Draži zajedništva: senzorni pristupi prostornim zajedničkim dobrima (original) (raw)

План суседства - Норме просторне и друштвене дистанцираности

2013

Previous sociological and anthropological classifications of sociability forms place the neighbourhood among communities. Having in mind that in Serbian language for that kind of neighbourhood it is used the term vicinity (komšiluk), but not neighbourhood, this paper is studying finer nuances separating these two terms and testing the presumptions that the neighbourhood is the concept of distance which resists the homogenizing influence of the idea of the community. Other than definitions based on the determinants of topological proximity and those explaining the neighbourhood as the meeting point according to the manner of sharing near, common identity items, the neighbourhood is also described in terms of the open gathering or group form. This work researches that openness – the measure of fitting and the measure of dissociating of group form on the examples of Belgrade neighbourhoods. The aim of the reconsidering the neighbourhood concept is not the delineation of different theor...

Mogućnost tretiranja gradskih urbanih džepova kao ambijentalnih celina

Conference "СТАРА ГРАДСКА ЈЕЗГРА И ИСТОРИЈСКЕ УРБАНЕ ЦЕЛИНЕ - ПРОБЛЕМИ И МОГУЋНОСТИ ОЧУВАЊА И УПРАВЉАЊА", 2013

У Београду постоји велики број очуваних микроцелина које су настале спонтаном урбaнизацијом током 19. и прве половине 20. века. Већина њих обухвата невелике зелене површине окружене махом резиденцијалном архитектуром из времена њиховог формирања. Може се поставити питање да ли ови простори имају значај за изучавање токова урбанизације Београда и да ли би могли да се ревалоризују. Већину ових простора окружују значајна градитељска остварења или пак објекти који врло добро говоре о духу времена у коме су настали. Како амбијентална целина представља део градског простора, који својом специфичном архитектуром и урбанизацијом може дочарати епоху у којој је настала, значајно је скренути пажњу и на такозване "урбане џепове". Спонтана урбанистичка форма Славујевог венца на Звездари, Османа Ђикића на Палилули или парка Јелене Шантић на Неимару данас се може, поред вида градске оазе, третирати и као један облик амбијенталне целине. У оквиру ове проблематике разматрање одређених параметара допринело би дефинисању питања да ли се ови простори могу третирати као амбијенталне целине или не. Навођењем сличних случајева у другим европским градовима може се пронаћи решење за очување и ревитализацију урбаних џепова који до сада нису третирани као јединствене и драгоцене амбијенталне целине Београда.

Урбани коридори приступачности : пилот студија концептуалног приступа дефинисању и реализацији у контексту Србије

2019

Oва студија на веома илустративни начин рефлектује свремене приступе академском образовању архитеката и урбаниста који се за професионалне изазове припремају кроз практично орјенисане задатке вођене научно заснованим методама истраживања и кроз сарадњу са свим релевантим субјектима друштва. На овај начин постижу се вишеструки инвовативни резултати и стимулише развој друштва уопште. У овом конкретном истраживању понуђено је више практичних иновација од значаја за унапређење упрваљања и планирања урбаним развојем у циљу побољшања физичке приступачаности. Истовремено отворени су и нови правци даљих истраживања и усмеравања друштвених напора ка иновацијама у области урбанистичке, архитектонске и технолошке атрикулације простора. Овако успостваљени друштвено одргворни едукативно-истраживачки процеси неспорно доприносе не само бољој професионалној припремљености будућих стручњака, већ и унапређењу друтвене кохезије и синергије деловања у развоју градова Србије.

Commoning stimuli: Sensory approaches to urban commons

2020

УДК 316.334.56:39 Претходно саопштење * Рад је настао у оквиру пројекта бр. 179049 Политике друштвеног памћења и националног идентитета: регионални и европски контекст Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Овај рад представља допуњену и разрађену верзију излагања на панелу "Sensory Anthropology and New Urban Commons" у оквиру годишњег конгреса IUAES "World Solidarities", одржаног у Познању у периоду од 27. до 31. августа 2019.

Сенсорная архитектура - философия единства человека, архитектуры и природы / Sensory Architecture — the Philosophy of the Unity of Man , Architecture and Nature

Вісник ДонНАБА, 2010

Определены основные тенденции в архитектуре: рациональный и органический способ восприятия окружающей среды. Рассмотрены исторические примеры органического подхода в архитектуре. Дано определение "сенсорной" архитектуры как архитектуры, воздействующей на человеческие чувства, вызывающей определенные переживания и эмоции. На основе теоретических трудов представителей направления сформулированы характерные особенности сенсорной архитектуры: философская обоснованность, контекстуальность, учет традиций, использование естественных строительных материалов и озеленения, использование топографии местности, иррациональность, изменчивость, незавершенность, толерантность, сомасштабность человеку, экологическая и социальная ответственность. Определены принципы сенсорной архитектуры: следование философии единства человека, природы и архитектуры; хрупкость и изменчивость архитектурного образа; моделирование человеческих чувств и эмоций; принцип не причинения вреда человеку, природе и всей планете.

Pravilno iskorišćenje prostora pri projektovanju saobraćajnica u gradovima

2019

Pri novoprojektovanju ili rekonstrukciji saobraćajnica u gradovima posebna pažnja mora biti usmerena na prioritetne vidove saobraćaja, pre svega na pešake, bicikliste i javni gradski prevoz. Sve češće smo svedoci rekonstrukcija saobraćajnica u gradovima u kojima se prioritet daje automobilima, čime se pešacima ne ostavlja ni apsolutni minimum prostora za normanlno funkcionisanje. Time se stanovnici stimulišu na što veće korišćenje sopstvenih automobila, što prouzrokuje još veće probleme i izrazito negativno utiče na životnu sredinu. Može se primetiti da se već duži niz godina u svetskim metropolama teži potpunom izbacivanju privatnih automobila iz užeg centra grada, dok se nažalost kod nas još uvek prvo zadovolje potrebe automobila, pa se tek onda okrećemo drugim vidovima prevoza. Svrha ovog rada je da se projektantima skrene pažnja na važnost pravilnog iskorišćenja prostora, pri čemu je u gradovima od presudnog značaja ostavljanje dovoljnog prostora za nesmetano kretanje pešaka i f...

Gradjanska participacija i politicko komuniciranje – stvar volje ili potrebe

У раду су идентификовани разлози слабог друштвеног и политичког ангажмана и активизма грађана, кроз истраживање утицаја политике, медија и грађана на ниво и квалитет политичког комуницирања. Аутори говоре о грађанској партиципацији у локалној самоуправи, представницима власти, медијима и грађанима у њиховом међусобном односу у процесима политичког комуницирања и политичке партиципације, који представљају поуздане индикаторе достигнутог нивоа и квалитета демократизације укупног друштва. Без подизања политичке културе грађана, али и представника власти, као и без оснаживања демократског капацитета медија – нема партиципације грађана у и ван политичког поља, односно јавности. Основни предмет истраживања у раду је: партиципација студената у јавном политичком животу у Пироту. Рад је посвећен теоријској анализи: улоге актера политичког комуницирања (политичари, медији и грађани), емпиријској анализи: степена развијености политичке партиципације на локалном нивоу, утицају актера политичког комуницирања на партиципацију грађана на локалном нивоу (на основу ставова студената о томе), као и анализи ставова студената о квалитету размене политичких садржаја, повратности информација и договора на релацији политичари-медији-грађани (у циљу утврђивања евенуталне зависности између квалитета политичког комуницирања и степена развијености политичке партиципације). Кључне речи: партиципација, политичко комуницирање, демократизација, политички интерес.

Онлайн- и офлайн-конфликты вокруг городской совместности: забота о городском пространстве на территории большого жилого комплекса

Журнал социологии и социальной антропологии, 2020

Представлен анализ коллективной инициативной деятельности ак-тивных горожан-жителей большого жилого комплекса «Северная долина» в Санкт-Петербурге. Становясь видимыми друг для друга, они сталкиваются и вступают в стратегические взаимоотношения, представляя собой индивидуаль-ных или комплексных «игроков», действующих на «аренах»-онлайн-и офлайн-платформах взаимодействия. Для анализа повседневных практик самоуправле-ния и заботы об общих пространствах и инфраструктурах на уровне соседства автор обращается к концепции городских совместностей (urban commons). В управлении территориями района и общими пространствами крупного жилого комплекса важную роль играет сеть цифровых площадок, созданных жителями на базе социальной сети VK.com. Показано, как эти цифровые площадки участвуют в процессах создания и поддержания границ сообществ производителей совмест-ностей (commoners) и в производстве самих городских совместностей. Предло-жен концепт распределенного производства совместностей (distributed com-moning), который помогает увидеть множество элементов, вовлеченных в их (вос) производство, и учитывать технологические особенности устройства цифровых площадок и их влияние на практики заботы о районе и характеристики возни-кающих сообществ. Исследование показывает, что формирующиеся сообщества производителей совместностей множественны, неоднородны, текучи и зачастую конфликтны. Ключевые слова: городские совместности, самоуправление, соседство, сообще-ство, конфликт, онлайн-инфраструктура, большой жилой комплекс.

Феномен границе отвореног јавног простора и допринос осветљења наглашавању њеног значаја

2016

The dissertation topic encompasses the fields of architecture and lighting within open public spaces. The motivation for the research is insufficiently explored phenomenon of the open public space boundary and its significance for the complex urban relations of the city. Open public spaces as generators of the city's public life represent the place in which social contacts are made, but also the users' place of leisure which therefore requires a pleasant ambiance. The purpose of lighting in a public space in fact becomes apparent by achieving pleasant atmosphere and desirable ambiance. Because the topic is current there is a need for continuous improvement of the urban ambiances and stressing out the architectural values of the open public spaces, which play an important part in the identity creation of the city. The significance of the boundary for the space which it confines is visible through the influence of its structure on the creation of ambiance in space. It is the a...