Slobodanka Cvetković | Filozofski fakultet Beograd (original) (raw)
Papers by Slobodanka Cvetković
Vojno-istorijski glasnik, Dec 31, 2021
На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слободанке С... more На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слободанке Стефановић, припаднице Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и илегалке која је стрељана након ослобођења, 1944. године. У раду су анализирани њено одрастање, школовање, приступање комунистичкој партији, илегални рад, хапшење и боравак у Заводу за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Посебна пажња посвећена је њеној послератној судбини, околностима њене смрти и бројним информацијама добијеним од особа у њеном окружењу. Размотрен је и поступак њене рехабилитације, као и разлози који су довели до њеног страдања.
Архивски погледи, бр. 5, 2024
Историјски архив Пожаревац је током 2022. године планирао израду Водича за личне фондове и збирке... more Историјски архив Пожаревац је током 2022. године планирао израду Водича за личне фондове и збирке. Публикација је објављена крајем 2022, а јавности представљена почетком 2023. године. Водич као публикација није пролазио све фазе израде и одобрења од стране Редакције за Водиче кроз архивску грађу Србије, које иначе пролазе водичи, али је уложен труд од стране аутора да публикација садржајно, у погледу информација, буде што више у складу са Упутством за израду Водича кроз архивску грађу Србије. Чињеница је да Архис, јединствени информациони систем за архиве на територији Републике Србије у знатној мери омогућава лакше информисање о фондовима и збиркама у архивима те да се оправдано поставља упитност даље израде и штампања Водича како је до сада било уобичајено. Како Историјски архив Пожаревац због техничких разлога није био у тренутку планирања и објављивања Водича у систему Архис, донета је одлука о његовом објављивању као штампане публикације.
Историјски архив Пожаревац је у својим ранијим евиденцијама имао породични фонд и више личних фондова и збирки, међу којима и личних збирки. Своје називе и припадност групи личних или породичних фондова, односно (личних) збирки, добили су приликом преузимања у архив. Архивска грађа већине тих фондова и збирки није била сређена, нити је имала обавештајно средство. У раду ће бити представљени процеси који су претходили изради публикације Водич кроз личне фондове и и збирке и збирке Историјског архива Пожаревац као општег информативног средства, као и сама публикација. Посебну пажњу посветили смо критеријумима којима смо се руководили приликом идентификовања фондова односно збирки. Приликом реализације свих послова на идентификовању врсте фонда, односно збиркe, од великог значаја било је постојање стручних упутстава која су, иако донета пре више од пола века од стране Архивског већа СР Србије, била незаобилазно помоћно средство за успешно реализовање послова. Већину њих смо у раду анализирали са аспекта личних фондова и збирки. У раду ће бити презентована решења за која смо се одлучили и коначни резултат читавог процеса, промене назива и врсте фондова и збирки, а на основу сређивања, односно доследне примене критеријума сходно стручним упутствима.
Arhivski vjesnik, br. 67, 2024
Zaštita privatnosti, zaštita osobe dio je neotuđivih ljudskih prava i u temelju je svih demokrats... more Zaštita privatnosti, zaštita osobe dio je neotuđivih ljudskih prava i u temelju je svih demokratskih društava. S obzirom na nezaustavljive i burne promjene koje nastaju kao posljedica ubrzane digitalizacije, s obzirom na to da se mijenjaju društva i odnosi u njima, da nastaju neke nove vrijednosti i tumačenja, zaštitu privatnosti i osobe počeli smo promatrati i štititi u jednom novom kontekstu. Od toga nisu pošteđeni ni arhivi. Članak razmatra problematiku dostupnosti i korištenja arhivskoga gradiva kroz prizmu zaštite osobnih podataka i arhivskoga zakonodavstva u aktualnim propisima Europske unije, regulative Međunarodnoga arhivskoga vijeća te
Republike Srbije i zemalja u okruženju. Pažnja je usmjerena na probleme u primjeni propisa o zaštiti osobnih podataka u arhivima i utjecaj prava na privatnost i zaštitu osobnih podataka, propisa i prakse na budući odnos prema povijesti i sagledavanju prošlosti iz ugla arhivista i povjesničara. Cilj je rada poziv na dijalog i razmišljanje, uočavanje problema i traženje mogućih rješenja.
Годишњак Историјског архива Пожаревац "Записи", Год. 12, бр. 12. , 2023
Ана ГАВРИЛОВИЋ Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ ОСНИВАЊЕ АЕРОКЛУБА "НАША КРИЛА" И ЊЕГОВ РАД ПОЧЕТКОМ ... more Ана ГАВРИЛОВИЋ Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ ОСНИВАЊЕ АЕРОКЛУБА "НАША КРИЛА" И ЊЕГОВ РАД ПОЧЕТКОМ ДВАДЕСЕТИХ ГОДИНА XX ВЕКА 121 Ana GAVRILOVIC Ph.D.Radovan RADOVANOVIC, prof. THE FOUNDING OF THE AEROCLUB "NAŠA KRILA" AND ITS WORK IN THE EARLY TWENTIES OF THE 20 TH CENTURY Проф. др Алексеј ТИМОФЕЈЕВ РУСКА ЕМИГРАЦИЈА У ПОЖАРЕВАЧКОМ КРАЈУ ЗА ВРЕМЕ И НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 130 Ph.D. Aleksej TIMOFEJEV, prof.
Зборник радова "Архивска грађа у теорији и пракси", бр. 7, 2024
Инфорамативни билтен Архивистичког друштва Србије "Архивски глансик" бр. 18, 2023
СУСРЕТ ЈУБИлЕЈУ, 150 гОДИНА ИНСТИТУцИОНАлИзОВАНЕ АРХИВСКЕ СлУжБЕ У ВОЈСцИ СРБИЈЕ 24 Марко Перић н... more СУСРЕТ ЈУБИлЕЈУ, 150 гОДИНА ИНСТИТУцИОНАлИзОВАНЕ АРХИВСКЕ СлУжБЕ У ВОЈСцИ СРБИЈЕ 24 Марко Перић нА гРАДА "АлЕКСАнДАР ДЕРоКо" ЗА ИЗложБу ИСТоРИЈСКог АРХИВА БЕогРАДА 25 Горан Милосављевић ИСТоРИЈСКИ АРХИВ ШуМАДИЈЕ у гоДИнИ ПоСВЕЋЕноЈ КнЕЗу МИХАИлу 27 Александар Гачић КуРСЕВИ ИЗ оБлАСТИ ДИгИТАлИЗАЦИЈЕ у оРгАнИЗАЦИЈИ фАКулТЕТА ДРАМСКИХ уМЕТно СТИ 28 Ксенија С. Ђерковић ИСТоРИЈСКИ АРХИВ ШуМАДИЈЕ КРАгуЈЕВАЦ И МЕДИЈИ у 2023. гоДИнИ 30 Неда М. Мирић лИЧнА БИБлИоТЕКА ИЗ оСТАВШТИнЕ ПЕТРА МАКСИМоВИЋА 31 Видосава Ераковић АРХИВСКА гРАЂА у ТЕоРИЈИ И ПРАКСИ 6 33 Иван Потић ДВАДЕСЕТ гоДИнА ЧАСоПИСА "АРХИВСКо нАСлЕЂЕ" 35 Софија Чауш Миловановић ПРИКАЗ ПРИРУЧНИКА О ЗАШТИТИ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ И ДОКУМЕНТАРНОГ МАТЕРИЈАЛА ВАН АРХИВА 36 Грета Миличић ПРИКАЗ ПуБлИКАЦИЈЕ "АРХИВ КАо ЧуВАР СТАРИХ ЗАнАТА" АуТоРА БоЈАнА КоЦЕВА 36 Неда М. Мирић ПРИКАЗ ИЗ ложБЕ "БИо ЈЕ ЧЕТВРТАК ..." И ПРоМоЦИЈА ЗБоРнИКА РАДоВА СА нАуЧнЕ КонфЕРЕнЦИЈЕ оДРжАнЕ ПоВоДоМ оБЕлЕжАВАЊА оСАМДЕСЕТ гоДИнА оД ЕКСПлоЗИЈЕ МунИЦИЈЕ у СМЕДЕРЕВСКоЈ ТВРЂАВИ 37 Игор Ракић ИЗложБА о ЈуБИлЕЈу нИШКЕ ТВРЂАВЕ И ноВА САЗнАЊА о ПРоШлоСТИ гРАДА
Информативни билтен Архивистичког друштва Србије "Архивски глансик" бр. 18, 2023
СУСРЕТ ЈУБИлЕЈУ, 150 гОДИНА ИНСТИТУцИОНАлИзОВАНЕ АРХИВСКЕ СлУжБЕ У ВОЈСцИ СРБИЈЕ 24 Марко Перић н... more СУСРЕТ ЈУБИлЕЈУ, 150 гОДИНА ИНСТИТУцИОНАлИзОВАНЕ АРХИВСКЕ СлУжБЕ У ВОЈСцИ СРБИЈЕ 24 Марко Перић нА гРАДА "АлЕКСАнДАР ДЕРоКо" ЗА ИЗложБу ИСТоРИЈСКог АРХИВА БЕогРАДА 25 Горан Милосављевић ИСТоРИЈСКИ АРХИВ ШуМАДИЈЕ у гоДИнИ ПоСВЕЋЕноЈ КнЕЗу МИХАИлу 27 Александар Гачић КуРСЕВИ ИЗ оБлАСТИ ДИгИТАлИЗАЦИЈЕ у оРгАнИЗАЦИЈИ фАКулТЕТА ДРАМСКИХ уМЕТно СТИ 28 Ксенија С. Ђерковић ИСТоРИЈСКИ АРХИВ ШуМАДИЈЕ КРАгуЈЕВАЦ И МЕДИЈИ у 2023. гоДИнИ 30 Неда М. Мирић лИЧнА БИБлИоТЕКА ИЗ оСТАВШТИнЕ ПЕТРА МАКСИМоВИЋА 31 Видосава Ераковић АРХИВСКА гРАЂА у ТЕоРИЈИ И ПРАКСИ 6 33 Иван Потић ДВАДЕСЕТ гоДИнА ЧАСоПИСА "АРХИВСКо нАСлЕЂЕ" 35 Софија Чауш Миловановић ПРИКАЗ ПРИРУЧНИКА О ЗАШТИТИ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ И ДОКУМЕНТАРНОГ МАТЕРИЈАЛА ВАН АРХИВА 36 Грета Миличић ПРИКАЗ ПуБлИКАЦИЈЕ "АРХИВ КАо ЧуВАР СТАРИХ ЗАнАТА" АуТоРА БоЈАнА КоЦЕВА 36 Неда М. Мирић ПРИКАЗ ИЗ ложБЕ "БИо ЈЕ ЧЕТВРТАК ..." И ПРоМоЦИЈА ЗБоРнИКА РАДоВА СА нАуЧнЕ КонфЕРЕнЦИЈЕ оДРжАнЕ ПоВоДоМ оБЕлЕжАВАЊА оСАМДЕСЕТ гоДИнА оД ЕКСПлоЗИЈЕ МунИЦИЈЕ у СМЕДЕРЕВСКоЈ ТВРЂАВИ 37 Игор Ракић ИЗложБА о ЈуБИлЕЈу нИШКЕ ТВРЂАВЕ И ноВА САЗнАЊА о ПРоШлоСТИ гРАДА
Vojno-istorijski glasnik, Dec 31, 2021
На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слободанке С... more На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слободанке Стефановић, припаднице Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и илегалке која је стрељана након ослобођења, 1944. године. У раду су анализирани њено одрастање, школовање, приступање комунистичкој партији, илегални рад, хапшење и боравак у Заводу за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Посебна пажња посвећена је њеној послератној судбини, околностима њене смрти и бројним информацијама добијеним од особа у њеном окружењу. Размотрен је и поступак њене рехабилитације, као и разлози који су довели до њеног страдања.
Историјска баштина 31, 2022
Архивски гласник 17, 2022
Архивски гласник 17, 2022
Архивски гласник 17, 2022
Часопис "Архив", XXIII, 1-2, 2022
Сигнатура је основно средство идентификације фонда, предмета, документа, „потпис” или ознака коју... more Сигнатура је основно средство идентификације фонда, предмета, документа, „потпис” или ознака коју сваки сређен и обрађен документ треба да добије у архиву, његов знак распознавања и средство проналажења. У архивској служби Србије не постоји јединствен став о томе како сигнатура треба да изгледа, тако да у пракси у архивима постоји велика неуједначеност. Разматрајући постојећа стручна упутства и литературу о овом питању, aнализирајући моделе сигнатура и њихову усклађеност са међународним стандардима, као и техничке аспекте примене различитих модела сигнатуре у папирном
и електронском окружењу, кроз искуства и практична решења
појединих иностраних архива, аутори су настојали да сагледају и улогу и значај сигнатуре у архивима, како на документима
тако и у дигиталном окружењу, кроз информациони систем АРХИС. Анализу су заокружили покушајем да на основу свега претходног дају предлог елемената и садржаја сигнатуре, руковођени досадашњом архивском теоријом и праксом у Србији, односно
захтевима нових технологија и истраживача. Наглашена је и
потреба да се појам сигнатуре и сигнирања терминолошки одреди, процес унифицира за читаву струку на нивоу државе кроз
посебно упутство, односно да се важећа упутства о сређивању
и обради и научно-обавештајним средствима ревалоризују и модернизују и у том погледу.
Војноисторијски гласник, 2022
На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слобода... more На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слободанке Стефановић, припаднице Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и илегалке која је стрељана након ослобођења, 1944. године. У раду су анализирани њено одрастање, школовање, приступање комунистичкој партији, илегални рад, хапшење и боравак у Заводу за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Посебна пажња посвећена је њеној послератној судбини, околностима њене смрти и бројним информацијама добијеним од особа у њеном окружењу. Размотрен је и поступак њене рехабилитације, као и разлози који су довели до њеног страдања.
Arhivski pogledi 3 // Archival Views no. 3, 2022
Рад прати историјат струковног удружења запослених у архивској служби у Србији које је током свој... more Рад прати историјат струковног удружења запослених у архивској
служби у Србији које је током своје историје мењало назив, али не и циљеве и задатке. Основано као Друштва аривских радника НР Србије 1954. године, разједињено крајем шездесетих на четири удружења, постаје 1980. године Савез друштава архивских радника
Србије. Током деведесетих, враћа стари назив Друштво архивских радника Србије, да би почетком 21. века деловало под новим именом, као Друштво архивиста Србије. Од 2010. године носи садашњи назив Архивистичко друштво Србије. У чланку се приказују главне активности и рад струковног удружења кроз готово седам деценија, напори и резултати у циљу окупљања запослених у архивској делатности, на унапређењу архивске теорије и
праксе и унапређењу и модернизацији архивске службе. Посебна пажња посвећена је последњој деценији рада.
Часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“, 11, 2022
У десетом броју Годишњака Историјског архива Пожаревац „Записи“ (2021.) објављен је чланак под на... more У десетом броју Годишњака Историјског архива Пожаревац „Записи“ (2021.) објављен је чланак под називом Архивска грађа фонда „Трговачки обавештајни и инкасо завод „Кредит-информ“ Београд“ у Историјском архиву Пожаревац. Прилог микроекономској историји Пожаревца имеђу два светска рата у коме је дат историјат творца фонда и попис лица о којима је овај кредитни завод прикупљао информације и обрађивао их са територије данашњег Града Пожаревца. Овај чланак представља наставак претходног и доноси попис лица са подручја општина Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац која су била предмет обраде Трговачког обавештајног и инкасо завода „Кредит-информ“ Београд тридесетих и почетком четрдесетих година 20. века са подацима о њиховом пословању, имовинском стању и кредитној способности, о пословању предузетника, фирми, индустријских предузећа, задруга и банака.
Зборник радова "Архивска грађа у теорији и пракси" број 5, 2021
Архивски гласник број 16, 2021
Како решавати захтеве корисника архивске грађе?
Архивски гласник, 2021
Архиви у Србији у време пандемије
Grada Požarevca, 13. i 14. lipnja 2018. u svečanoj sali Skupštine Grada Požarevca održana je među... more Grada Požarevca, 13. i 14. lipnja 2018. u svečanoj sali Skupštine Grada Požarevca održana je međunarodna znanstvena konferencija "Arhivi u trećem mileniju-vječna ishodišta povijesti", koja je okupila veliki broj stručnjaka i predstavnika arhiva iz Srbije i inozemstva. Osim razmijene iskustava, za 35 sudionika konferencije iz Srbije, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Ruske Federacije i Crne Gore je ovo ujedno bila i prilika za upoznavanje s novostima u arhivistici i historiografiji.
Vojno-istorijski glasnik, Dec 31, 2021
На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слободанке С... more На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слободанке Стефановић, припаднице Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и илегалке која је стрељана након ослобођења, 1944. године. У раду су анализирани њено одрастање, школовање, приступање комунистичкој партији, илегални рад, хапшење и боравак у Заводу за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Посебна пажња посвећена је њеној послератној судбини, околностима њене смрти и бројним информацијама добијеним од особа у њеном окружењу. Размотрен је и поступак њене рехабилитације, као и разлози који су довели до њеног страдања.
Архивски погледи, бр. 5, 2024
Историјски архив Пожаревац је током 2022. године планирао израду Водича за личне фондове и збирке... more Историјски архив Пожаревац је током 2022. године планирао израду Водича за личне фондове и збирке. Публикација је објављена крајем 2022, а јавности представљена почетком 2023. године. Водич као публикација није пролазио све фазе израде и одобрења од стране Редакције за Водиче кроз архивску грађу Србије, које иначе пролазе водичи, али је уложен труд од стране аутора да публикација садржајно, у погледу информација, буде што више у складу са Упутством за израду Водича кроз архивску грађу Србије. Чињеница је да Архис, јединствени информациони систем за архиве на територији Републике Србије у знатној мери омогућава лакше информисање о фондовима и збиркама у архивима те да се оправдано поставља упитност даље израде и штампања Водича како је до сада било уобичајено. Како Историјски архив Пожаревац због техничких разлога није био у тренутку планирања и објављивања Водича у систему Архис, донета је одлука о његовом објављивању као штампане публикације.
Историјски архив Пожаревац је у својим ранијим евиденцијама имао породични фонд и више личних фондова и збирки, међу којима и личних збирки. Своје називе и припадност групи личних или породичних фондова, односно (личних) збирки, добили су приликом преузимања у архив. Архивска грађа већине тих фондова и збирки није била сређена, нити је имала обавештајно средство. У раду ће бити представљени процеси који су претходили изради публикације Водич кроз личне фондове и и збирке и збирке Историјског архива Пожаревац као општег информативног средства, као и сама публикација. Посебну пажњу посветили смо критеријумима којима смо се руководили приликом идентификовања фондова односно збирки. Приликом реализације свих послова на идентификовању врсте фонда, односно збиркe, од великог значаја било је постојање стручних упутстава која су, иако донета пре више од пола века од стране Архивског већа СР Србије, била незаобилазно помоћно средство за успешно реализовање послова. Већину њих смо у раду анализирали са аспекта личних фондова и збирки. У раду ће бити презентована решења за која смо се одлучили и коначни резултат читавог процеса, промене назива и врсте фондова и збирки, а на основу сређивања, односно доследне примене критеријума сходно стручним упутствима.
Arhivski vjesnik, br. 67, 2024
Zaštita privatnosti, zaštita osobe dio je neotuđivih ljudskih prava i u temelju je svih demokrats... more Zaštita privatnosti, zaštita osobe dio je neotuđivih ljudskih prava i u temelju je svih demokratskih društava. S obzirom na nezaustavljive i burne promjene koje nastaju kao posljedica ubrzane digitalizacije, s obzirom na to da se mijenjaju društva i odnosi u njima, da nastaju neke nove vrijednosti i tumačenja, zaštitu privatnosti i osobe počeli smo promatrati i štititi u jednom novom kontekstu. Od toga nisu pošteđeni ni arhivi. Članak razmatra problematiku dostupnosti i korištenja arhivskoga gradiva kroz prizmu zaštite osobnih podataka i arhivskoga zakonodavstva u aktualnim propisima Europske unije, regulative Međunarodnoga arhivskoga vijeća te
Republike Srbije i zemalja u okruženju. Pažnja je usmjerena na probleme u primjeni propisa o zaštiti osobnih podataka u arhivima i utjecaj prava na privatnost i zaštitu osobnih podataka, propisa i prakse na budući odnos prema povijesti i sagledavanju prošlosti iz ugla arhivista i povjesničara. Cilj je rada poziv na dijalog i razmišljanje, uočavanje problema i traženje mogućih rješenja.
Годишњак Историјског архива Пожаревац "Записи", Год. 12, бр. 12. , 2023
Ана ГАВРИЛОВИЋ Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ ОСНИВАЊЕ АЕРОКЛУБА "НАША КРИЛА" И ЊЕГОВ РАД ПОЧЕТКОМ ... more Ана ГАВРИЛОВИЋ Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ ОСНИВАЊЕ АЕРОКЛУБА "НАША КРИЛА" И ЊЕГОВ РАД ПОЧЕТКОМ ДВАДЕСЕТИХ ГОДИНА XX ВЕКА 121 Ana GAVRILOVIC Ph.D.Radovan RADOVANOVIC, prof. THE FOUNDING OF THE AEROCLUB "NAŠA KRILA" AND ITS WORK IN THE EARLY TWENTIES OF THE 20 TH CENTURY Проф. др Алексеј ТИМОФЕЈЕВ РУСКА ЕМИГРАЦИЈА У ПОЖАРЕВАЧКОМ КРАЈУ ЗА ВРЕМЕ И НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 130 Ph.D. Aleksej TIMOFEJEV, prof.
Зборник радова "Архивска грађа у теорији и пракси", бр. 7, 2024
Инфорамативни билтен Архивистичког друштва Србије "Архивски глансик" бр. 18, 2023
СУСРЕТ ЈУБИлЕЈУ, 150 гОДИНА ИНСТИТУцИОНАлИзОВАНЕ АРХИВСКЕ СлУжБЕ У ВОЈСцИ СРБИЈЕ 24 Марко Перић н... more СУСРЕТ ЈУБИлЕЈУ, 150 гОДИНА ИНСТИТУцИОНАлИзОВАНЕ АРХИВСКЕ СлУжБЕ У ВОЈСцИ СРБИЈЕ 24 Марко Перић нА гРАДА "АлЕКСАнДАР ДЕРоКо" ЗА ИЗложБу ИСТоРИЈСКог АРХИВА БЕогРАДА 25 Горан Милосављевић ИСТоРИЈСКИ АРХИВ ШуМАДИЈЕ у гоДИнИ ПоСВЕЋЕноЈ КнЕЗу МИХАИлу 27 Александар Гачић КуРСЕВИ ИЗ оБлАСТИ ДИгИТАлИЗАЦИЈЕ у оРгАнИЗАЦИЈИ фАКулТЕТА ДРАМСКИХ уМЕТно СТИ 28 Ксенија С. Ђерковић ИСТоРИЈСКИ АРХИВ ШуМАДИЈЕ КРАгуЈЕВАЦ И МЕДИЈИ у 2023. гоДИнИ 30 Неда М. Мирић лИЧнА БИБлИоТЕКА ИЗ оСТАВШТИнЕ ПЕТРА МАКСИМоВИЋА 31 Видосава Ераковић АРХИВСКА гРАЂА у ТЕоРИЈИ И ПРАКСИ 6 33 Иван Потић ДВАДЕСЕТ гоДИнА ЧАСоПИСА "АРХИВСКо нАСлЕЂЕ" 35 Софија Чауш Миловановић ПРИКАЗ ПРИРУЧНИКА О ЗАШТИТИ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ И ДОКУМЕНТАРНОГ МАТЕРИЈАЛА ВАН АРХИВА 36 Грета Миличић ПРИКАЗ ПуБлИКАЦИЈЕ "АРХИВ КАо ЧуВАР СТАРИХ ЗАнАТА" АуТоРА БоЈАнА КоЦЕВА 36 Неда М. Мирић ПРИКАЗ ИЗ ложБЕ "БИо ЈЕ ЧЕТВРТАК ..." И ПРоМоЦИЈА ЗБоРнИКА РАДоВА СА нАуЧнЕ КонфЕРЕнЦИЈЕ оДРжАнЕ ПоВоДоМ оБЕлЕжАВАЊА оСАМДЕСЕТ гоДИнА оД ЕКСПлоЗИЈЕ МунИЦИЈЕ у СМЕДЕРЕВСКоЈ ТВРЂАВИ 37 Игор Ракић ИЗложБА о ЈуБИлЕЈу нИШКЕ ТВРЂАВЕ И ноВА САЗнАЊА о ПРоШлоСТИ гРАДА
Информативни билтен Архивистичког друштва Србије "Архивски глансик" бр. 18, 2023
СУСРЕТ ЈУБИлЕЈУ, 150 гОДИНА ИНСТИТУцИОНАлИзОВАНЕ АРХИВСКЕ СлУжБЕ У ВОЈСцИ СРБИЈЕ 24 Марко Перић н... more СУСРЕТ ЈУБИлЕЈУ, 150 гОДИНА ИНСТИТУцИОНАлИзОВАНЕ АРХИВСКЕ СлУжБЕ У ВОЈСцИ СРБИЈЕ 24 Марко Перић нА гРАДА "АлЕКСАнДАР ДЕРоКо" ЗА ИЗложБу ИСТоРИЈСКог АРХИВА БЕогРАДА 25 Горан Милосављевић ИСТоРИЈСКИ АРХИВ ШуМАДИЈЕ у гоДИнИ ПоСВЕЋЕноЈ КнЕЗу МИХАИлу 27 Александар Гачић КуРСЕВИ ИЗ оБлАСТИ ДИгИТАлИЗАЦИЈЕ у оРгАнИЗАЦИЈИ фАКулТЕТА ДРАМСКИХ уМЕТно СТИ 28 Ксенија С. Ђерковић ИСТоРИЈСКИ АРХИВ ШуМАДИЈЕ КРАгуЈЕВАЦ И МЕДИЈИ у 2023. гоДИнИ 30 Неда М. Мирић лИЧнА БИБлИоТЕКА ИЗ оСТАВШТИнЕ ПЕТРА МАКСИМоВИЋА 31 Видосава Ераковић АРХИВСКА гРАЂА у ТЕоРИЈИ И ПРАКСИ 6 33 Иван Потић ДВАДЕСЕТ гоДИнА ЧАСоПИСА "АРХИВСКо нАСлЕЂЕ" 35 Софија Чауш Миловановић ПРИКАЗ ПРИРУЧНИКА О ЗАШТИТИ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ И ДОКУМЕНТАРНОГ МАТЕРИЈАЛА ВАН АРХИВА 36 Грета Миличић ПРИКАЗ ПуБлИКАЦИЈЕ "АРХИВ КАо ЧуВАР СТАРИХ ЗАнАТА" АуТоРА БоЈАнА КоЦЕВА 36 Неда М. Мирић ПРИКАЗ ИЗ ложБЕ "БИо ЈЕ ЧЕТВРТАК ..." И ПРоМоЦИЈА ЗБоРнИКА РАДоВА СА нАуЧнЕ КонфЕРЕнЦИЈЕ оДРжАнЕ ПоВоДоМ оБЕлЕжАВАЊА оСАМДЕСЕТ гоДИнА оД ЕКСПлоЗИЈЕ МунИЦИЈЕ у СМЕДЕРЕВСКоЈ ТВРЂАВИ 37 Игор Ракић ИЗложБА о ЈуБИлЕЈу нИШКЕ ТВРЂАВЕ И ноВА САЗнАЊА о ПРоШлоСТИ гРАДА
Vojno-istorijski glasnik, Dec 31, 2021
На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слободанке С... more На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слободанке Стефановић, припаднице Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и илегалке која је стрељана након ослобођења, 1944. године. У раду су анализирани њено одрастање, школовање, приступање комунистичкој партији, илегални рад, хапшење и боравак у Заводу за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Посебна пажња посвећена је њеној послератној судбини, околностима њене смрти и бројним информацијама добијеним од особа у њеном окружењу. Размотрен је и поступак њене рехабилитације, као и разлози који су довели до њеног страдања.
Историјска баштина 31, 2022
Архивски гласник 17, 2022
Архивски гласник 17, 2022
Архивски гласник 17, 2022
Часопис "Архив", XXIII, 1-2, 2022
Сигнатура је основно средство идентификације фонда, предмета, документа, „потпис” или ознака коју... more Сигнатура је основно средство идентификације фонда, предмета, документа, „потпис” или ознака коју сваки сређен и обрађен документ треба да добије у архиву, његов знак распознавања и средство проналажења. У архивској служби Србије не постоји јединствен став о томе како сигнатура треба да изгледа, тако да у пракси у архивима постоји велика неуједначеност. Разматрајући постојећа стручна упутства и литературу о овом питању, aнализирајући моделе сигнатура и њихову усклађеност са међународним стандардима, као и техничке аспекте примене различитих модела сигнатуре у папирном
и електронском окружењу, кроз искуства и практична решења
појединих иностраних архива, аутори су настојали да сагледају и улогу и значај сигнатуре у архивима, како на документима
тако и у дигиталном окружењу, кроз информациони систем АРХИС. Анализу су заокружили покушајем да на основу свега претходног дају предлог елемената и садржаја сигнатуре, руковођени досадашњом архивском теоријом и праксом у Србији, односно
захтевима нових технологија и истраживача. Наглашена је и
потреба да се појам сигнатуре и сигнирања терминолошки одреди, процес унифицира за читаву струку на нивоу државе кроз
посебно упутство, односно да се важећа упутства о сређивању
и обради и научно-обавештајним средствима ревалоризују и модернизују и у том погледу.
Војноисторијски гласник, 2022
На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слобода... more На основу архивске и мемоарске грађе и литературе, у раду је представљена биографија Слободанке Стефановић, припаднице Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и илегалке која је стрељана након ослобођења, 1944. године. У раду су анализирани њено одрастање, школовање, приступање комунистичкој партији, илегални рад, хапшење и боравак у Заводу за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Посебна пажња посвећена је њеној послератној судбини, околностима њене смрти и бројним информацијама добијеним од особа у њеном окружењу. Размотрен је и поступак њене рехабилитације, као и разлози који су довели до њеног страдања.
Arhivski pogledi 3 // Archival Views no. 3, 2022
Рад прати историјат струковног удружења запослених у архивској служби у Србији које је током свој... more Рад прати историјат струковног удружења запослених у архивској
служби у Србији које је током своје историје мењало назив, али не и циљеве и задатке. Основано као Друштва аривских радника НР Србије 1954. године, разједињено крајем шездесетих на четири удружења, постаје 1980. године Савез друштава архивских радника
Србије. Током деведесетих, враћа стари назив Друштво архивских радника Србије, да би почетком 21. века деловало под новим именом, као Друштво архивиста Србије. Од 2010. године носи садашњи назив Архивистичко друштво Србије. У чланку се приказују главне активности и рад струковног удружења кроз готово седам деценија, напори и резултати у циљу окупљања запослених у архивској делатности, на унапређењу архивске теорије и
праксе и унапређењу и модернизацији архивске службе. Посебна пажња посвећена је последњој деценији рада.
Часопис „Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац“, 11, 2022
У десетом броју Годишњака Историјског архива Пожаревац „Записи“ (2021.) објављен је чланак под на... more У десетом броју Годишњака Историјског архива Пожаревац „Записи“ (2021.) објављен је чланак под називом Архивска грађа фонда „Трговачки обавештајни и инкасо завод „Кредит-информ“ Београд“ у Историјском архиву Пожаревац. Прилог микроекономској историји Пожаревца имеђу два светска рата у коме је дат историјат творца фонда и попис лица о којима је овај кредитни завод прикупљао информације и обрађивао их са територије данашњег Града Пожаревца. Овај чланак представља наставак претходног и доноси попис лица са подручја општина Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац која су била предмет обраде Трговачког обавештајног и инкасо завода „Кредит-информ“ Београд тридесетих и почетком четрдесетих година 20. века са подацима о њиховом пословању, имовинском стању и кредитној способности, о пословању предузетника, фирми, индустријских предузећа, задруга и банака.
Зборник радова "Архивска грађа у теорији и пракси" број 5, 2021
Архивски гласник број 16, 2021
Како решавати захтеве корисника архивске грађе?
Архивски гласник, 2021
Архиви у Србији у време пандемије
Grada Požarevca, 13. i 14. lipnja 2018. u svečanoj sali Skupštine Grada Požarevca održana je među... more Grada Požarevca, 13. i 14. lipnja 2018. u svečanoj sali Skupštine Grada Požarevca održana je međunarodna znanstvena konferencija "Arhivi u trećem mileniju-vječna ishodišta povijesti", koja je okupila veliki broj stručnjaka i predstavnika arhiva iz Srbije i inozemstva. Osim razmijene iskustava, za 35 sudionika konferencije iz Srbije, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Ruske Federacije i Crne Gore je ovo ujedno bila i prilika za upoznavanje s novostima u arhivistici i historiografiji.
Часопис Архив - година XXIII, број 1-2, 2022
Приказ књиге: Љубинка Шкодрић, Жена у окупираној Србији 1941–1944, Архипелаг, Институт за саврем... more Приказ књиге:
Љубинка Шкодрић, Жена у окупираној Србији 1941–1944,
Архипелаг, Институт за савремену историју, Београд, 2020, 596 стр.
Stella Polare, 2022
Замислите да у Београду данас постоји баклава велика као точак од кола, а савијена од хиљаду јуфк... more Замислите да у Београду данас постоји баклава велика као точак од кола, а савијена од хиљаду јуфки, развијених од нишесте и чистог белог брашна са младим маслом и бадемима, тако да буде врло слатка, велика и крхка, … и да тако укусне нема ни у Румелији, Арабији и Персији. Такву баклаву јео је Евлија Челебија у Београду у 17. веку. Вођени тим укусом, скрећемо пажњу читаоцима историјских дела на књигу историчарке, књижевнице и преводиоца (преводилице) Данијеле Јовановић под насловом „Од рајског врта до Кембелове супе. Прилози за историју хране и исхране“, која је крајем прошле године изашла из штампе (Филип Вишњић, 2022, стр. 360).
Архивски гласник број 16, 2021
Илустровани аналитички инвентар Збирке поклона и откупа "Вариа 1822- " Међуопштинског историјског... more Илустровани аналитички инвентар Збирке поклона и откупа "Вариа 1822- " Међуопштинског историјског архива Шабац
Записи, 2021
Приказ књиге: Саша Илић, Странци "Гастарбајтери". Страна стручна радна снага у привреди Југослави... more Приказ књиге: Саша Илић, Странци "Гастарбајтери". Страна стручна радна снага у привреди Југославије, 1945-1950, Београд 2020, 611;
Токови историје, 2020
Приказ књиге: Даглас Мериведер Долд. Авантура на Бaлкану 1915, приређивач Љиљана Дожић. Нови Сад,... more Приказ књиге: Даглас Мериведер Долд.
Авантура на Бaлкану 1915, приређивач Љиљана Дожић.
Нови Сад, 2018, 207.
Записи, Годишњак Историјског архива Пожаревац, 2014
Историјски архив Пожаревац Србија Друштво архивских радника Србије (1954-2014)-преглед рада 1-С р... more Историјски архив Пожаревац Србија Друштво архивских радника Србије (1954-2014)-преглед рада 1-С рпска архивистика и архивска служба обележили су 2000. године век постојања, од дана када је Државна архива у Београду, данашњи Архив Србије, започела са радом 1. јануара 1900. године. 2 До Другог светског рата поред Државне архиве у Београду постојала је и Државна архива у Новом Саду, основана 1926. године. 3 Први и Други светски рат, поред људских и материјалних жртава донели су и велико страдање архивске грађе на просторима Србије, 4 али је само у другом облику, уништавање архивске грађе настављено и по завршетку Другог светског рата. 5 Ради заштите од неконтролисаног уништавања држава је донела одлуку о формирању архивских центара који ће се бавити прикупљањем и заштитом архивске грађе.
Дигитализација у архивима у Србији – изазови и замке АПСТРАКТУМ: Рад разматра један од проблема с... more Дигитализација у архивима у Србији – изазови и замке АПСТРАКТУМ: Рад разматра један од проблема савремене архивистике – дигитализацију у архивима у Србији. Један број архива упустио се у подухват дигитализације самостално, без утврђених заједничких стандарда на нивоу државе и струке. У времену када смо на путу прихватања међународних стандарда, јасно је колико такви појединачни иступи могу представљати проблем на том путу, а са друге стране такве иницијативе су и неопходне како би се српска архивистика померила са, већ годинама, мртве тачке. КЉУЧНЕ РЕЧИ: дигитализација, компјутеризација, архив, архивска грађа, документ, информација Због све веће потребе савременог друштва за информацијама које ће бити доступне на брз, једноставан и јефтин начин – преко рачунара, у свим областима живота започела је примена информационих технологија. Та по-треба није мимоишла ни архиве као установе које у својим депоима чувају велике количине података – информација. Одговарајући на те потребе то-ком 90-их година прошлог века и архиви у Србији су се сусрели са новим изазовима – компјутеризацијом архива и дигитализацијом архивских доку-мената. У том смислу покренут је пројекат јединственог информационог си-стема – ЈАИС, који је требало да информационо обједини мрежу архива у Србији. До данас тај пројекат није заживео из различитих разлога. Поједини архиви кренули су у процес дигитализације архивских докумената самоини-цијативно, ослањајући се на сопствена знања и креативност, што је у неку руку похвално, али и исхитрено. Тако архивистика делује као оркестар без диригента, без јасних циљева и смерница за будућност. Да ли је и колико српска архивистика спремна да се носи са изазовом дигитализације и свиме што она доноси у погледу заштите докумената и информација које садрже? Овим прилогом желимо да скренемо пажњу на проблеме чије решавање представља предуслов за успешну дигитализацију у српским архивима и њихов улазак у друштво модерних архива. Значај увођења информационих технологија у архиве је неспоран. До-ступност информација о архивској грађи је на тај начин већа. Корисници
Апстракт: Рад представља прилог упознавању задужбинарства у Србији у другој половини 19. и у прво... more Апстракт: Рад представља прилог упознавању задужбинарства у Србији у другој половини 19. и у првој половини 20. века. У раду су на појединачном примеру Фонда " Тамбурашево " А. Станојевића из Крагујевца разматрани проблеми оснивања и функцонисања фондова и задужбина, са посебним акценотом на однос социјалистичке власти према задужбинама после Другог светског рата. Кључне речи: Фонд, Задужбина, Крагујевац, Пожаревац Иако је задужбинарство имало велики утицај у развоју културног и научног живота у Србији крајем 19. и у првој половини 20. века, у нашој историографији нема свеобухватне монографије о задужбинарству и задужбинарима.1 Постојећи радови на ову тему, углавном краћи чланци и понека монографија, оријентисани су на локалне задужбине и задужбинаре. Зато је сваки појединачни рад прилог за употпуњавање слике о том сегменту друштвене историје српске државе.2 Најпознатије крагујевачке задужбинаре и задужбине обрадила је у својој књизи Питома лоза Гордана Јоцић3. Једна од мање познатих задужбинских установа, која није споменута у раду Јоцићеве, био је Фонд " Тамбурашево " А. Станојевића из Крагујевца. Овим истраживањем настојали смо да представимо један од многобројних фондова које су у Србији оснивали " људи из народа " , али и да на појединачном примеру прикажемо оснивање, живот и рад задужбинских установа у Србији, као и да осветлимо поједине сцене из грађанског живота Крагујевца и Пожаревца с краја 19. и у првој половини 20. века. За потребе обраде теме истраживана је архивска грађа Задужбинског одсека фонда Министарства просвете у Архиву Србије, Обједињеног архивског фонда Добротвори и задужбинари Браничевског округа, фондови Народни одбор општине Пожаревац, Народни одбор среза Пожаревац, црквене матичне књиге рођених, венчаних и умрлих у Историјском архиву Пожаревац и Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу. Према законима о задужбинама који су били на снази пре Другог светског рата4 један од правних основа за оснивање задужбине била је и писана изјава последње воље тестамент. Дакле, у случају постојања тестамента и изјаве тестатора о оснивању фонда или задужбине,5 по окончању оставинске расправе старатељски судија који је водио расправу о заоставштини, био је дужан да о тој чињеници обавести надлежно министарство. Када би се, према Закону о задужбинама, стекли услови за оснивање задужбине, Министарство просвете је давало одобрење за њено оснивање.6 По
Абстракт: У раду се даје преглед валоризације документарног материјала у Србији након Другог свет... more Абстракт: У раду се даје преглед валоризације документарног материјала у Србији након Другог светског рата кроз прописе и литературу. Аутор је учинио покушај да сагледа приступ валоризацији током периода од протеклих 70 година, с посебним освртом на период непосредно после Другог светског рата и однос према архивској грађи. Такође, кроз рад се указује и на то да ли су се и у ком правцу мењали критеријуми за вредновање документарног материјала у складу са друштвеним и историјским тренутком.
Кључне речи: вредновање, валоризација, архиви, архивска грађа, архивистика, критеријуми.
Абстракт: У раду се даје преглед валоризације документарног материјала у Србији након Другог светског рата кроз прописе и литературу. Аутор је учинио покушај да сагледа приступ валоризацији током периода од протеклих 70 година, с посебним освртом на период непосредно после Другог светског рата и однос према архивској грађи. Такође, кроз рад се указује и на то да ли су се и у ком правцу мењали критеријуми за вредновање документарног материјала у складу са друштвеним и историјским тренутком.
Кључне речи: вредновање, валоризација, архиви, архивска грађа, архивистика, критеријуми.
КАЗНЕНО-ПОПРАВНИ ЗАВОДИ У СРБИЈИ – ПРИМЕР КАЗНЕНО-ПОПРАВНОГ ЗАВОДА ПОЖАРЕВАЦ, ЗАБЕЛА 1918-1945 – КЊИГА ДРУГА, 2020
У овом делу монографије је дат приказ рада Казнено-поправног завода Забела Пожаревац у периоду о... more У овом делу монографије је дат приказ рада Казнено-поправног завода Забела Пожаревац у периоду окупација 1941-1944.
Аутори поглавља у књизи су:
Проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић
Проф. др Радован Радовановић
Др Мартин Матијашевић
Др Невенка Кнежевић Лукић
Др Драгана Милорадовић
Мр Небојша Ђокић
Др Јасмина Живковић
Слободанка Цветковић
Великоградиштанска гимназија 1879-2019, 2019
Поглавље из монографије "Великоградиштанска гимназија 1879-2019" обрађује живот и рад школе у пер... more Поглавље из монографије "Великоградиштанска гимназија 1879-2019" обрађује живот и рад школе у периоду социјализма, односно до 1956. године када је Гимназија затворена. У тексту се описује материјално стање школе после Другог светског рата, идеолошки утицај на наставни план и програм, однос ученика према новом државном уређењу, отпор појединаца, живот и рад школе, ученика и наставника, утицај државе и власти на образовање....
Великоградиштанска гимназија 1879-2019, 2019
У поглављу монографије "Великоградиштанска гимназија 1879-2019" се обрађује живот и рад школе у п... more У поглављу монографије "Великоградиштанска гимназија 1879-2019" се обрађује живот и рад школе у периоду немачке окупације током Другог светског рата. На основу оригиналних архивских докумената прати се рад школе у условима окупације и рата, утицај колаборационих просветних власти на образовни процес, однос ученика према раду и према окупатору. Прати се рад и положај ученика и наставника.
Великоградиштанска гимназија 1879-2019, 2019
Поглавље монографије "Великоградиштанска гимназија 1879-2019" обрађује интернатску установу при Д... more Поглавље монографије "Великоградиштанска гимназија 1879-2019" обрађује интернатску установу при Државној реалној гимназији у Великом Градишту, живот и рад деце и васпитача, исхрану, одевање, васпитање, школски живот. Прати се рад интерната од оснивања до гашења.
Великоградиштанска гимназија 1879-2019, 2019
Поглавље монографије "Великоградиштанска гимназија 1879-2019" говори о добротворима и добротворно... more Поглавље монографије "Великоградиштанска гимназија 1879-2019" говори о добротворима и добротворном фонду Великоградиштанске гимназије, о значају и доприносу који су добротвори и задужбинари имали на развој и модернизацију образовања у Србији.
Архивски преглед је архивистички часопис који је излазио у периоду 1955 - 2003. године. Пратио је... more Архивски преглед је архивистички часопис који је излазио у периоду 1955 - 2003. године. Пратио је дешавања на пољу српске архивистике и историографије. У часопису су објављивана и стручна архивистичка упутства.
Koautor: Jasmina Živković
Зборник радова са саветовања, Зрењанин 19-20. септембар 2011., 2012
Потреба за брзом комуникацијом, разменом информација, знања и искустава намеће се као императив у... more Потреба за брзом комуникацијом, разменом информација, знања и
искустава намеће се као императив у данашњем времену, у свим областима, па и у раду архива и у области архивистике. Овим радом представљамо један од начина брзе и јефтине комуникације између архивских радника и других заинтересованих за архиве и архивску грађу – информативни и образовни сајт-блог „Архивистика“.