Architecture in context: Commercial-business and hotel complex 'Rajiceva'', Belgrade (original) (raw)
Related papers
The priviledged Agrarian bank building in Belgrade / Palata privilegovane Agrarne banke u Beogradu
Abstract: The goal of this paper is to contribute to our understanding of interwar Serbian architecture through a comparative analysis of the competition entries and the executed design for the Agrarian Bank building in Belgrade (1932–1934). It points to the stylistic incoherence and variability of architectural design and the society’s tendency, expressed in the taste of a client, to suggest a desirable architectural model as an image of its own identity. The client’s preference for a modern but decorative design combined with an insistence on the classical model resulted in classical motifs being translated into modern architecture through the stylistic mediation of art deco. Although a renovation after the Second World War altered its original appearance, the building has retained all attributes of a prominent landmark of the central city area and played a role in the shaping of the Square of Marx and Engels and the representative space in front of the National Assembly building. The most important single architectural design of the Krstić brothers, Petar and Branko, the Agrarian Bank building reflects the client/architect relationship and is exceptionally relevant for historical study and interpretation of interwar Serbia and its architecture. Keywords: Agrarian Bank, art deco, Krstić brothers, Square of Marx and Engels, Serbian interwar architecture
Milos Savcic's (1924-26) palace: An atypical corner building in Belgrade
Nasledje, 2016
Поред мноштва слободностојећих и у блок узиданих објеката, новију архитектуру Београда обележила су угаона здања, усмерена ка уличним раскршћима, трговима, парковима и фреквентним саобраћајницама. За разлику од мање упадљивих зграда линеарно интерполираних у подужне огранке градских блокова, угловнице представљају структурно развијеније и комуникацијски наметљивије сегменте урбаног фонда. Међу недовољно проученим угловницама из централне зоне Београда издваја се палата Милоша Савчића, подигнута од 1924. до 1926. године на углу Краља Милана и Андрићевог венца (тада Добрињске улице). Њени аутори су знаменити српски инжењер Милош Савчић (1865-1941) и продуктивни руски емигрант Евгеније Гулин (1875-?). Она заслужује пажњу не само по урбанистичком положају и просторној организацији већ и као репрезентативан пример архитектуре академизма.
The building at 18 Resavska street in Belgrade
Nasledje, 2016
Сажетак: У оквиру релативно малобројних сачуваних објеката фонда стамбене архитектуре Београда с краја XIX и почетка XX века, зграда у Ресавској улици број 18 је веома значајно остварење. Иако не постоје сачувани архивски подаци о времену изградње и ауторству пројекта, објекат се датује у временски период од 1883. године до почетка XX века, а као аутор се наводи истакнути архитекта Јован Илкић. Зграда у Ресавској 18 развијеним просторним планом и репрезентативно решеним екстеријером и ентеријером спада у ред значајних објеката, који одсликавају све стилске вредности академске архитектуре с краја XIX и почетка XX века. Својим ликовним третманом издваја се концепт фронталне фасаде изведен на постулатима високе ренесансне и маниристичке архитектуре Италије, с посебним акцентом на архитектонску пластику и примену слободностојеће декоративне скулптуре.
The work on a great number of research projects began from the very establishment of the Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia (IAUS) as an independent scientific research organization. On the basis of an insight into the archival materials, this paper will present the first seven Scientific Research Papers (SRP). This paper will give the basic data for each SRP project (title of the theme, names of authors of the project and their collaborators, project orderer, research project duration), titles of papers published in journals, titles of monographs with the scientific projects results and the list of archival numbers of boxes containing the existing documentation.
Prilog poznavanju istorije i arhitekture beogradskog hotela Kod jelena
Godišnjak grada Beograda LVIII, 71-83, Beograd, 2011
АПСТРАКТ: Први београдски хотел, саграђен под ктиторством кнеза Михаила, представља највећи архитектонски подухват у српској престоници средином XIX века. О његовом значају за развој модерног београдског друштва постоје бројна сведочанства, док је питање градитеља остало нерешено. Након најновијих истраживања, у Историјском архиву Београда откривен је документ Управе града Београда у коме се наводе имена архитеката Франца Добија и Антона Кверфелда, као и значајни детаљи о проблемима који су пратили подизање здања. Захваљујући овом сазнању омогућено је даље изучавање градитељског опуса дружине архитеката из Панчева и отворена је нова страница у историји славног београдског хотела.
A contribution to the study of architect Vladislav Vladisavljević's interwar period opus in Belgrade
Nasledje, 2021
The subject of the research presented in this paper is the Belgrade opus of the architect Vladislav D. Vladisavljević (1905-1961), predominantly realized during the 1930s. Given the insufficient attention paid to this topic in previous historiography, the main focus of this paper is that of providing a systematic description and stylistic analysis of individual buildings, which both provides a basis upon which the necessary explication and valorization of the same can be made, and creates a clearer and more complete picture of the positioning of Vladislav Vladisavljević within the domestic architectural scene of the time. Although the methodological framework adopted involves a synthesis of biographical and historiographical approaches, the study largely relies on available material stored in the Historical Archives of Belgrade and the architect's personal archives in the Architecture and Urbanism Collection of the Belgrade City Museum. The ultimate goal of the paper is to contr...
Belgrade opus of architect Jovanka Jeftanović
Nasledje, 2019
Јованка Јефтановић спада међу најзначајније жене које су пре 1941. годинe дипломирале на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, остваривши професионални ангажман у послератно време, од четрдесетих до краја шездесетих година двадесетог века. У њеној каријери се истиче опус који је остварила у Београду и околини, проистекао из рада у урбанистичким и пројектантским институцијама. Иако је у историографији правовремено препознат њен значај у српској послератној архитектури, целокупан стваралачки допринос није темељито валоризован. Отуд овом приликом износимо непознате чињенице о животу и делу архитекте Јованке Јефтановић, у циљу што потпунијег тумачења њеног рада.