Miroslav Popović | Filozofski fakultet Beograd (original) (raw)
Books by Miroslav Popović
У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ Карађорђев законик и Протокол Шабачког магистрата ВЛАДАВИНА КНЕЗА МИЛОША ... more У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ Карађорђев законик и Протокол Шабачког магистрата ВЛАДАВИНА КНЕЗА МИЛОША ДО УСТАВА ИЗ 1838. Судске инстанце 1815-1838. године Прописи везани за локалну управу, судство и судски поступак 1815-1838. године Успостављање и устројство примирителних и окружних судова и начелстава СТАЊЕ У ЛОКАЛНОЈ СРЕДИНИ: ОКРУЖНИ СУД И НАЧЕЛСТВО У КРУШЕВЦУ 1840-их СТАЊЕ У НАХИЈИ/ОКРУГУ КРУШЕВАЧКОМ Суд Округа крушевачког 1840-их Примирителни судови у Крушевачком округу 1839. године Списак општина у Округу крушевачком у којима су постојали примирителни судови из 1843. године Статистика Суда Округа крушевачког из 1844. године Чланови и особље Суда Округа крушевачког 1844. године КАКО ЈЕ ФУНКЦИОНИСАЛА ДРЖАВНА ВЛАСТ У УНУТРАШЊОСТИ СРБИЈЕ СРЕДИНОМ 19. ВЕКА-ПРИМЕР КРУШЕВЦА ЗАКЉУЧАК БИБЛИОГРАФИЈА State Authorities of the Kruševac County in the 1840's: legal and social aspects.
Жена се рађа на свет да буде супруга, мати и воспитателница. А шта може бити светејше, пречесњејш... more Жена се рађа на свет да буде супруга, мати и воспитателница. А шта може бити светејше, пречесњејше, милостивије, благодетелније, слађе и најнужније на свету од те три ствари? […] Блажена је и богом благословена свака жена која се са својим опстојателствима уме слагати, живи смирено, разумно и поштено, облекчавајући и услаждавајући живот мужа свога, старајући се за своје домаће управљеније и воспитајући чеда своја у љубави к богу и к ближњему, и у поштеном и разумном владању.
Тематски зборник Темнић из едиције Јухорски записи.
ПН1Г0ДЛ ПРОБПЕМДII ПРЕГПЕД ДОСЛДАШ Љ ИХ ИПРАЖИВАЊА 0 КРЛЈкИЦИ ЈЕЛЕНИ дац. Посебно је занимљнва ље... more ПН1Г0ДЛ ПРОБПЕМДII ПРЕГПЕД ДОСЛДАШ Љ ИХ ИПРАЖИВАЊА 0 КРЛЈкИЦИ ЈЕЛЕНИ дац. Посебно је занимљнва љена сарадња са Римокатоличком црквом, која се огледала у преписци са папама, помагању фрањевачког реда у Приморју и њеној активној улози у преговорима око преласка Србије у римокатоличанство (у впше наврата 1291,1303,1306. и 1308, који је и најзначајнији). Главнп део рада односиће се управо на овај аспект, којн тражн многа објашњења. Лпчност краљпце Јелене је обрађивана у српској историографији само фрагментарно. Радови о њој односили су се на покушаје расветљавања њеног порекла на основу недовољних изворних података. Уз велику дозу хипотетпчности о овоме су писали Чедомиљ Мијатовић, Пларион Руварац и Константин Јиречек.2 Ктиторску делатност у Приморју обрадно је Гојко Суботић.3 О манастиру Градцу, Јелениној православној задужбинн, писали су Милан Злоковић4, Ђурђе Бошковић5, Оливера Кандић6, Даница Поповић7. Милош Благојевић, ТЈуро Тошић и старијп радовн Мнхаила Динића дају податке о приликама у земљама под Јеленином влашћу.8 За историју Римокатоличке цркве у зетском Приморју српске државе у доба Немањића и односа српских државних и црквених власти са рнмском Курпјом током 13. и 14. века, опрезно смо користили на извесннм местима старије, већ застареле и делом тенденциозне радове И. Марковпћа9, текстове В. Д. Никчевића у Monumenta Montenegrina10, као и користан докторат Д. Марића.11 М. Антоновић је писао о поли
Сваки члан владарског дома немањића заслужује своју научну биографију. неки су је већ добили, укљ... more Сваки члан владарског дома немањића заслужује своју научну биографију. неки су је већ добили, укључујући и немањиће другог реда 1 , неки је још чекају. Стефан Драгутин (српски краљ 1276-1282, "сремски краљ" 1284-1316), као личност свакако заокупља пажњу историчара и публике, животом пуним узбудљивих, драматичних обрта, о којима немамо увек јасних вести из извора, који захтевају објашњења и тумачења, а о њима у историографији постоје различити ставови. Стефан Драгутин је најстарији син краља Стефана уроша I (1243-1276), из брака са краљицом Јеленом (умрла 1314), пореклом са Запада, зет угарског краља са титулом младог краља, који је, незадовољан, насилно преузео престо од оца, под не баш најјаснијим околностима. После владавине од 1276. до 1282. године, повукао се са престола у корист млађег брата Стефана уроша II Милутина (1282-1321), после пада са коња и Дежевског сабора исте 1282, а да није јасно како и зашто је дошло до преокрета, ни контекст политичке ситуације у српској држави. Драгутин наставља владавину на територијама својих области које је добио од угарског краља и активно учествује, до 1316, у политичким дешавањима на релацији Србија-угарска-Света Столица-западне земље, која су била веома турбулентна, у контексту политичких и црквених односа Запада и византијског царства. водио се рат
by Nebojša Đokić, Dušan S Rašković, Ali Serdar Mete, Ivica Marković, Golub Jasovic, Miroslav Popović, Aleksandra Stolic, Aleksandar M . Gajić, Ercan Karakoc, Aleksandra Jovičić Đinović, Snežana B . Aleksić, and Dimitar Atanassov
Tematski zbornik iz edicije Juhorski zapis
Четврти тематски зборник из едиције Јухорски запис.
Tematski zbornik o kulturnoj i privrednoj istoriji Kruševca.
У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ Карађорђев законик и Протокол Шабачког магистрата ВЛАДАВИНА КНЕЗА МИЛОША ... more У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ Карађорђев законик и Протокол Шабачког магистрата ВЛАДАВИНА КНЕЗА МИЛОША ДО УСТАВА ИЗ 1838. Судске инстанце 1815-1838. године Прописи везани за локалну управу, судство и судски поступак 1815-1838. године Успостављање и устројство примирителних и окружних судова и начелстава СТАЊЕ У ЛОКАЛНОЈ СРЕДИНИ: ОКРУЖНИ СУД И НАЧЕЛСТВО У КРУШЕВЦУ 1840-их СТАЊЕ У НАХИЈИ/ОКРУГУ КРУШЕВАЧКОМ Суд Округа крушевачког 1840-их Примирителни судови у Крушевачком округу 1839. године Списак општина у Округу крушевачком у којима су постојали примирителни судови из 1843. године Статистика Суда Округа крушевачког из 1844. године Чланови и особље Суда Округа крушевачког 1844. године КАКО ЈЕ ФУНКЦИОНИСАЛА ДРЖАВНА ВЛАСТ У УНУТРАШЊОСТИ СРБИЈЕ СРЕДИНОМ 19. ВЕКА-ПРИМЕР КРУШЕВЦА ЗАКЉУЧАК БИБЛИОГРАФИЈА State Authorities of the Kruševac County in the 1840's: legal and social aspects.
Жена се рађа на свет да буде супруга, мати и воспитателница. А шта може бити светејше, пречесњејш... more Жена се рађа на свет да буде супруга, мати и воспитателница. А шта може бити светејше, пречесњејше, милостивије, благодетелније, слађе и најнужније на свету од те три ствари? […] Блажена је и богом благословена свака жена која се са својим опстојателствима уме слагати, живи смирено, разумно и поштено, облекчавајући и услаждавајући живот мужа свога, старајући се за своје домаће управљеније и воспитајући чеда своја у љубави к богу и к ближњему, и у поштеном и разумном владању.
Тематски зборник Темнић из едиције Јухорски записи.
ПН1Г0ДЛ ПРОБПЕМДII ПРЕГПЕД ДОСЛДАШ Љ ИХ ИПРАЖИВАЊА 0 КРЛЈкИЦИ ЈЕЛЕНИ дац. Посебно је занимљнва ље... more ПН1Г0ДЛ ПРОБПЕМДII ПРЕГПЕД ДОСЛДАШ Љ ИХ ИПРАЖИВАЊА 0 КРЛЈкИЦИ ЈЕЛЕНИ дац. Посебно је занимљнва љена сарадња са Римокатоличком црквом, која се огледала у преписци са папама, помагању фрањевачког реда у Приморју и њеној активној улози у преговорима око преласка Србије у римокатоличанство (у впше наврата 1291,1303,1306. и 1308, који је и најзначајнији). Главнп део рада односиће се управо на овај аспект, којн тражн многа објашњења. Лпчност краљпце Јелене је обрађивана у српској историографији само фрагментарно. Радови о њој односили су се на покушаје расветљавања њеног порекла на основу недовољних изворних података. Уз велику дозу хипотетпчности о овоме су писали Чедомиљ Мијатовић, Пларион Руварац и Константин Јиречек.2 Ктиторску делатност у Приморју обрадно је Гојко Суботић.3 О манастиру Градцу, Јелениној православној задужбинн, писали су Милан Злоковић4, Ђурђе Бошковић5, Оливера Кандић6, Даница Поповић7. Милош Благојевић, ТЈуро Тошић и старијп радовн Мнхаила Динића дају податке о приликама у земљама под Јеленином влашћу.8 За историју Римокатоличке цркве у зетском Приморју српске државе у доба Немањића и односа српских државних и црквених власти са рнмском Курпјом током 13. и 14. века, опрезно смо користили на извесннм местима старије, већ застареле и делом тенденциозне радове И. Марковпћа9, текстове В. Д. Никчевића у Monumenta Montenegrina10, као и користан докторат Д. Марића.11 М. Антоновић је писао о поли
Сваки члан владарског дома немањића заслужује своју научну биографију. неки су је већ добили, укљ... more Сваки члан владарског дома немањића заслужује своју научну биографију. неки су је већ добили, укључујући и немањиће другог реда 1 , неки је још чекају. Стефан Драгутин (српски краљ 1276-1282, "сремски краљ" 1284-1316), као личност свакако заокупља пажњу историчара и публике, животом пуним узбудљивих, драматичних обрта, о којима немамо увек јасних вести из извора, који захтевају објашњења и тумачења, а о њима у историографији постоје различити ставови. Стефан Драгутин је најстарији син краља Стефана уроша I (1243-1276), из брака са краљицом Јеленом (умрла 1314), пореклом са Запада, зет угарског краља са титулом младог краља, који је, незадовољан, насилно преузео престо од оца, под не баш најјаснијим околностима. После владавине од 1276. до 1282. године, повукао се са престола у корист млађег брата Стефана уроша II Милутина (1282-1321), после пада са коња и Дежевског сабора исте 1282, а да није јасно како и зашто је дошло до преокрета, ни контекст политичке ситуације у српској држави. Драгутин наставља владавину на територијама својих области које је добио од угарског краља и активно учествује, до 1316, у политичким дешавањима на релацији Србија-угарска-Света Столица-западне земље, која су била веома турбулентна, у контексту политичких и црквених односа Запада и византијског царства. водио се рат
by Nebojša Đokić, Dušan S Rašković, Ali Serdar Mete, Ivica Marković, Golub Jasovic, Miroslav Popović, Aleksandra Stolic, Aleksandar M . Gajić, Ercan Karakoc, Aleksandra Jovičić Đinović, Snežana B . Aleksić, and Dimitar Atanassov
Tematski zbornik iz edicije Juhorski zapis
Четврти тематски зборник из едиције Јухорски запис.
Tematski zbornik o kulturnoj i privrednoj istoriji Kruševca.
Циљ рада је да се представи друштвена улога Анке Обреновић Константиновић (1821–1868) у време прв... more Циљ рада је да се представи друштвена улога Анке Обреновић
Константиновић (1821–1868) у време прве и друге владавине кнеза Милоша (1815–1839; 1858–1860) и Михаила (1839–1842; 1860–1868). Као девојка, стекла је завидан степен образовања, укључујући и музичко, те васпитање и етикецију, по узору на европске. Касније се истицала енергијом, одлучношћу, емотивним понашањем, те покушајем да промени устаљене обрасце понашања „прописане” жени у српском патријархалном друштву. Уводећи европске норме и обичаје у српско друштво, утичући посредно на политичка и друштвена дешавања у Србији, будући у блиским односима са кнезом Михаилом, на кога је вршила утицај, те градећи круг својих сарадника из политичког и јавног живота, у циљу остваривања својих интереса, Анка је својим деловањем и понашањем представљала атипичну фигуру жене у врху српског друштва 19. века.
The aim of the article is to present the theoretical frameworks of the anthropology of artificial... more The aim of the article is to present the theoretical frameworks of the anthropology of artificial intelligence (AI) and transhumanism, with reference to the concept of biopolitics, since the beginning of the 21st century. The introductory part briefly looks at the phenomenon of AI and the anthropological study of it, which is pursued within the broader context of anthropological studies of technology. The basic question analysed in artificial intelligence studies is man's relationship to technology and its place and role in the development of humanity. The authors also find it important to consider how the development of technology, and of AI within it, can affect the distribution of power and control systems of economic processes, primarily economic growth, migration and health. Finally, the results of anthropological research on AI and transhumanism are presented. In the conclusion, the authors briefly review the importance of AI and transhumanism research results and their role in the future development of anthropology and other social sciences.
Rad predstavlja osvrt na razvoj kažnjavanja za krivična dela i instituđje zatvora na tlu Srbije u... more Rad predstavlja osvrt na razvoj kažnjavanja za krivična dela i instituđje zatvora na tlu Srbije u širokom vremenskom rasponu od XIII do početka X X velca. Polazeći od opšteg i šireg konteksta ove problematike u Zapadnoj Evropi i Vizantiji, kasnije u Osmanskom carstvu, ukazaćemo na ključne pojave i procese kaznene problematike, nastanka i razvoja institucije zatvora, koliko nam to dozvoljava obim članka.
Apstrakt. Cilj autora ovog članka je da u vidu pregleda predstavi društveni kontekst kažnjivih de... more Apstrakt. Cilj autora ovog članka je da u vidu pregleda predstavi društveni kontekst kažnjivih dela proisteklih iz postupaka ljudi koji su bili pod dejstvom alkohola u Srbiji prvih decenija 19. veka. Takođe, autor se osvrće na fenomen preteranog konzumiranja alkohola, karakterističan za Srbiju u 19. veku. Posle prvog dela rada, u kojem se analiziraju društveni aspekti i pravne norme, u drugoj celini su predstavljeni slučajevi iz krivične sudske prakse. Autor će u zaključku pokušati da istakne neka opšta mesta i ključne momente "pijanstva" i kažnjivih dela proisteklih iz njega u vreme prve vladavine kneza Miloša Obrenovića (1815-1839). To nam može pomoći da bolje shvatimo problematiku i posledice alkoholizma u Kneževini Srbiji kao društvene pojave. Način na koji je država navedene probleme i pojave rešavala zahteva dubinsku pravnu analizu. Autor se ne usuđuje da donosi dalekosežne zaključke, s obzirom na to da nije pravnik, već istoričar.
Циљ рада је да представи ставове новије историјске теорије о легитимитету историје као науке, ис... more Циљ рада је да представи ставове новије историјске теорије о легитимитету историје као науке, историјског сазнавања и историјске истине, те о могућности објективности историчара. Аутор наводи гледишта страних и домаћих аутора историчара, филозофа историје и антрополога, са покушајем да у закључку изнесе и нека своја запажања.
Originalni naučni rad UDK 347.62(497.11)"1804/1813" Мирослав М. Поповић* научни сарадник Универзи... more Originalni naučni rad UDK 347.62(497.11)"1804/1813" Мирослав М. Поповић* научни сарадник Универзитет у Београду Филозофски факултет Одељење за историју ПРИЛОЗИ ЗА ДРУШТВЕНУ И ПРАВНУ ИСТОРИЈУ БРАЧНИХ ОДНОСА У СРБИЈИ У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ Апстракт: Циљ рада је да се прати појам институције брака и њен развој код Срба до почетка 19. века, представи црквена организација у Србији у време Првог српског устанка, те њен однос са устаничким властима, у контексту решавања брачних спорова. Праћење институције брака у Срба од средњег века је неопходна, јер су у устаничкој држави црквене, па и световне судске власти користиле средњовековне прописе и каноне, пре свега Крмчију (Законоправило). Такође, праксе из времена османске владавине која је непосредно претходила устанку су важне, као и третирање институције брака код Срба у Хабзбуршкој монархији, јер су Срби из два царства били у сталној непосредној комуникацији. Из односа црквених и устаничких власти проистиче преплитање јурисдикције над брачним споровима између црквених и световних судова, а брачни спорови, сачувани у објављеној историјској грађи, пре свега Шабачког магистрата, једини су извор за друштвену историју брачних односа у устаничкој држави и праксу кроз коју су световне и црквене власти решавале разне друштвене појаве и проблеме везане за брак. Кључне речи: брак, Србија, Први српски устанак, брачни спорови, судови Појам брака и његов историјски развој код Срба до 19. века
Баштина, 2022
Циљ рада је да укратко представи настанак и организацију државне управе у пиротском крају и Начел... more Циљ рада је да укратко представи настанак и организацију државне управе у пиротском крају и Начелства Округа пиротског после припајања Србији 1878, те подизање зграде Начелства и њено место у визуелној култури Пирота друге половине 19. века. Акценат је на примени државне идеологије која је била у служби европеизације, у Кнежевини и Краљевини Србији, на примеру државне администрације и у архитектури објеката државне управе града Пирота, после његовог припајања Кнежевини Србији 1878. године. Примена наведене идеологије преклапа се како у развоју и функционисању институције начелства, тако и у архитектонском концепту саме грађевине у којој је начелство било смештено. У том смислу, није посвећена већа пажња другим аспектима историје округа 1878-1915, уз позивање на контекст и референце, где је то било неопходно. Кључне речи: Начелство Округа пиротског, државна управа, административна подела нових крајева, визуелна култура.
The aim of the paper is to briefly present the hygienic and sanitary conditions of life of prison... more The aim of the paper is to briefly present the hygienic and sanitary conditions of life of prisoners in the prison institutions of the Principality and Kingdom of Serbia, based on preserved testimonies of prisoners, as well as literature and sources related to the Belgrade County Court, the Požarevac Penitentiary, and some other prison facilities in different periods of the 19 th century, paying attention to both male and female prisoners. In this way, in the form of an overview, the work is an attempt to present how Serbian state dealt with the question of sanitary conditions and modernization in Serbian prison institutions during the previously mentioned period, with an introductory section, which refers to the institution of prisons in Europe in the 19 th century, for a wider context.
Апстракт: Циљ рада је да се, кроз призму сведочанстава о женама из времена Првог српског устанка ... more Апстракт: Циљ рада је да се, кроз призму сведочанстава о женама из времена Првог српског устанка и кривичне судске праксе тога времена, прикаже друштвени положај жене у оквиру патријархалног друштва Србије почетком 19. века. Анализирана су дела насиља, убиства, отмице девојака, истрага "вештица" и врачара, блуда, ванбрачне трудноће и чедоморства.
The aim of the paper is to present the organization and work of the Čačak County Court in the 184... more The aim of the paper is to present the organization and work of the Čačak County Court in the 1840s. The source material used for the paper are the reports of the Ministry of Justice, with statistical data, and lists of officials with information about employees, as well as published official state data and the List of ax heads, municipalities and conciliation courts in the Principality of Serbia from 1839. Also, a comparison will be made in relation to other county courts in the country during the observed period. Basic data will be presented on the costs that were determined for this court and the amounts that were deposited within this court, as well as those that were kept in the name of the assets of persons under guardianship (so-called pupilar masses).
Циљ рада је да представи црквену политику за време владавине Стефана Уроша II Милутина (1281–1321... more Циљ рада је да представи црквену политику за време владавине Стефана Уроша
II Милутина (1281–1321), уз осврт на околности настанка, развој и циљ његовог житија, те развој
епископија Српске цркве, односе са Римокатоличком црквом и Светом столицом, као и на мрежу
православних и римокатоличких сарадника краља Милутина у Приморју и његову активност у
црквеној политици у овој области, као и у северној Албанији.
Апстракт: Рад представља историјат развоја Катедре за историју српског народа у новом веку, у окв... more Апстракт: Рад представља историјат развоја Катедре за историју српског народа у новом веку, у оквиру Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. У том смислу, пратићемо њену историју од зачетака у оквиру Лицеја, преко Велике школе, а затим у оквиру Филозофског факултета Београдског универзитета. Пошто катедре у почетку нису биле јасно диференциране, неопходно је осврнути се укратко и на време оснивања катедри из којих ће проистећи данашње Одељење за историју. Посебно ћемо пратити развој предмета и катедри које су биле посвећене историји српског народа и народа Југославије, из којих ће проистећи и сама Катедра за историју српског народа у новом веку, те њихову заступљеност у настави.
Циљ рада је да укратко представи настанак и организацију државне управе у пиротском крају и Начел... more Циљ рада је да укратко представи настанак и организацију државне управе у пиротском крају и Начелства Округа пиротског после припајања Србији 1878, те подизање зграде Начелства и њено место у визуелној култури Пирота друге половине 19. века. Акценат је на примени државне идеологије која је била
у служби европеизације, у Кнежевини и Краљевини Србији, на примеру државне
администрације и у архитектури објеката државне управе града Пирота, после његовог припајања Кнежевини Србији 1878. године. Примена наведене идеологије
преклапа се како у развоју и функционисању институције начелства, тако и у архитектонском концепту саме грађевине у којој је начелство било смештено. У том
смислу, није посвећена већа пажња другим аспектима историје округа 1878-1915,
уз позивање на контекст и референце, где је то било неопходно.
miroslav.popovic@f.bg.ac.rs. 1 Мо нах из Ти ро на, из 12. ве ка, ко ме је жо фроа II из Ле ве са,... more miroslav.popovic@f.bg.ac.rs. 1 Мо нах из Ти ро на, из 12. ве ка, ко ме је жо фроа II из Ле ве са, би скуп Шар тра, дао у за да так да при пре ми жи ти је Бер на ра из Ти ро на за ње го ву ка но ни за ци ју. Те о ло шки по гле ди / The o lo gi cal Vi ews Го ди на / Vo lu me LIII Број / Is sue 1/2020, стр. / pp. 69-78. УДК / UDC: 27-789.2-36:929 Бернар из Тирона 27-789.2-428"10/11" Ми ро слав М. По по вић* Би бли о те ка Оде ље ња за исто ри ју Фи ло зоф ски фа кул тет, Универзитет у Бе о граду
Апстракт: Циљ рада који је пред нама је да у кратким цртама представи развој и процедуру канониза... more Апстракт: Циљ рада који је пред нама је да у кратким цртама представи развој и процедуру канонизације светих у Римокатоличкој цркви у прошлости, уз осврт на тренутно важеће прописе.