[Ilić Marija] Vernakularna autentičnost u srpskoj dijalektologiji: kritičko preisipitivanje [Vernacular authenticity in the current Serbian dialectology: a critical analysis] (original) (raw)
Related papers
Сажетак: Стриктно синхронијски говорећи, синтакса савременог српског језика дозвољава да предикати неких клауза имају двојаку допуну: или је – са једне стране – то допуна која не садржи информације о граматичком времену, лицу и броју (увек формирана око глагола у инфинитиву), или је – са друге стране – то допуна која садржи све те информације (увек формирана око глагола у презенту). Ова друга допуна, без изузетка, увек садржи и свезицу да које у првој допуни, опет без изузетка, никада нема. Овај добропознати феномен српске синтаксе овде је анализиран као пример такозване уникатне контроле. Да би се синтакса овог феномена што боље разумела, у анализи су свесно занемарени дијалекатски, регионални, социолекатски, идиолекатски, семантички и прагматички фактори. Теорија се заснива на резултатима теренског истраживања обављеног на територији града Београда у лето 2004. године. Према тим резултатима, један синтаксички фактор заиста одређује која ће се допуна појавити у конструкцији главна клауза [допуна]. Тај фактор је постојање контролора допуне у синтакси главне клаузе: X((α)) ГЛАВНА КЛАУЗА (Yβ) [((α))/(β) ДОПУНА]. Кључне речи: синтакса, српски језик, допуна, инфинитив, презент, уникатна контрола 1 bojan@uw.edu (Bojan Belić, University of Washington – Seattle, Department of Slavic Languages and Lit-eratures, United States of America) 2 Делови овог рада представљени су на две конференције: The Fifteenth Biennial Conference on Balkan and South Slavic Studies (University of California, Berkeley, CA, USA) и 42. Међународни научни саста-нак слависта у Вукове дане (Филолошки факултет у Београду, Београд, Србија). Захваљујем се и једној и другој публици на свим коментарима који су овај рад учинили бољим. Одговорност за све грешке у раду сносим сам.
Examined in this paper is the attitude of current Serbian dialectology towards phenomena that are the subject matter of contact linguistics. The aim of the study is to show which types of contact situations and their outcomes are investigated by dialectologists and which are, by applying certain methodological procedures, excluded or at least minimised. The survey of the scholarly production in the field reveals that the attention has been given to the dialectal lexical and structural borrowings from the neigh bouring languages, as well as the interdialectal interference, the contact-induced Balkan innovations and analytic tendency in dialects (which are of particular significance for the study of the Balkan Sprachbund), the mutual influences of standard language and dialects, the sociolinguistic factors determining the dialectal variations that result from language contact, urban dialects and even bilingualism. It should be noted that not all issues have been equally addressed: some of them are well established in the field, while the others only give hints of possible future trends within the discipline. The observed changes in the focus as well as in methodology of its investigations make dialectology more open to the issues contact linguistics is interested in.
Сажетак: Православни поглед на свијет, који поред византијског утицаја и српскословенског језика чини срж старе српске књижевности, условио је и разумијевање језика као оруђа прослављања и познања Бога. Средњовјековни писци, нарочито преводиоци, оставили су трагове о својим промишљањима о језику, која су у потпуности сагласна са вјером коју исповиједају. Над језиком, текстом и о тексту се размишља, али не са становишта науке о језику, него из перспективе есхатона.
Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej 56, 2021
This article provides an overview of Serbian linguistic terms for naming lexemes borrowed from Slavic languages. The terms were extracted from the reference linguistic sources in which they are mentioned, such as encyclopedic dictionaries of the linguistic terminology of the Serbian language and the latest Правопис српскога језика [Orthographic Rules of the Serbian Language], and from previous Serbian literature, such as monographs, studies and articles by various Serbian linguists. Considering the entire extracted material, the study notes terminological problems concerning the variance and inconsistency of linguistic terms in this area. It also makes a comparison with linguistic terms in other Slavic languages, based on the material from the Dictionary of Slavonic Linguistic Terminology and the Slavic Bibliographic Database iSybislaw.
O DATIVNOJ ENKLITICI RASPLINUTE REFERENCIJALNOSTI U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU
Naš jezik 51/1, 2020
Predmet ovog rada jeste jedan osoben tip dativa – dativ rasplinute referencijalnosti označen zameničkom enklitikom mu (npr. To mu dođe subota). Najpre razmatramo prirodu dativnog referenta i zaključujemo da je reč o rasplinutom i nerazgraničenom referentu (u lanakerovskom smislu). Potom ispitujemo uz koje se glagole/konstrukcije ovaj dativ javlja i kakva je njegova semantika odn. pragmatika. Dativ rasplinute referencijalnosti pre svega nalazimo uz kopulativne i semikopulativne konstrukcije, kao i uz pojedine glagole koji označavaju stanja i tvore svojevrsni kontinuum sa kopulativnim i semikopulativnim. Njegov glavni značenjski doprinos vidimo u desubjektivizaciji sadržaja denotiranog klauzom u kojoj se javlja. Efekat desubjektivizacije utemeljen je jednim delom na izmeštanju sadržaja u sferu trećeg lica označenog dativnom enklitikom mu, a drugim delom na samoj prirodi dativnog referenta – koji je rasplinut, maglovit. Najzad, kao ključan pojam za razumevanje značenja ovog dativa, ali i dativa uopšte, izdvajamo shemu sfere ciljanog entiteta, koja, za razliku od sheme lične sfere ciljane osobe (Dombrovska 1997), može obuhvatiti i druge entitete pored ljudskih. This paper deals with one specific type of dative – the dative with vague referentiality encoded by the enclitic mu (eg. To mu dođe subota ʼIt comes out saturdayʼ [+ dative mu]). We firstly discuss the nature of the dative referent denoted by enclitic mu – arguing that its referent is vague and non-delimitated (in the sense of Langacker 2011). The second topic of the paper is the type of construction this dative can be found in as well as its semantics and pragmatics. The desubjectivization of a prepositional content of the clause in which the dative occurs is shown to be the main pragmatic contribution of the dative enclitic under discussion, based on the displacement of the propositional content to the 3rd personʼs sphere (which grammatical exponent is the dative case). Finally, the dative with vague referentiality encoded by enclitic mu is put into the broader context of Cognitive Linguistics research.
Апстракт: У роману Проклета авлија Андрић апстрахује нарацију до те мере да она излази из оквира историјског романа, коме по предмету припада, и постаје модеран по-лиморфни омнибус роман надисторијских конотација. Фабула је сачињена од два нара-тивна сижеа, оба из времена отоманског царства, али два сасвим одвојена сижеа: први чи-не упорни покушаја принца Џема да свргне султана Бајазита Другог, што су догађаји из 15. века, а други-краће тамновање фра Петра у цариградском затвору, што се догађа у 18 веку. Андрић прави литерарну евокацију на подлози потпуне фактографске веродостој-ности, успевајући да оба наративна тока мотивацијски повеже, али их структурним схе-матизацијама семантички повезује и развија до веома апстраховане нарације којом се те-ма империјалне власти осветљава као општи феномен, то јест, из угла свеколике историје човечанства, и не само историје, но и садашњости, па и будућности. То су такве фигуре и апстракције нарације којима се врши не само уопштавање, већ и транспозиција значења, све до антрополошких, етичких и аксиолошких конотација и импликација. Може се рећи да је основно надахнуће Андрићево, уједно и главни смисао, свих ових семантичких схе-матизација, дистинкција и кристализација у једноме – у тананој катарзи високоестетизо-ваног приповедања, која почиње критичким објекцијама о феномену империјалне моћи, а врхуни епифанијским призивањем човековог еманциповања од те моћи. Кључне речи: слика историјске стварности, империјална моћ, апстраховање нара-ције, надисторијски (антрополошки) контекст, етички и аксиолошки аспект, епифани-ја еманципације 1 stojan.djordjic@filfak.ni.ac.rs (Stojan Đorđić, University of Niš, Faculty of Philosophy, Department of Serbi-an and Comparative Literature, Serbia)
ДИСТРИБУЦИЈА ЗНАЧЕЊА КВАНТИФИКАТОРА НЕКИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ: КОРПУСНА АНАЛИЗА
TEME
The paper analyzes the distribution of meanings of the quantifier neki 'some' in over 1500 utterances excerpted from the Serbian electronic corpus of early child language and the Corpus of contemporary Serbian language. The aim is to test the implicit Frequency Assumption of lexicalist approaches to scalar implicatures (SI), claiming that the use of the quantifier some often triggers SI: some = some, but not all. The analysis of proportions of meanings shows high dominance of different types of non-scalar meanings (existential, quantitative, spesumptive, exclamative). In child speech there are no instances of scalar meaning, whereas in the child directed speech they are extremely rare, which overall suggests that one of the possible reasons for the developmental asymmetry might be the low frequency of scalar meaning in the language input. In the written language of adults, a higher percentage of utterances bearing the potential to derive SIs is registered; however, scalar in...
Славенизми српскословенског порекла у Вуковим речницима
Октоих, 2020
Сажетак: У раду се представљају славенизми са српскословенским фонетским особинама који улазе у састав првог и другог издања Српског рјечника Вука Караџића (1818, 1852). Испитује се лексика која води порекло из старог књижевног језика, као и узрок њене различите заступљености међу издањима. Предмет истраживања је и географска дистрибуција ових лексема, као и промене у њиховој полисемантичкој структури. Проверава се претпоставка да је број славенизама српскословенског порекла у другом издању већи и испитују се узроци такве промене.