В.А. Трифонов, Н.И. Шишлина, О.Ф. Чернова, В.С. Севастьянов, Й. ван дер Плихт, Ф.Н. Голенищев, 2018. «ШУБА» ЭПОХИ РАННЕЙ БРОНЗЫ ИЗ ДОЛЬМЕНА У СТ. ЦАРСКАЯ НА СЕВЕРО-ЗАПАДНОМ КАВКАЗЕ: МЕТОДИКА И РЕЗУЛЬТАТЫ КОМПЛЕКСНОГО ИССЛЕДОВАНИЯ (original) (raw)
Related papers
Освещены результаты технико-технологического анализа керамики поселения эпохи поздней бронзы Рублево-VI, выполненного по методике А.А. Бобринского. На основании исследования формовочных масс (ФМ) керамических сосудов установлено, что гончарная традиция представлена несколькими группами, связанными с разным по происхождению населением. Основой является автохтонная технология по использованию в качестве добавок шамота, вместе с тем выделяются инокультурные приемы по применению дресвы. Приемы конструирования сосудов позволили выявить, что доминирующей является технологическая схема саргаринско-алексеевской культуры. Корреляция полученных данных с орнаментальной схемой керамического комплекса позволила разграничить несколько технологических групп: саргаринско-алексеевскую, донгальскую, ирменскую, дандыбаевскую, круговую и гибридные типы между ними.
РАДИОУГЛЕРОДНАЯ ХРОНОЛОГИЯ ПРОЦЕССА ЗАСЕЛЕНИЯ ПАМЯТНИКА ЧИЧА И БАЙЕСОВСКАЯ СТАТИСТИКА ДЛЯ ОЦЕНКИ ПРЕРЫВИСТОГО ПЕРЕХОДА ОТ ЭПОХИ ПОЗДНЕЙ БРОНЗЫ К РАННЕМУ ЖЕЛЕЗНОМУ ВЕКУ (Западная Сибирь), 2018
Переход от поздней бронзы к раннему железному веку в Западной Сибири включал значительные культурные и политические изменения, которые проявились в возникновении протогородских поселе-ний в лесостепи. На основании артефактов и общего социокультурного уровня развития хронология переходного периода определялась концом II—началом I тыс. до н.э. Более точное определение хроноло-гии переходного времени в Западной Сибири затруднялось ввиду недостатка радиоуглеродных данных. В статье анализируется хронология перехода эпохи поздней бронзы к раннему железному веку на при-мере городища Чича — ключевом памятнике по этому периоду в регионе. Одним из основных аспек-тов нашей работы является оценка возможности хиатуса (перерыва) между комплексами эпохи поздней бронзы и напластованиями последующего переходного периода на городище. Наличие перерыва в раз-витии памятника может повлиять на интерпретацию культурных процессов в регионе. Для повышения точности радиоуглеродной хронологии с акцентом на возможной паузе были отобраны образцы из на-дежных стратиграфических контекстов, которые анализировались с использованием математического моделирования и байесовской статистики, включающей стратиграфическую информацию. Предложен-ная хронологическая модель поддерживает гипотезу о существовании перерыва (хиатуса) в самом конце II тыс. до н.э., незадолго до начала регулярной застройки поселения нового протогородского типа на месте заброшенного поселения эпохи поздней бронзы. Анализ чувствительности, включающий модели-рованный хиатус, подтверждает надежность предложенной модели. Исходя из нее, вероятным кажется полная смена населения на памятнике. Поселение протогородского типа, характерное для переходного периода, на Чиче не существовало долго. Скорее всего, оно перестало функционировать в связи с появ-лением в начале I тыс. до н.э. ранних кочевых культур в Южной Сибири. Таким образом, культурное раз-витие в рассматриваемый период, представлявшееся ранее непрерывным, прерывалось несколько раз. The Late Bronze to Iron Age transition in West Siberia involved significant cultural and political changes, which were reflected in the emergence of protourban settlements in the forest–steppe zone. The transition is roughly dated to the turn from the 2nd to the 1st mil. BC, mainly based on archaeological artefacts and on the general sociocultural development. A more precise radiocarbon dating for this transition was problematic mainly because of the general lack of data for West Siberia. This paper analyzes the chronology of the Late Bronze to Iron Age transition at Chicha, a reference site in the region for this period. The assessment of a possible hiatus between the Late Bronze Age and the following transitional period at Chicha is the key issue of our paper, as its presence may have far reaching cultural implications. To increase the precision of the radiocarbon chronology with focus on the possible hiatus, the samples from well-defined stratigraphic contexts were analyzed using Bayesian modeling incorporating stratigraphic information. The performed chronological modeling supports existing archaeological hypothesis of a hiatus at the very end of the 2nd mil. BC, just before the regular emergence of a new protourban settlement at the site of an abandoned Late Bronze settlement. A sensitivity analysis
УКРЕПЛЕННОЕ ПОСЕЛЕНИЕ СЕЛЕК ЭПОХИ БРОНЗЫ В БАШКИРСКОМ ЗАУРАЛЬЕ (ИТОГИ ИССЛЕДОВАНИЙ 2003 ГОДА)
Arheologiâ Evrazijskih stepej, 2021
Представлены данные об укрепленном поселении Селек, выявленном в 2003 г. в Башкирском Зауралье (восточные предгорья хребта Ирендык, левый берег р. Ургаза-правого притока р. Урал; по современному административному делению-Баймакский район Республики Башкортостан). По своим архитектурным особенностям памятник относится к т.н. «аркаимскому типу» и датируется разными периодами эпохи бронзы (синташтинская, алакульская и саргаринская культуры). Состоит из двух площадок-круговой и прямоугольной, выделенных валами высотой до 1 метра и шириной 5-7 метров. Для круглоплановой части предполагается наличие радиально расположенных жилищ (т.н. «жилые стены»), для прямоугольной части прослежена линейная планировка внутреннего пространства. На основании анализа данных, полученных в разведочном шурфе, предварительно сделан вывод о разновременности круглоплановой и прямоугольной частей поселения. Показано, что ареал укрепленных поселений данного типа (т.н. «Страна городов») должен быть значительно расширен к западу и его западная граница должна быть проведена по краю горной зоны Южного Урала. На основе сравнительного ландшафтного анализа выявлена закономерность приуроченности памятников эпохи бронзы в данном районе к узкой сильно увлажненной полосе вдоль восточного склона хребта Ирендык, чем они принципиально отличаются от более поздних памятников эпохи раннего железа, локализованных в горных долинах. Ключевые слова: археология, эпоха бронзы, синташтинская культура, алакульская культура.
ИССЛЕДОВАНИЯ СТОЯНКИ ПЕРВОМАЙСКИЙ-1 (ЭПОХА КАМНЯ, РАННИЕ КОЧЕВНИКИ, НОВОЕ ВРЕМЯ) В ЮЖНОМ ЗАУРАЛЬЕ
Уфимский археологический вестник
The paper presents the results of a study of the Pervomaisky-1 site, discovered in 2019, located in the Abzelilovsky district of Bashkortostan, on the shore of a small plowed former lake at the top of the steppe watershed rise. Judging by the materials obtained, the site was a place of short-term development at the end of the Stone Age (the Neolithic-Eneolithic), in the Early Iron Age (V-IV centuries BC) and in the Modern Age (mid-second half of the 19th century). An analysis of all archaeological materials found at the site is presented, the originality and regularity of the topographic confinement of this type of site are shown. The cultural and chronological characteristics of the materials are substantiated against a broad comparative background and the nature of the site's use is reconstructed.
The article deals with the metal objects and traces of bronze casting manufacture in the II -first half of I mill. B.C. in North Western Russia. These findings may be subdivided into three cultural and chronological groups: objects of the Seyma Turbino type, products of the Scandinavian origin and Ananyino type. The author argues that local metal processing existed in North Western Russia through the entire Bronze Age without any chronological gaps. These findings suggest both own production and various foreign influences. There were two main sources of those influences: the Volga Kama centre and the Scandinavian one.
КЕРАМИКА ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ СОКОЛИЦА У ОСТРИ КОД ЧАЧКА
Зборник радова Народног музеја XXXVII, Чачак , 2007
Локалитет Соколица налази се на источном ободу Чачанске котлине, у атару села Остра, на доминантном узвишењу купастог облика са доста стрмим странама. (T. I) Источна и југоисточна страна се завршавају окомитом литицом, што их чини потпуно неприступачним, док је најлакши прилаз са северозападне и западне стране. На самом врху узвишења издваја се површина овалног облика, оријентације дужом осом у правцу С -Ј, на којој су се уочавали остаци зиданих грађевина. Археолошка ископавања, обављена током две кампање, имала су за циљ испитивање остатака рановизантијског утврђења ради конзервације и презентације локалитета, као и утврђивање стратиграфије и очуваности праисторијског насеља констатованог у оквиру овог утврђења. 1 Установљено је да је на целој површини платоа, на коме су постојали остаци зиданих грађевина, праисторијски слој комплетно оштећен, а сви налази измешани у слоју нивелације. Ради утврђивања распрострањености праисторијског 11 КЕРАМИКА ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ СОКОЛИЦА У ОСТРИ КОД ЧАЧКА Апстракт: У раду се третира керамичка продукција из бронзаног доба из градинског насеља у Соколици у Остри. Будући да није очувана вертикална стратиграфија насеља, сав материјал је хронолошки и културно опредељен на основу стилско-типолошке анализе. Може се закључити да је насеље континуирано егзистирало од раног до почетка касног бронзаног доба. Припада кругу ватинске културе где је присутна и њена врло рана фаза, означена као протоватин. Усамљен налаз суда са карактеристикама урни параћинске групе отвара питање односа ватинске културе и параћинске групе у овом делу западног Поморавља. Кључне речи: бронзано доба, насеље, керамика, ватинска култура, параћинска културна група УДК: 903.23(497.11)"637"(047.3) Катарина ДМИТРОВИЋ Мр Марија ЉУШТИНА
КЕРАМИКА ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ СОКОЛИЦА У ОСТРИ КОД ЧAЧКА
Локалитет Соколица налази се на источном ободу Чачанске котлине, у атару села Остра, на доминантном узвишењу купастог облика са доста стрмим странама. (T. I) Источна и југоисточна страна се завршавају окомитом литицом, што је чини потпуно неприступачном, док је најлакши прилаз са северозападне и западне стране. На самом врху узвишења издваја се површина овалног облика, оријентације дужом осом у правцу С -Ј, на којој су се уочавали остаци зиданих грађевина. Археолошка ископавања, обављена током две кампање, имала су за циљ испитивање остатака рановизантијског утврђења ради конзервације и презентације локалитета, као и утврђивање стратиграфије и очуваности праисторијског насеља констатованог у оквиру овог утврђења. 1 Установљено је да је на целој површини платоа, на коме су постојали остаци зиданих грађевина, праисторијски слој комплетно оштећен, а сви налази измешани у слоју нивелације. Ради утврђивања распрострањености праисторијског 11 КЕРАМИКА ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ СОКОЛИЦА У ОСТРИ КОД ЧАЧКА Апстракт: У раду се третира керамичка продукција из бронзаног доба из градинског насеља у Соколици у Остри. Будући да није очувана вертикална стратиграфија насеља, сав материјал је хронолошки и културно опредељен на основу стилско-типолошке анализе. Може се закључити да је насеље континуирано егзистирало од раног до почетка касног бронзаног доба. Припада кругу ватинске културе где је присутна и њена врло рана фаза означена као протоватин. Усамљени налаз суда са карактеристикама урни параћинске групе отвара питање односа ватинске културе и параћинске групе у овом делу западног Поморавља. Кључне речи: бронзано доба, насеље, керамика, ватинска култура, параћинска културна група УДК: 903.23(497.11)"637"(047.3) Катарина ДМИТРОВИЋ Мр Марија ЉУШТИНА