Eticka Teorija Ticanja (Ethical Theory of Concerns - Serbian version) (original) (raw)
Related papers
Temida, 2020
Eventhough the number of neurosience studies has grown from the late 20th century, the topic of fear in Serbian literature of the second half of the 19th cenutry has rarely been separately researched. For this analisys, the author has chosen an unusual book in which, unlikely to Serbian novels of the time, fear was often described. It is the first book of the stories about Serbian female convicts of the 19th cenutry The Album of the Women’s Ward of Prison in Požarevac with Statistics (1898) by Milutin A. Popović. Contrary to some Serbian, Swedish (1861) and American (1886) albuma of the time, Popović narrated crimes and someties wrote confessions derived directly from the female prisoners. The purpose of this paper is to analyse fear, conditioned by time and space, its vocal, facial and body expressions, as well as personal reactions. In this interdisciplanary research the author has integrated perspectives and methods from the Theory of Literature and Affective Narratology, Comparative Literature, History of Serbian Society and Literature, Psychology, Political Psychology, Philosophy and to some extent Linguistics (Cognitive Semantics). It is argued that the author's insistence on truth was the part of terrorethics, of causing fear and shock. It establishes the triumph of truth without beautifying, calling for sensibility, compassion and responsibility, in order to improve society. The results of the investigation show that in Album fear is presented as a complex emotion. It appears as an act of defense, but also as a form of manipulation. Fear is often connected to women and it turned to courage. The fear of death and the fear of a dead human body are the most frequently described fears. The author also described gender-specific fear of pregnancy, abortion, and rape. The Album breaks stereotypes of the past Serbian society and reveals different cases of women’s political resistance and sexual freedom. In the Album, fear is rarely vocally expressed, rather it manifests through different bodily symptoms, their intensity and spectrum. In describing one of the cruelest crimes, the author included humor as a mean of defense and fear control. Emotional geography reveals a paradox: a home is a place of terror and life threat, while a prison emerges as an area of joy and security. Moreover, the book describes two key generators of the politics of emotions. One is made by the systematic violence of a patriarcharchal society toward women, and the other one by inadequate institutions which ignore serious social problems. The language of fear, shock, horror, provocation and perversion and the aesthetics of the genre is interpreted as a part of the author's efforts for readers to feel terror of psycho-physiological mechanisms of pain, and to make new connections with the society and its culture. The creation of a complex and multimedia genre of the album is in accordance with the author's multuple efforts to deconstruct the layers of real life and its different dangers, calling for counteractions, and showing the tragic link between inhumane and unordered society.
Etički izazovi Kjerkegorove hrišćanske etike_ Univerzitet Patra_Valentina Čizmar
ЕТИЧКИ ИЗАЗОВИ КЈЕРКЕГОРОВЕ ХРИШЋАНСКЕ ЕТИКЕ: ОДНОС ГРЕХА, ВОЉЕ, ВЕРЕ И ИЗБОРА c Περίληψη d Ηθικές προκλήσεις της χριστιανικής ηθικής του Kierkegaard: η σχέση αμαρτίας, βούλησης, πίστης και επιλογής Α: ΜΕΛΕΤΕΣ / Валентина Чизмар 523 Кључне речи: Кјеркегор, хришћанство, етика, сопство, грех, воља, вера, принцип љубав 524 «ΣΠΟΥΔΕΣ ΣΤΗΝ ΟΡΘΟΔΟΞΗ ΘΕΟΛΟΓΙΑ» -ΤΟΜΟΣ Ζ΄ 526 «ΣΠΟΥΔΕΣ ΣΤΗΝ ΟΡΘΟΔΟΞΗ ΘΕΟΛΟΓΙΑ» -ΤΟΜΟΣ Ζ΄
Кант, идентитет и Aufklärung (in Serbian) / Kant, Identity and Aufklärung
Апстракт: Како се конституише идентитет кроз писање? Овај рад тематизује Кантов текст Was ist Aufklärung покушавајући g да смисао текста савија у новом правцу. Помоћу херменеутике демузеализације текст тежи ка томе да отвори пут новој интерпретацији која ће се концентрисати на улогу аутономије гласа и писма у Кантовом схватању Aufklärung-a. Много пажње ћемо посветити питању друштвене интерсубјективности, са посебним освртом на разлику приватног и јавног. Кључне речи: Кант, Aufklärung, аутономија, глас, писмо, g g идентитет, интерсубјективност SINTEZIS I/1 (2009) ИДЕНТИТЕТ Марк Лошонц/ КАНТ, ИДЕНТИТЕТ И AUFKLÄRUNG 83-94 SINTEZIS I/1 (2009) ИДЕНТИТЕТ SINTEZIS I/1 (2009) ИДЕНТИТЕТ Summary Mark Losonsz Kant, Identity, Aufklärung
ЕТИМОЛОШКА И ЛЕКСИЧКО-СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА ТУРЦИЗАМА У КОЧИЋЕВИМ ПРИПОВИЈЕТКАМА О СИМЕУНУ ЂАКУ
Филолог - часопис за језик, књижевност и културу, 2019
Апстракт: Предмет рада је анализа турцизама у одабраним Кочићевим приповијеткама из циклуса о Симеуну Ђаку: Зулум Симеуна Ђака, Истинити зулум Симеуна Ђака, Мејдан Симеуна Ђака и Из староставне књиге Симеуна Ђака. Турцизми су класификовани на основу поријекла и лексичко-семантичке структуре, уз консултовање релевантних рјечника.
Jedna novija debata o ljudskom dostojanstvu i problem tragičnog i apsurdnog u pravu
Доминанатно тумачење гаранције људског достојанства у Основном закону Немачке у другој половини XX века потицало је од немачког правника Гинтера Дирига. Средиште Диригове интерпретације појма дигнитета смеш-теног на чело Бонског устава представљало је поистовећење достојанства са суштином људских права и тврдња да оно представља њихову бит која мора имати трајну и неприкосновену заштиту. Нови миленијум доноси и један радикалнији заокрет у тумачењу не-мачке уставне гаранције људског достојанства. Матијас Хердеген, иако не без значајних претходника који су критиковали или чак одбацивали Диригову интерпретацију, објављује ново тумачење дигнитета на месту дотада па-радигматичних Диригових објашњења. У овом раду се анализира Хердегеново тумачење гаранције неприкосновености достојанства и пореди се са њему ри-валском Дириговом интерпретацијом. Компарација Хердегеновог и Дириговог становишта је стављена у шири контекст и додатно осветљена узимањем у обзир два случаја који стоје у уској вези с разумевањем идеје неприкосновености и гаранције достојанства (случај Закона о ваздушној безбедности и случај претње мучењем отмичару дечака у Франкфурту) и који су у немачком говорном подручју изазвали звучне полеми-ке. Промишљањем сложености ових случајева и филозофскоправних и етичких основа и консеквенци ривалских концепција неприкосновености достојанства, закључује се да без обзира на ваљаност појединачних решења, ова алтернати-ва право нужно оставља осуђено на извесну меру трагичног и апсурдног.
Kognitivna disonanca i bezbednosna politika Srbije 2
Western Balkans Security Observer (Bezbednost …, 2012
Često se govori o dubokim političkim podelama u Srbiji. Suprotno tome, istraživanje javnog mnjenja iz aprila i maja 2011. godine pokazuje da se stavovi velike većine građana poklapaju sa zvaničnom politikom po pitanju nekoliko ključnih oblasti spoljne i bezbednosne politike. Najpre, većina građana smatra da Srbija treba da postane članica EU. Osim toga, velika većina smatra da Srbija nikada ne treba da prizna nezavisnost Kosova. Konačno, ogromna većina građana Srbije se protivi članstvu u NATO i slaže se sa politikom vojne neutralnosti. Ipak, istraživanje pokazuje i to da su građani svesni da su ovi stavovi međusobno iskuljučuju, što stvara kolektivnu "kognitivnu disonancu". U odsustvu promene spoljne i bezbednosne politike, postoje tri strategije prevazilaženja kognitivne disonance. To su poricanje, napuštanje jednog, odnosno više disonantnih stavova i iznalaženje novih uverenja. Ključne reči: kognitivna disonanca, integracije, bezbednost, javno mnjenje, EU, NATO 1. Uvod U Srbiji je javni diskurs često vezan za "duboke podele", koje navodno postoje unutar srpskog društva. Govori se o podelama na patriote i izdajnike, nacionaliste i demokrate, četnike i partizane, tradicionaliste i moderniste ili pak o podeli na Prvu, Drugu ili Treću Srbiju. Teza o dubokim simboličkim raskolima unutar srpskog društva prisutna je kako u političkom, popularnom (Kovačević 2008), tako i u akademskom diskursu KOGNITIVNA DISONANCA I BEZBEDNOSNA POLITIKA SRBIJE BROJ 20 · MAJ -AVGUST 2011. 1 Ovaj tekst je i rezultat rada na projektu Politički identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (179076) koji se realizuje u okviru Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a koji finansirae Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije, kao i projekta beogradskog centra za bezbednosnu politiku. 2 ejdusf@yahoo.com 13 JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTI FILIP EJDUS BZB BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA 3 Jedan od prvih među onima koji su, po saznanjima autora, govorili o dubokim podelama u srpskom društvu bio je Dobrica Ćosić. U predavanju pod naslovom "Kako da stvaramo sebe" koje je održao 1967. godine na Kolarčevom narodnom univerzitetu Ćosić ukazuje na duboku podelu koja postoji između između dve Srbije -jedne koju oličava Vuk i druge koju predstavlja Dositej (Ćosić 1988). . Ovi diskursi o podelama gotovo su preplavili srpsku
Od zvezdanog neba do moralnog zakona, DODATAK za 2. izdanje (serbian version)
Od zvezdanog neba do moralnog zakona, 2025
Ovo je dodatak za drugo izdanje knjige "Od zvezdanog neba do moralnog zakona". The Starry Heaven and The Moral Law (My metaphysics, ethics and aesthetics) https://www.amazon.com/dp/B09235XVGM https://www.amazon.co.uk/dp/B09235XVGM https://nouveautes-editeurs.bnf.fr/annonces.html?id\_declaration=10000000598879&titre\_livre=Les\_cieux\_%C3%A9toil%C3%A9s\_et\_la\_loi\_morale
Seminarski rad, etika, Individua u svetu objektivnog duha Gerge Nadj 020038-13.docx
Svaka etička teorija mora biti zasnovana na ljudsku egzistenciju : šta je dobro za čoveka, šta odgovara čoveku, koji način života mu najviše odgovara? U ovom smislu svaka etička teorija je teorija samoaktualizacije, jer ne traži ništa drugo, nego da se nađe specifično ljudsko dobro koja služi osnovu teorije. Prema Hegelu osnovna greška ovih teorija je jednostranost, dok on sam želi da napiše jedan kompleksni opis ljudske prirode sjedinjavanjem i kombinovanjem različitih ljudskih priroda u sistematizovanom sistemu. Jedinstveno u njegovom pristupu je istorijsko posmatranje ljudske prirode i pojedinačne karakteristike. Istoričnost tako postaće zapravo proces koja rezultira znanje o ljudskoj prirodi i postaće znanje o sebi. Sama koncepcija, koja identifikuje najrazvijeni stepen ljudske prirode sa samosvešću mnogo duguje velikim predcima, Kantu i Fichteu. Prema Kantu samosvest nije samo mentalni fenome, kao kod Dekarta, ali nije ni kazualni vezanost pasivnog posmatranja, kao u tradiciji Locka i Huma bilo. Po Kantu samosvest je aktivna kombinacija sinteze i stvorenja. Kant je smatrao da je svest aktivna i zbog toga logičnim putem dolazi da volje iz samosvesti i identifikuje sa praktičnim razumom. Rezultat ove koncepcije da Kant i nemački idealisti smatraju individualni indentitet kao racionalnu konstrukciju, nešto što je stvoreno zahvajuljući individui. Ovo označava naš zadatak, da postanemo sami po sebi.