе зависи непосредно од колективног изражавања побожности свих њених грађана, а уништавање сваког облика непослушности, па и религијске, постало је из перспективе римских царева 3. века разумљиво, чак оправдано. Тим поводом спроведени су и прогони хришћана, међу којима су најсуровији били они које је у периоду од 303. до краја своје владавине 305. године спровео цар Диоклецијан на територији читавог Царства, па и у касноантичком Сирмијуму. Стварање култова мученика било је међу најважнијим последицама прогона. Места страдања или сахране оних који су изгубили живот због хришћанства постала су и места окупљања читаве заједнице. Изградњом храмова, мартиријума и меморија на сирмијумским некрополама након Миланског едикта 313. године драстично је измењена топографска слика града. Поставши ходочаснички центар, Сирмијум је свој легитимитет међу другим великим градовима Царства заснивао управо на значају локалних страдалника за веру. Кључне речи: касна антика, рано хришћанство, Сирмијум, сакрална топографија, култ мученика, некрополе Након проглашења Миланског едикта 313. године и пораза Лицинија 324. године обележавање гробова оних који су страдали у име хришћанског Бога репрезентативним архитектонским споменицима било је међу прио-1 Текст урезан на гробу епископа града Лиона почетком 6. века. Према: P. R. L. Brown, The cult of the Saints: its rise and function in Latin Christianity, Chicago, 1981, 3.
Синагоге и јеврејско наслеђе у Југоисточној Европи: међународни научни зборник/ уредник Растислав Стојсављевић=Synagogues and Jewish heritage in Southeastern Europe: international scientific proceedings/editor Rastislav Stojsavljević, 2021
Атила Пфајфер, Сомборска синагога, Синагоге и јеврејско наслеђе у југоисточној Европи, уред. Растислав Стојисављевић, Нови Сад 2021, 395-426. (Atila Pfajfer, Nebojša Kartalija, Somborska sinagoga, Sinagoge i jevrejsko nasleđe u Jugoistočnoj Evropi, ured. Rastislav Stojisavljević, Novi Sad 2021, 395-426) На територији града Сомбора јеврејска заједница је присутна од 18. века. Са порастом њене бројности јавила се потреба за организовањем верског живота. После првобитног периода када се верска служба одвијала у импровизованим објектима, половином шездесетих година 19. година саграђена је синагога. Она је представљала центар религијског и културног живота Јевреја овог града. Током холокауста страдао је велики број сомборских Јевреја, што је директно утицало на судбину локалне синагоге. Као верски објекат, егзистирала је до 1947. године, када је прешла у посед државе. Користећи историјске изворе и доступну литературу покушаћемо да прикажемо историјат сомборске синагоге. Сматрамо да историја сомборских Јевреја треба да добије истакнутије место у локалној култури сећања. Надамо се да ће овај рад пружити скромни допринос у том настојању. Atila Pfajfer, Nebojša Kartalija ,The Sombor Synagogue, Synagogues and Jewish heritage in Southeastern Europe: international scientific proceedings, ed. Rastislav Stojsavljević, Novi Sad 2021, pp. 395-426. The Jewish community has been present on the territory of the city of Sombor since the 18th century. With the increase in its number, there was a need to organize religious life. After the original period when the religious service took place in improvised buildings, a synagogue was built in the mid-1860s. It was the center of religious and cultural life of the Jews of this city. During the Holocaust, a large number of Sombor Jews were killed, which directly affected the fate of the local synagogue. As a religious building, it existed until 1947, when it became the property of the state. Using historical sources and available literature, we will try to present the history of the Sombor synagogue. We believe that the history of Sombor's Jews should get a more prominent place in the local culture of remembrance. We hope that this work will make a modest contribution to this endeavor. Link: https://www.arhivvojvodine.org.rs/images/stories/zbornici/Sinagoge-Zbornik.pdf Link: https://www.academia.edu/51340768/Synagogues\_and\_jewish\_heritage\_in\_southeastern\_Europe
Старохришћански грађевински објекти Ниша и околине
Теолошки погледи XLVI, 2013
Го ди на / Vo lu me XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 467-522. ста ро хри шћан ски Гра ђе вин ски објек ти ни ша и око ли не Ап стракт: У ра ду су об ра ђе ни ста ро хри шћан ски објек ти Ни ша и око ли не, на про сто ру ко ји об у хва та круг преч ни ка око 25 km са цен тром у Ни шу. Реч је оста ци ма цр ка ва, зи да ним гроб ни ца ма ти па хи по ге ум и јед ном мар ти ри ју му. На кон исто ри ја та ис тра жи ва ња и са же тог исто риј ског пре гле да, сле ди по је ди на чан опис ра но хри шћан ских обје ка та, са по да ци ма о њи хо вом по ло жа ју, ар хи тек тон ским и гра ђе вин ским од ли ка ма, де ко ра ци ји, гро бо ви ма и евен ту ал ном по крет ном ма те ри ја лу.