"Smrt Majke Jugovića": Varijante, recepcija i mogućnosti tumačenja / "The Death of the Mother of the Yugovichi": Variants, responses, and possibilities of interpretation (original) (raw)
Related papers
Motherhood in the conditions of war – "Death of the mother of the Jugović" by Ivo Vojnović
Сажетак. Низом заокружених женских ликова, Војновић на велика врата у дубровачку књижевност уноси феминистичку тематику, што у традицији драмске књижевности Дубровника и није посебно присутно. Смрт Мајке Југовића је драма настала на основу народног предања с политичко-тенденционалном нотом. Циљ овог рада је да на примеру лика мајке Југовића, применом новог историзма и психоаналитичке књижевне критике, покаже специфичност ратног искуства жене. Показује се да Војновић лику мајке у својој драми приписује амбивалентне аспекте митске "Велике Мајке", да би је на крају уздигао до симбола Града, који је радије бирао властити биолошки нестанак него живот без своје славне слободе.
The area of northern Syria and northern Mesopotamia had witnessed two epidemic waves, or even two epidemics (qāt ilim, or ukulti ilim) during the first half of the XVIII century BC. Letters from the Mary archives (ARM 3 61, ARM 5 87, ARM 10 129, ARM 26/1 259, ARM 26/1 260, ARM 26/1 261, ARM 26/1 263, ARM 26/1 264, ARM 26/1 265, ARM 26/2 14) testify not only for the spread of the disease(s) and its disastrous effects on the society and economy of the kingdom of Mari, but also about protective measures – isolation and burning of corpses.
Љепота умирања – визија раја однос према смрти у средњовје- ковној српској литератури
Slavica Wratislaviensia, 2019
The beauty of dying: A vision of heaven the relationship with death in medieval Serbian literatureDeath presents a major topic in the medieval Serbian literature, the manner of dying being crucial for gaining eternal life. There are three stages in the schematized description of death: announcement, transition and vision of what the hero may expect in eternal life. At each stage there are images and symbols of the world beyond that present death as something pleasant and desirable. In terms of death, it is Saint Simeon as the founder of the dynasty of Nemanjici and the first national saint and Czar Lazar Hrebeljanovic that drew most of the attention, the former being described by four authors in five pieces of work, the latter due to his heroic end against the infidels in the Battle of Kosovo. It is not long before the three-stage scheme is disturbed in early hagiographies, with the 13th and 14th century heroes embracing death in most cases there are saints in question, whereas it i...
O čemu govorimo kada govorimo o smrti: Tipologija smrti u romanu IZBLEDELE DUŠE Mladena Jakovljevića
2022
Ideje i predstave smrti u romanu Izbledele duše Mladena Jakovljevića obrađene su na način koji je specifičan za dela dečije i omladinske književnosti. U prvom delu rada nudimo naratološko opravdanje za čitanje romana kao dela dečije i omladinske književnosti. U drugom delu rada ispitujemo kulturološke i naratološke uzore specifičnu tipologiju predstavljanja smrti – u kojoj je smrt uvek prozor u „drugi“ život, i gde uvek postoji komunikacija sa onostranim svetom mrtvih – u dečijim i omladinskim romanima, na primeru romana Izbledele duše.
Slavica Wratislaviensia, 2019
Representations of death in Serbian poetry for children and young adults have not been researched systematically to this day. The goal of this paper, therefore, is to point out the initial positions taken up during the forming of these representations, through the analysis of verses by Jovan Sundečić and by Đorđe Rajković. In brief, both poets view death as something that has power over man, the main difference being that Sundečić constructs the theme of death within a Christian framework without using humor, while Rajković abandons the framework of Christianity and assigns a significant role to humor in his writing about death. Представления о смерти в сербской поэзии для детей и подростков до сих пор подробно не исследовались. В связи с этим цель настоящей работы — систематизировать ис-ходные проявления этих идей в стихотворениях Иоанна Сундечича и Джордже Райковича. У обоих поэтов смерть показана одинаково: как нечто, имеющее власть над человеком. При этом, однако, Сундечич оформляет высказывания о смерти согласно христианскому пониманию и без тени юмора, а Райкович, обращаясь к этой теме, выходит за рамки христианства и уделяет значительное место юмору.
Priče o Boijim poslanicima u podtekstu romana Dervi i smrt Mee Selimovića
Godinjak Bonjačke zajednice kulture" Preporod", 2008
Сем директне цитатне везаности за одређене куранске ајете, роман Дервиш и смрт везан је за Куран и друге исламске предаје и веровањима о Божјим посланицима које су стављене у подтекст романа. На Божје посланике Селимовић упућује дајући главном лику четрдесет година: Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje. Tada se u svakom gase nemiri, da bi postao jak navikom i stečenom sigurnošću u nemoći što dolazi. A ja tek činim što je trebalo učiniti davno, u bujnom cvjetanju tijela, kad su svi bezbrojni putevi dobri, a sve zablude korisne koliko i istine. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe. 1 Са четрдесет година је последњи Божји посланик Мухамед примио посланство и почео да проповеда ислам: Neposredno prije početka Objave, Muhammed (a.s) se svakog ramazana povlačio u pećinu Hira na vrhu brda Nur, samo kilometar udaljenu od njegove kuće. Taj mjesec Muhammed bi proveo u dubokom razmišljanju o stvaranju i smislu svega. Tu je živio usamljenim i skormnim životom. Po povratku u Mekku, prvo bi tavafio 2 Ka'bu a onda išao kući. Prije same Objave počeli su mu dolaziti snovi ,jasni kao zora', i što mu se u snu priviđalo, objašnjavalo bi mu se ili ostvarivalo slijedećih dana. Katkada je znao čuti čudne glasove, osvrtao sem kako nikoga nije nalazio čudio se i plašio. Glas nevidljivog javljao se sve češće dok nije poprimio neki smisao. Nekada je Muhammed čuo glas iz stijena ili iz stabla koji ga je zvao po imenu i pozdravljao. Šest mjeseci prije ramazana 610. godine, Muhammed je navršio 40 godina i tog ramazana on se po peti put povuče u pećinu Hira. 27. noći ramazana dogodi mu se nešto čudnovato. Lik sav sazdan od svijetlosti obrati mu se i oslovi ga: ,Muhammede, ja sam melek Džibril i donosim ti Allahovu poruku da si izabran za Resulullaha.' 3 Број од четрдесет година има битну симболику у исламу. Четрдесет година је доба највеће зрелости за мушкарца. Човек од четрдесете године може