Serbia-Russia Political Relations (Serbian 2014) (original) (raw)
Related papers
Политические отношения Сербии и России (Russian 2014)
Русский некрополь в Белграде – символ исторической дружбы, Белград 2014, 246-259.
РуССКИй НЕКРОПОль В БЕлгРАДЕ / РОССИя И СЕРБИя В ПРОшлОМ И СЕгОДНя Борис Милосавлевич полиТические оТношения сеРБии и России Политические отношения Сербии и России тесно перевязаны регигиозными, культурными и историческими связями сербского и русского народа. 1 Кроме естественной связи, основанной на вероисповедании, происхождении и языке, существует и прямая близость между людьми. В политическом плане можно говорить о глубокой взаимосвязанности исторических путей сербского и русского народа, или же сербского и русского государства. Политические отношения между Сербией и Россией, по своей сути, а не только в соответствии с хронологией важнейших событий мирововй истории, можно поделить на период до 1917 года и на период после этого года. Следуюущей датой в истории политических отношений Сербии и России можно считать 2000 год. Следовательно, рискуя сделать слишком большое обобщение, которое, однако, необходимо для получения общей картины, сербско-русские политические отношения можно поделить на три основных периода: первый до 1917 года, второй с 1917 по 2000 год и третий с 2000 года до настоящего времени. В каждом из этих периодов существуют, разумеется, разные этапы. Первый период является самым продолжительным и не исключено, что в будущем второй период будет рассматриваться всего лишь как короткий перерыв в развитии естественных сербско-русских отношений, особенно потому, что третий период до настоящего времени показывает все характеристики первого периода. Россия из всех великих держав оказала самое сильное влияние на политику Сербии и черногории. В данной работе также будет посвящено внимание разным толкованиям отдельных вопросов и событий из прошлого сербско-русских отношений, мотивам этих толкований и истории их политического использования.
Relations between Serbia and Russia during the Ukrainian crisis
Nacionalni interes, 2022
Институт за политичке студије, Београд ОДНОСИ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ У ПЕРИОДУ УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ *** Сажетак Србија и Русија су земље које деле дугу и сложену историју политичких, економских и културних веза. Њихови односи додатно постају комплекснији након избијања кризе у Украјини, која је генерисала бројне импликације по шире међународне односе, те тако и по односе између две државе. Супротстављање Русије и Запада створило је нове изазове спољној политици Србије позиционирајући је између стратешког спољнополитичког циља прикључења ЕУ и традиционалног пријатељства са Русијом. Овај чланак има за циљ да анализира стање и да приказ односа Србије и Русије од почетка и током кризе у Украјини. Рад ће испитати главне области сарадње између две земље, са посебним фокусом на политичко-економске односе у овом периоду. Рад се ослања на различите изворе, као што су званичне изјаве и документа, медијски извештаји, академске студије и истраживања јавног мњења.
The duel in Serbia. Historical, social, legal, political and moral aspects (Serbian 2014/5)
2015
The practice of wartime duelling (single combat, champion warfare) dies away in the first half of the nineteenth century, only to re-emerge, in a new and distinctive form in the World War I аerial combat. The paper shows that the wartime duel and the peacetime duel of honour (duel du point d’honneur) have the same structure. The paper points to the arguments for and against the legalization of duels discussed by the Serbian National Assembly (1899), and to the political background of the duels fought during the tension caused by the “conspiracy issue” (from 1903). Duelling was typically practised by members of the officer corps, but was not restricted to the military: in Serbia, as in other European monarchies, both active and reserve commissioned officers were high state officials. Providing an insight into the notions of the duel and the ways and circumstances in which some duels were fought in Serbia at the time, the paper offers a little-known perspective on the upper classes and their customs and values.
Сърбия и войната в Украйна/Serbia and the War in Ukraine
Alexandre Kostov and Biser Banchev (eds) Войната в Украйна и Балканите (2022-2023), София: ИБЦТ-БАН [War in Ukraine and the Balkans (2022-2023)], 2024
Serbia’s position on the war in Ukraine reflects the dramatic split that is characteristic of Serbian strategic culture. For the first time in many years, the Serbian authorities condemn Russia’s actions, although they do not support the demand for sanctions against Moscow. This delicate balance is motivated by concerns for the territorial integrity of their own country. Belgrade’s leading concern here is that an analogy can be drawn with Kosovo, which the Serbian state considers to have been forcibly cut off from its territory in 1999 in violation of international law. The reasoning does not meet with wholehearted understanding from foreign diplomacy, but still receives the support of the majority of Serbian society.
Српске студије, 2024
Скадар је током последњег века османске власти био град многих народности и религија, у њему се развијала и невелика српска заједница, чија је политичка, културна и верска активност била сведена на малу црквено-школску општину, која ју је окупљала. Српска школа у Скадру је настала крајем тридесетих година 19. века напорима црквено-школске општине, а за време свог постојања је уживала покровитељство Русије, Србије и Црне Горе. Међусобни односи скадарских Срба, као и однос Русије, Србије и Црне Горе према српској основној школи у Скадру, управо су тема овог истраживања, које настоји да расветли значајан сегмент прошлости српске скадарске заједнице. The Serbian primary school in Shkoder was first opened in 1828/1829, thanks to the efforts of the local Serbian community, which had organized itself within the Orthodox Church-School Municipality. Soon after, the major Catholic powers began establishing their own schools in Shkoder, seeking to create a strong foothold for their states in the region. Serbian children frequently attended schools established by Austria (Austro-Hungary), Italy, or France. Russia initially provided patronage for the Serbian school through its consulate, but it soon transferred responsibility to Serbia, which, in turn, handed the school over to Montenegro. At the end of the 19th century, alongside the boys’ elementary school, a Serbian girls’ school was established, though it was soon transferred to Russian administration by Montenegro. The small Serbian community in Shkoder was politically active, and frequent conflicts arose between its factions, which often pursued their interests through the Serbian elementary school in Shkoder.
Международные отношения (International Relations), 2014
В статье поставлена задача рассмотрения Евразийского проекта интеграции как альтернативного способа организации постсоциалистического пространства. На примере российско-сербских отношений показана роль традиционного единства культурно-ценностных смыслов, цивилизационных ориентаций и исторической памяти в современных геополитических условиях. Анализ динамики и сущности общественного мнения россиян лег в основу вывода об особой роли Балканского полуострова в восприятии и оценке геополитического статуса и потенциала РФ, а также заключения о режиме максимального благоприятствования для развития сотрудничества России и Сербии, в том числе в формате новой интеграционной модели. The article poses a problem to analyze changes in geopolitical reality for the states of the Post-Socialistic Area, by the example of Serbia, concerned with the rise and further development of new integration project in the region. Particular attention is put on frameworks, warning withdrawal of the Eurasian union idea into a practical level of international politics. Based on a lengthy analysis of public opinion, the official line towards Serbia, accompanied by the current status of prospects for integration into the European Union, concludes at the most favorable climate for cooperation, including one within the alternative integration model.
The relations of Serbia and the People’s Republic of China at the beginning of the 21st century
Medjunarodni problemi, 2018
The current relations of the Republic of Serbia with the People?s Republic of China (hereinafter: Serbia and China) are conditioned by many political, economic, legal and social factors. The mentioned factors point to the existence of asymmetry in many aspects which, however, is not an issue that implies that the two parties can not develop good and friendly relations. In the historical and international legal sense, the relations of the two countries are characterized by the continuity of diplomatic relations established on January 2, 1955, between the then Federal People's Republic Yugoslavia and the People's Republic of China. Serbia as the successor state of SFR Yugoslavia continues to treat China as one of its most important partners in international relations, which is manifested through the foreign policy course, according to which China is one of the main ?pillars? of Serbia's foreign policy alongside the European Union, Russia and the United States. The mere ref...
Summary: The author endeavours to reconstruct the ways in which the relations between Russia and Serbia in the 20th and 21st century are reflected through the philosophies of both, respectively. Reasons are given for the special importance of institutional reception of Russian philosophy into Serbian cultural space, and vice versa. It is demonstrated that the relating of Russia and Serbia in philosophy is important theoretically and spiritually, and equally as a form of identity politics in culture. Keywords: Russian philosophy, Serbian philosophy, Russian-Serbian relations, history of reception, institutionalization, marginalization, identity politics, self-specificity
The ukrainian war and Russophobia of the "other Serbia
Napredak
In the first part of the article, the theoretical framework of the analysis is given and the basic terms are explained. The second part presents examples of Russophobia in the texts of some members of the media and cultural elite in Serbia even before the outbreak of the war in Ukraine. The third part describes the escalation of Russophobia among that part of the elite after the Russian intervention in Ukraine (2022). The fourth part provides an overview of seven surveys of public opinion in Serbia (2022-2023). All these surveys show a high proportion of Serbian citizens (about 80%) who do not agree with the introduction of sanctions against Russia. An overview of attempts to ignore these findings by a part of the Russophobic elite in Serbia is also given. In the fifth part, the further escalation of Russophobia among the elite is described, and in the sixth part, an explanation of this phenomenon is presented from the perspective of the world system theory