ЕПИГРАФСКИ ПАМЕТНИЦИ ОТ СРЕДНОВЕКОВНАТА ЦЪРКВА „СВ. ГЕОРГИ“ В КЮСТЕНДИЛ (original) (raw)
Related papers
ЦРКВА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У БЕЧЕЈУ
Грађа за проучавање споменика културе Војводине 36, 2023
Историјат подизања и рушења православних храмова у Старом Бечеју.
ТРАНСФЕР НА ЦВЕТОВЕ И ФОРМИ ОТ ЕГИПЕТСКИ КИЛИМИ ЗА СЪВРЕМЕННИЯ ТЕКСТИЛ
Резюме: В доклада е направен анализ на алгоритми за получаване на цветове и форми от декоративни елементи на Египетски килими. Резултатите от приложението на разработените програмни средства са подходящи при трансфер на знания, визуални форми от сферата на традиционните Египетски килими, пренесени в друга – съвременния текстил и използването им като иновация в модния дизайн.
ОНТОЛОШКЕ И ЕПИСТЕМОЛОШКЕ НЕДОРЕЧЕНОСТИ ПОСТСТРУКТУРАЛИСТИЧКЕ ПАРАДИГМЕ У ГЕОГРАФИЈИ
Апстракт: Постструктуралистичка парадигма у географију улази првенствено преко критике теорије значења која се развија у оквиру литерарне теорије и филозофске херменеутике. Пејсаж бива тако посматран аналогно тексту, при чему основне карактеристике просторности постају отвореност, динамичност, слојевитост, историчност... Доминантна концепција просторности на којој се заснива постструктуралистичка географија јесте релационализам у коме се мјесто посматра као пресјециште различитих видова кретања, непрестаног тока и разлагања идентитета. Долази до потпуног негирања и самог појма границе, те инсистирању на транстериторијалности. У раду се покушава указати на основне проблеме и недоречености релационалистичког виђења просторности и постструктуралистичке географије на основу резултата Платоновог дијалога Парменид у коме је показано да ова концепција, доведена до својих крајњих логичких посљедица, у ствари, негира другост умјесто да је афирмише. На тај начин релационалистичка географија постаје заправо политика, односно идеологијa простора.
НОВООТКРИТИ НАДПИСИ ГРАФИТИ ОТ ПЕЩЕРАТА НА СВ. ЙОАН РИЛСКИ ДО С. ГЪРБИНО, КЮСТЕНДИЛСКО
ИЗВЕСТИЯ НА ИСТОРИЧЕСКИ МУЗЕЙ КЮСТЕНДИЛ T. 20 // PROCEEDING OF THE MUSEUM OF HISTORY KYUSTENDIL V. XX
The rock monastery near Garbino village, Kyustendil region, known as the cave of St. Yoan (John) of Rila drew the attention of scholars early in the 20th c. The interest is associated with the study of data from some lives, local legends and the worship of the cave as a holy place dedicated to St. John of Rila. The interest was not interrupted and was continued at a later time with the discovery of an inscription and drawings on the floor level of the rock niche. The work here presented takes into account the earlier academic publications reviewing and supplementing the text of the inscription mentioned above. According to the reading here proposed, the inscription is as follows: ст‚Ľ §‚ць ·‚wвань да с[п] || асΈ васΈла || § ада. The paleographic peculiarities of the characters give grounds to suggest that the inscription was written in the 16th c. The work aims at introducing two newly found inscriptions from the cave explored in the early spring of 2017. Both inscriptions read: 1 помени и и‚wване || данаилъ а3⁄4¶» 3⁄4(алъ) and 2. [...] ст‚и иwван [...] сп. The inscriptions from the cave mention the name of St. father Yovan (Йован). The comparisons with inscriptions on murals in churches in the vicinity and lives show that the saint mentioned in the inscriptions can be identi- fied with St. John of Rila. The author presents also a reference about the form of the name of Yovan found in some acts from Mount Athos which also points to the time the inscriptions were written. The veneration of the cave through the ages to this day as the cave of St. John of Rila as well as the local legends about his life in the rock monastery reveal the strong tradition and the memory that the holy place bears about the name of the great Bulgarian saint. The newly found inscriptions are a proof to this.
THE IMAGES OF THE HOLY FIFTEEN MARTYRS OF STRUMITSA (TIBERIOPOLIS) IN THE CHURCH ART. HISTORIC PRECONDITIONS AND ICONOGRAPHIC CHARACTERISTICS The cult of the Holy Fifteen Martyrs of Strumitsa has a significant presence in the medieval literature, which does not have a reflection on their iconography. Their first depiction is from the martyrdom Church in Strumitsa (the 9th -10th century), which remains the only one up until the 19th century, and therefore there is no tradition of visually representing these saints as such. Up until recently there was only one publication of their icon from Radovish (1828) and one engraving from Mount Athos (1866). The present study attributes the engraving to the works of the engraver Anthimos of Peloponnese, of whom about ten other works are known. For the first time three icons of the Holy Fifteen Martyrs of Strumitsa from the Rhodope Mountains from the middle of the 19th century have been studied (one from the village Pelevun and two from Topolovgrad). The pictorial aspect of the cult of the Holy Fifteen Martyrs of Strumitsa has been created, or rather regenerated in the 19th century. After nine centuries of absence of their images from the iconographic repertoire of the Orthodox painting it appeared again. The new visual realization of their cult could be explained through the activity of Gregorios Visantios, bishop of Strumitsa (1818‒1830) and Adrianopolis (1830‒1840), who has not only reprinted their Akolouthia in Constantinople, but most possibly has transferred their cult from Strumitsa to the region of the Rhodope Mountains and Mount Athos. Despite the fact, that they are from different parts of the Balkans (Strumitsa, the Rhodope mountains, Mount Athos), all examined images are following a common iconographic model and have most possibly a common prototype, which presumes the existence of a popular enough image of the Holy Fifteen martyrs of Strumitsa with established iconography before 1828. This could be a printed graphic image – print or engraving in a printed edition, which in the 18th and 19th century often served as a iconographic model for paintings.
2019
Ниже речь пойдет о двух историках. Их связывает то, что они оба были моими научными руководителями, один при защите магистерской, другой-кандидатской диссерта-ции. Первый из них был венгром 1 , второй-русским 2. Они могли бы встретиться, но так и не встретились. Шестнадца-тилетняя разница в возрасте оказалась слишком большой: к тому времени, когда советский историк наконец смог вы-ехать на Запад (то есть в Венгрию), мой венгерский ментор уже вышел на пенсию и вскоре после этого умер. Однако оба они пережили период 50-х годов и активно работали в 60-70-е гг. Бóльшая часть их жизни и профессиональной деятель-ности пришлась на советскую эпоху. И-пользуясь жарго-ном русских историков-оба были «феодалами». in: "Opyt mikroistoriografii". Moscow: Akvilon, 2019
ЕКСТРЕМНИ ТЕМПЕРАТУРНИ И ПАДАВИНСКИ МЈЕСЕЦИ У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ
HERALD, 2019
У раду се анализирају промјене учесталости појаве екстремних температурних и екстремних падавинских мјесеци у региону Источне Херцеговине у периоду 1961−2016. године. Екстремни температурни и падавински мјесеци дефинисани су као мјесеци са температурама и падавинама испод/изнад дугогодишњег 10./90. перцентила. Добијени резултати показују да је 77 % екстремно хладних мјесеци забиљежено у периоду 1961−1990. године, а 67 % екстремно топлих мјесеци у периоду 1991−2016. године. То указује да је на истраживаном подручју присутна тенденција загријавања. За разлику од температуре, промјене падавина нису једнообразне нити знатно изражене. Уочене промјене у појави екстремних температурних и екстремних падавинских мјесеци снажно ће утицати на природне и социо-економске системе. С обзиром на наведено, неопходно је имплементирати ефикасне стратегије ублажавања и прилагођавања на климатске промјене.
СТЕКЛЯННЫЕ БРАСЛЕТЫ ИЗ СРЕДНЕВЕКОВЫХ ПОГРЕБЕНИЙ В ГОРЗУВИТАХ (ЮЖНЫЙ БЕРЕГ КРЫМА
Материалы по археологии, истории и этнографии Таврии. 2020. Выпуск XXV, 2020
THE GLASS BANGLES FROM THE MEDIAEVAL BURIALS IN GORZUBITAI (THE SOUTHERN COAST OF THE CRIMEA) Larisa A. Golofast1 , Anna V. Mastykova2 Institute of Archaeology, Russian Academy of Sciences, Moscow, Russia, 1 larisa_golofast@mail.ru, https://orcid.org/0000-0002-1743-5057 2 amastykova@mail.ru, https://orcid.org/0000-0001-7521-5071 Abstract. In the course of 2017–2018 archaeological excavations conducted on the territory of Artek International Children’s Centre (present-day Gurzuf settlement on the southern coast of the Crimea), the mediaeval complex of Gorzubiai (a church, a cemetery, and a settlement) was investigated. This paper publishes the glass bangles revealed in the church tomb (two specimens) and in slabbed grave 14 at the cemetery (four specimens). We have also analysed a wide range of aspects addressing the ways of wearing of glass bangles and methods of their manufacturing, the date when they appeared and distributed within the Early and Middle Byzantine periods, and the time when they were especially popular. Keywords:southern coast of the Crimea, northern Black Sea area, burial assemblages, glass bangles