Mirjana Marinkovic | University of Belgrade, Faculty of Philology (original) (raw)
Uploads
Papers by Mirjana Marinkovic
Komunikacija i kultura online, 2017
Kultura, 2015
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет-Ка те дра за ори јен та ли сти ку, Бе о град
Rad istražuje stavove turskog književnika Omera Sejfetina (1884-1920) o standardizaciji turskog j... more Rad istražuje stavove turskog književnika Omera Sejfetina (1884-1920) o standardizaciji turskog jezika koja je bila od najvećeg nacionalnog i kulturnog značaja za tursku naciju početkom 20. veka. Omer Sejfetin je jedan od utemeljivača turske kratke pripovetke, istaknuti predstavnik epohe nacionalne književnosti (1911-1923), borac za " novi jezik " , tj. turski jezik očišćen od nanosa arapskih i persijskih konstrukcija i leksike koji je u osnovi govorni i svima razumljiv turski jezik. Omer Sejfetin zauzima istaknuto mesto kao pripovedač koji je izborom tema, porukama i nadasve jednostavnim jezikom uticao na buđenje turske nacionalne svesti, ukazivao na moralne vrednosti i težio afirmaciji nacionalnih ideala. Pored pripovedaka, veoma važan deo njegovog stvaralaštva čine brojni eseji i novinski tekstovi posvećeni jezičkim pitanjima. Uprkos mladosti, Omer Sejfetin pokazuje veliku erudiciju i jezičku kompetenciju koje uz ubedljiv i tečan stil čine njegove napise zanimljivim i inspirativnim izvorom za istraživanje puteva i stranputica novije istorije turskog jezika. Duboko svestan da " svaki narod živi u svom jeziku " , Omer Sejfetin se zalagao za temeljnu jezičku reformu, odbacivanje elitnog, izveštačenog i neprirodnog tzv. osmanskog turskog jezika i uspostavljanje istanbulskog turskog govora kao standarda koji je razumljiv celokupnom turskom svetu od Bosfora do Kine. Ključne reči: Omer Sejfetin, standardizacija turskog jezika, nacionalna svest, jezički purizam.
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет – Ка те дра за ори јен та ли сти ку, Бе о г... more Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет – Ка те дра за ори јен та ли сти ку, Бе о град Са же так:Радсеба вина ра тив нимтех ни ка маипо ступ ци мауро ма ни ма Ор ха на Па му ка ко ји по ка зу ју за ди вљу ју ћу ра зно ли кост. Уоч љи во је да књи жев ни опус овог про сла вље ног тур ског пи сца чи непре те жноро ма нира зно вр сника копоте ма ти цита коипо је зи куисти лу.Обе леж јање го вепро зеје сустал ноекс пе ри мен ти са њесафор мом,про на ла же њено вихира ни јене ко ри шће нихобра за цаире ше њако јауна ра тив номпо гле дузна чено ви нунеса моу са вре ме нојтур скојли те ра ту ри,већче стоиусвет скојкњи жев но сти.Одпр вогро ма наЏев детбег иње го виси но ви(1982)донај но ви јегЧу даносе ћајуме ни(2014),Па мукјене пре кид ноза о ку пљен на ра тив номигром,успе ва ју ћидаувекиз не на дино вимпри по ве дач кимтех ни ка маисти ло ви ма. Кључ не ре чи: Ор хан Па мук, на ра тив не тех ни ке, тур ска књижевност,по сто дер ни зам Го во ре ћиона чи нунако јипи шеифор ма мако јеби рапри ли комоб ли ко ва њасво јихро ма на,Ор ханПа мук(Or hanPamuk) јеујед номин тер вјууис та каодаје " од лу чануто медадва ро ма нанепи шенаистина чин " идаје " упу шта њеуекс пе ри мен тесафор момисти лом,је зи ком,ат мос фе ромију на ци ма, као и дру га чи је осми шља ва ње сва ке књи ге [...] ин те лек ту ал ни про блем ко ји је за ба ван и ко ји исто вре ме но из и ску је ре ше ње. " 1 За овог пи сца сва ка књи га пред ста вља је дан од ка ме но ваугра ђе нихнање го вомпу туко јијекаоро ман си јер пре шаоисва кајеплодин те лек ту ал невар ке,осо бе ногпро на ла скаиигреума. " По чи ње тевар ком,не кимпро на ла ском, алиакове ру је теукњи жев нииетич кидиг ни теттевар кеи 1 Pa muk,O.(2011)Dru gebo je.Ese jiijed napri ča,prev.Mir ja naMa rin ko vić, Be o grad:Ge o po e ti ka,str.326. МИРЈАНА МАРИНКОВИЋ
УДК 929:82 AЛИ ЕМИРИ-ЕФЕНДИЈА 026(560.118)(091) 930.85(560) Прегледни рад Али Емири-ефендија -осн... more УДК 929:82 AЛИ ЕМИРИ-ЕФЕНДИЈА 026(560.118)(091) 930.85(560) Прегледни рад Али Емири-ефендија -оснивач Народне библиотеке рукописних дела у Истанбулу Мирјана Маринковић Универзитет у Београду Филолошки факултет -Катедра за оријенталистику mirjana.marinkovic65@gmail.com
Disrupting and Reshaping, 2002
The story of Ali Emiri Efendi and his Library of Manuscripts
The paper is based on the autobiographic-essayistic book Istanbul: Memories of a City written by ... more The paper is based on the autobiographic-essayistic book Istanbul: Memories of a City written by Orhan Pamuk.
оригиналан научни рад ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ Са же так: У ра ду се из но си ана ли за ... more оригиналан научни рад ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ Са же так: У ра ду се из но си ана ли за ефе ка та гло ба ли за ци је на тур скукњи жев ност,узкра такосвртнање нуисто ри јуко јасеу раз ли чи тим раз до бљи ма раз ви ја ла под ути ца јем дру гих кул ту ра ици ви ли за ци јанаши ро комге о граф скомпро сто ру.Гло ба ли за ци ја као фе но мен ни је ка рак те ри стич на са мо за са вре ме но до ба, већ сеураз ли чи тимви до ви маис по ља ва лакрозисто ри ју.Тур скакњи жев ностјеима ласпе ци фи чанраз војјерсепрак тич ноне пре ста но бо ри лазаиден ти тетподпритискомдругихраз ви је ни јихли те ра ту ра,аодсре ди не19.ве кајеподути ца јемевроп скекњи жев но сти. У на ше вре ме про цес гло ба ли за ци је ни је мо гао ми мо и ћи ни Тур скуиње нукњи жев ност.Прем дапо сто јеопреч нами шље њао ефек ти магло ба ли за ци је,њенути цајнама њепо зна текњи жев но стиусве ту,по путтур ске,унај ве ћојме ријепо зи ти ван,бу ду ћи да гло ба ли за ци ја не зна чи са мо ујед на ча ва ње, већ и ис по ља ва ње раз ли чи то стикул ту ра. Кључ не ре чи: гло ба ли за ци ја, тур ска књи жев ност, пост модернизам
Komunikacija i kultura online, 2017
Kultura, 2015
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет-Ка те дра за ори јен та ли сти ку, Бе о град
Rad istražuje stavove turskog književnika Omera Sejfetina (1884-1920) o standardizaciji turskog j... more Rad istražuje stavove turskog književnika Omera Sejfetina (1884-1920) o standardizaciji turskog jezika koja je bila od najvećeg nacionalnog i kulturnog značaja za tursku naciju početkom 20. veka. Omer Sejfetin je jedan od utemeljivača turske kratke pripovetke, istaknuti predstavnik epohe nacionalne književnosti (1911-1923), borac za " novi jezik " , tj. turski jezik očišćen od nanosa arapskih i persijskih konstrukcija i leksike koji je u osnovi govorni i svima razumljiv turski jezik. Omer Sejfetin zauzima istaknuto mesto kao pripovedač koji je izborom tema, porukama i nadasve jednostavnim jezikom uticao na buđenje turske nacionalne svesti, ukazivao na moralne vrednosti i težio afirmaciji nacionalnih ideala. Pored pripovedaka, veoma važan deo njegovog stvaralaštva čine brojni eseji i novinski tekstovi posvećeni jezičkim pitanjima. Uprkos mladosti, Omer Sejfetin pokazuje veliku erudiciju i jezičku kompetenciju koje uz ubedljiv i tečan stil čine njegove napise zanimljivim i inspirativnim izvorom za istraživanje puteva i stranputica novije istorije turskog jezika. Duboko svestan da " svaki narod živi u svom jeziku " , Omer Sejfetin se zalagao za temeljnu jezičku reformu, odbacivanje elitnog, izveštačenog i neprirodnog tzv. osmanskog turskog jezika i uspostavljanje istanbulskog turskog govora kao standarda koji je razumljiv celokupnom turskom svetu od Bosfora do Kine. Ključne reči: Omer Sejfetin, standardizacija turskog jezika, nacionalna svest, jezički purizam.
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет – Ка те дра за ори јен та ли сти ку, Бе о г... more Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет – Ка те дра за ори јен та ли сти ку, Бе о град Са же так:Радсеба вина ра тив нимтех ни ка маипо ступ ци мауро ма ни ма Ор ха на Па му ка ко ји по ка зу ју за ди вљу ју ћу ра зно ли кост. Уоч љи во је да књи жев ни опус овог про сла вље ног тур ског пи сца чи непре те жноро ма нира зно вр сника копоте ма ти цита коипо је зи куисти лу.Обе леж јање го вепро зеје сустал ноекс пе ри мен ти са њесафор мом,про на ла же њено вихира ни јене ко ри шће нихобра за цаире ше њако јауна ра тив номпо гле дузна чено ви нунеса моу са вре ме нојтур скојли те ра ту ри,већче стоиусвет скојкњи жев но сти.Одпр вогро ма наЏев детбег иње го виси но ви(1982)донај но ви јегЧу даносе ћајуме ни(2014),Па мукјене пре кид ноза о ку пљен на ра тив номигром,успе ва ју ћидаувекиз не на дино вимпри по ве дач кимтех ни ка маисти ло ви ма. Кључ не ре чи: Ор хан Па мук, на ра тив не тех ни ке, тур ска књижевност,по сто дер ни зам Го во ре ћиона чи нунако јипи шеифор ма мако јеби рапри ли комоб ли ко ва њасво јихро ма на,Ор ханПа мук(Or hanPamuk) јеујед номин тер вјууис та каодаје " од лу чануто медадва ро ма нанепи шенаистина чин " идаје " упу шта њеуекс пе ри мен тесафор момисти лом,је зи ком,ат мос фе ромију на ци ма, као и дру га чи је осми шља ва ње сва ке књи ге [...] ин те лек ту ал ни про блем ко ји је за ба ван и ко ји исто вре ме но из и ску је ре ше ње. " 1 За овог пи сца сва ка књи га пред ста вља је дан од ка ме но ваугра ђе нихнање го вомпу туко јијекаоро ман си јер пре шаоисва кајеплодин те лек ту ал невар ке,осо бе ногпро на ла скаиигреума. " По чи ње тевар ком,не кимпро на ла ском, алиакове ру је теукњи жев нииетич кидиг ни теттевар кеи 1 Pa muk,O.(2011)Dru gebo je.Ese jiijed napri ča,prev.Mir ja naMa rin ko vić, Be o grad:Ge o po e ti ka,str.326. МИРЈАНА МАРИНКОВИЋ
УДК 929:82 AЛИ ЕМИРИ-ЕФЕНДИЈА 026(560.118)(091) 930.85(560) Прегледни рад Али Емири-ефендија -осн... more УДК 929:82 AЛИ ЕМИРИ-ЕФЕНДИЈА 026(560.118)(091) 930.85(560) Прегледни рад Али Емири-ефендија -оснивач Народне библиотеке рукописних дела у Истанбулу Мирјана Маринковић Универзитет у Београду Филолошки факултет -Катедра за оријенталистику mirjana.marinkovic65@gmail.com
Disrupting and Reshaping, 2002
The story of Ali Emiri Efendi and his Library of Manuscripts
The paper is based on the autobiographic-essayistic book Istanbul: Memories of a City written by ... more The paper is based on the autobiographic-essayistic book Istanbul: Memories of a City written by Orhan Pamuk.
оригиналан научни рад ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ Са же так: У ра ду се из но си ана ли за ... more оригиналан научни рад ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ Са же так: У ра ду се из но си ана ли за ефе ка та гло ба ли за ци је на тур скукњи жев ност,узкра такосвртнање нуисто ри јуко јасеу раз ли чи тим раз до бљи ма раз ви ја ла под ути ца јем дру гих кул ту ра ици ви ли за ци јанаши ро комге о граф скомпро сто ру.Гло ба ли за ци ја као фе но мен ни је ка рак те ри стич на са мо за са вре ме но до ба, већ сеураз ли чи тимви до ви маис по ља ва лакрозисто ри ју.Тур скакњи жев ностјеима ласпе ци фи чанраз војјерсепрак тич ноне пре ста но бо ри лазаиден ти тетподпритискомдругихраз ви је ни јихли те ра ту ра,аодсре ди не19.ве кајеподути ца јемевроп скекњи жев но сти. У на ше вре ме про цес гло ба ли за ци је ни је мо гао ми мо и ћи ни Тур скуиње нукњи жев ност.Прем дапо сто јеопреч нами шље њао ефек ти магло ба ли за ци је,њенути цајнама њепо зна текњи жев но стиусве ту,по путтур ске,унај ве ћојме ријепо зи ти ван,бу ду ћи да гло ба ли за ци ја не зна чи са мо ујед на ча ва ње, већ и ис по ља ва ње раз ли чи то стикул ту ра. Кључ не ре чи: гло ба ли за ци ја, тур ска књи жев ност, пост модернизам
