НОВИ СРБЉАК - НÓВЫЙ СÉРБЛЯКЪ (original) (raw)

О 15-тогодишњици упокојења патријарха Павла.

Nov. 16th, 2024 | 10:40 am

КАКО СЕ "СКРАЋИВАЛА" ЛИТУРГИЈА У ВРЕМЕ ПАТР. ПАВЛА, А КАКО САДА ...

Понечег се нешто "мало" и сећам за ових мојих 40-так година (мање-више активног) живота у Цркви, па да "набацам" (по обичају без намерног реда) по нешто од тога, поредећи са (не)веселом садашњицом.

Када је почивши патријарх Павле литургију служио сам (без још епископа) онда се под обавезно прескакало "Многољетствије" (а почесто и кад их је било више) а јектенија пре 2. молитве верних се скраћивала (за коју сада изгледа више нико и не зна да (је) има(ла) дужу варијанту ако служи ђакон) ... и то би било све од "скраћивања". Обашка што је његово одјејање било скромније и јефтиније од одјејања било ког епископа; о ципелама са ђоном од ауто-гума, покрпљеним мантијама и сијалицама мање волтаже да не говорим, јер то је углавном познато из анегдотског репертоара о животу дека-Паје.

А сада ... не дај Боже да се прескочи Многољетствије, макар служио и најбезначајнији (али не и најскромнији) викарни епископ (од њих 12-так колико их тренутно има у СПЦ, никад више од времена свт. Саве), а камо ли неки само епископ (обично са погломазном титулом која прави простор за будуће аванзовање, као нпр. код овог викарног јегарског (где ли то уопште беше?) и из(а)браног (али још неустоличеног) лондонско-британског и ирског (биће: архиепископ лондонски и митрополит британско-ирски); изгледа су у титули заборављена Фок-ландска острва као простор његове будуће јурисдикције)), или неки архиепископ и митрополит (једна личност у "најновијој" архијерејској титулацији СПЦ), или њ. с. проф. д-р кир г. г. Порфирије Перић.

Али зато ... већ смо се скоро навикли на неухватљивост јектеније за оглашене (некад је има некад је нема (ал' углавном је нема), не знам тачно по ком критеријуму, питао сам неколико учених теолога (иако нисам баш сасвим литургички "незнавен") да ли има неко правило у том „новотарском адету“ ал' ни један није умео да ми да конкретан одговор) и скраћивање јектеније пре „Оче наш“-а на њен први део без поновљеног прозбеног, који евентуално прочита због непажње (недовољне будности) млађаних саслужитеља (углавном са сулундаркама) неки „неапдејтовани“ старији поп или неки "с неба пали" ђакон (на гостовању, или у пролазу) из друге епархије где се то још не ради задртошћу неког "правоверног" владике претеклог из „босанског лобија“. Сума сумарум: ова скраћивања јектенија не штеде ни 5 минута ... па ако морам "мало па мало" (зависно од тога каква ми срећа или жреб тог дана, тј. који поп или владика служи) да истрпим (мада једва) читање на глас тајних молитава (које литургију продужавају барем за 10-15 минута), могу и ове две-три "јектенијице". Једино што никако не (могу да) трпим то је неред и недисциплина ...

Додуше нема ни „типика“ шта се од тајних (тихогласних или тајногласних) свештеничких молитава чита на (пун) глас, неки то чине редом (чак од антифонских молитава, чиме поред своје партизанштине, ипак показују и своју не(до)ученост), а неки тек од скраћеног певања „Достојно и праведно“. Завршни отпуст, углавном скраћују, без помињања српских светих, што би се дало објаснити потрошеном кондицијом, и жељом да се већ једном изађе из цркве.

Поред ове (мноме назване) „богослужбене а(та)на(са)рхије“ које је било и у време патријарха Павла, он се „задрто“ држао поретка штампаних Служебника, одлука Сабора и Синода – и тако служио, а и потчињене попове држао на том курсу, више мудрошћу него деспотовањем (силеџијством), мада је умео и да се узјогуни и понеког и изгради, попут оне чувене „да свака птица пева својим гласом ... али у шуми, а не у цркви“. Ако је о нечему имао своје мишљење, које се разликовало од званичног, он је то износио у писаним чланцима, а није силом наметао. Као патријарх српски држао се „српског“ а не „грчког типика“ што је чинио и његов наследник, а што се не би могло рећи за наследника његовог наследника.

Што се тиче тзв. честог причешћивања, за које се залагао, имао је и у томе меру илити обзирност, за разлику од овог који „урби ет орби“ изјављује да се причешћује на свакој литургији (готово без обзира на објективне сметње за исто) а исповеда кад имамо потребу (или кад нам се 'оће). По обичају ни једни ни други нису баш сасвим у праву, али свако ћера своје. Причешћивање на свакој литургији би наравно било идеално, кад би могло; али као грешним људима некад нам је "паметније" да се не причестимо макар смо се и „довукли“ на литургију. Имамо наравно „алтернативу“ сваконедељном и свакопразничном долажењу на литургију у коме смо (по)расли за веру (и ми и многе генерације пре нас), а то је да не долазимо на литургију кад се не причешћујемо (коју нам неки од ових нескривено и сугеришу) ...

Е сад што се мене тиче, ја сам „помало“ задрт и тврдоврат, хоћу и даље да долазим на литургију кад могу и како сам навикао; а никако нећу да ми "сваколитургијско причешћивање" препоручују "доброжелатељи" (они што не гледају себе, него шта други раде) у лику "препобожних падавичара" (препознатљивих по специфичном аутлуку - што по одевању, што по фаци, изразу лица) или да ме тамо неки "православни лајф-коучеви и гуруи" (од "православних" психолога до "либералних" владика по Инстаграму) на то нагоне.

Што се тиче светости патријарха Павла, некако је то прећутно већ "готово договорено" и већина мисли да је само питање времена кад и како ће то да нам се сервира. Како се мени пак чини, можда и није "сасвим кандидат" за свеца (ако нам не саопште другачије), али је свакако био "ЛАБУЂА ПЕСМА" СПЦ, судећи по својим наследницима, и по свему што нас је посналазило за ових 15 година откако се патријарх Павле преставио "тамо где нема ни бола, ни туге ни уздисања" ... а ни препирања.

Link | Leave a comment | | Flag

НОВЕМБАР 3. ОБНОВЉЕЊЕ ХРАМА СВ. ВЕЛ.МУЧ. ГЕОРГИЈА.

Nov. 15th, 2024 | 10:37 am

На нашем сајту објављујемо текст Допуњене службе Обновљењу храма св. вел.муч. Георгија у Лиди, где је положено његово часно тело (цсл.).

Из фуснота (па мало шире):

Основни текст свакодневне Службе из „Редовних минеја за месец новембар“ уређен и допуњен према компилацијском тексту у „Зборнику црквених богослужбених песама, псалама и молитава“, 3. издање, Св. архијер. Синод СПЦ, Београд 2013. г., стр. 157-164 [у коме је овај основни текст претежно допуњен деловима из Службе на освећење храма св. вел.муч. Георгија у Кијеву (која се код нас не служи због њеног локалног карактера)] ; а накнадно допуњен (или измењен) према фрагментима Зографског превода грчке Службе доступним на „Athos digital heritage“ (ради се о преводу на цсл грчке Службе овом празнику коју је саставио преп. Никодим Светогорац) и неумском нотном запису са сајта ј-м Јустина Зографског.

Читања на Литургији дата према „Апостолу“ (на срб. језику), стр. 459, издање: Епархијски управни одбор Епархије жичке, Краљево 2004. г. (друго, исправљено и допуњено издање); и „Престоном изборном Јеванђељу“ (на срб. језику), стр. 407-408, издање: Манастир Студеница, 2017. Г.

У словенским Пролозима нема текста за овај празник. На страници "ORTHODOX CHRISTIANITY THEN AND NOW" дат је превод синаксара са грчког на енглески, али површним прегледом текста може се установити да ту и нема ничег посебног (специфичног за овај празник), осим стихова: Now creation celebrates the cnsecration, Of your Temple O Martyr and the placement of your relic (Сада творевина слави освећење, храма твога о! мучениче и полагање моштију твојих.)

Текст житија преузет из „Житија светих за месец новембар“ преп. Јустина (Поповића), стр. 50-51.

Све у свему: ово би се могло назвати "компилацијом компилација", али надам се да у недостатку праве службе може мало боље (и више) да послужи сврси свечанијег прослављања него што то нуде до сада доступни нам текстови последовања. Остајем у нади да ћу (једног лепог дана) доћи до (комплетног) текста Зографског превода Службе, или да ће га (у међувремену) неко други поставити на мрежи, на радост оних (не малобројних код нас) који славе овај други празник св. вел.муч. Георгија.

ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ ΕΟΡΤΗΣ ΑΝΑΚΟΜΙΔΗΣ ΛΕΙΨΑΝΩΝ ΑΓΙΟΥ ΓΕΩΡΓΙΟΥ ΤΟΥ ΤΡΟΠΑΙΟΦΟΡΟΥ (3 ΝΟΕΜΒΡΙΟΥ).

Update 15. нов. 2024. г. око 16 ч: на стр. 5 у тропару додато испуштено "царей поборниче". Хвала ЖЖ-френду "Псаломщику" на уоченој грешци и примедби.
Update 16. нов. 2024. г. око 8 ч: на насловној страни "поправљена" аждаја у медаљону, а на стр. 12 додата титла у 2. реду Икоса у речи сп-сaеми.

Link | Leave a comment {2} | | Flag

ОКТОБАР 30. СВ. БЛАГОВЕР. СТЕФАН УРОШ II МИЛУТИН, КРАЉ СРБСКИ.

Nov. 9th, 2024 | 03:07 pm

На нашем сајту објављујемо приређен текст Последовањā св. благоверном Стефану Урошу II Милутину, краљу Србском (цсл. и срб.).

Из фуснота (па мало шире):

Напомена: бројне фусноте су нажалост биле неизбежне, и односе се углавном на учињене исправке и измене у тексту и њихов извор.

У саставу збирке овом приликом објављено:

Служба коју је саставио србски патријарх Данило III – Бањски, око 1380. г. Текст Службе дигитализован и приређен према тексту у „Србљаку“ митрополита Михаила (Јовановића), издање: Београд 1861. г. стр. 47-59, подвргнут минималној граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквено-словенског језика) и другој редакцији. Приликом приређивања кориштени су и: 1) транскрипт и превод на савремени србски језик србско-словенског текста Службе у издању „Србљак – службе, канони, акатисти“ књ. 2, Српска књижевна задруга, Београд 1970. г. стр. 77-123; 2) радови Томислава Јовановића „Служба св. краљу Милутину Данила Бањског“ и „Синаксарско житије св. краља Милутина патријарха Данила Бањског“ у којима се налазе очитани србско-словенски текстови службе и синаксара.

Синаксар у служби: стихови додати према тексту у тзв. „Московском србљаку“ (1765. г.), а остатак Синаксара према тексту у „Србљаку“ митрополита Михаила (Јовановића).

Пролошко житије преузето из штампаног издања „Данило III (Бањски) – Сабрана дела“, приредила и пренела на савремени српски језик Ксенија Миловановић, стр. 37-45, Српска књижевна задруга, коло CXV, књига 770, Београд 2023. г.

Житије преузето из „Житија светих за месец октобар“ преп. Јустина (Поповића), стр. 647-664.

Молитву (чији се извор нисам потрудио да установим) са србског на црквено-словенски језик превео Зор. А. Ст. 18. маја 2023. г. за потребе његовог рада, који је своје место добио на зиду трпезарије манастира Хиландара.

У саставу збирке ако Бог да биће још објављено:

"Опело св. краљу Милутину", састав г. Поликарпа (Петрова), еп. Белоградчишског (05. окт. 2021 г.), који сам са бугарског синхроно превео на србски и црквено-словенски језик, али нисам стигао до овогодишњег празника да завршим тзв. финалну редакцију и да пошаљем аутору на преглед.

Друго синаксарско житије из "Московског Србљака" које се унеколико разликује и опширније је од предложеног из "Србљака митр. Михаила".

Евентуално и Житије које се налази у "Србљаку митр. Михаила".

Брат Мирко И. Нанић је на србском језику саставио Акатист св. краљу Милутину, објављен је и на нашем сајту, а има га доста и по нету, колико знам није превођен на цсл.

Повезан пост: НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВ. КРАЉУ МИЛУТИНУ У ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК.

Link | Leave a comment | | Flag

иеромонах Афанасий (Стрельцов): Литургические труды монахини Игнатии (Пузик).

Nov. 7th, 2024 | 08:50 am

reposted by novisrbljak
posted by: novisrbljak in hymnographia

иеромонах Афанасий (Стрельцов): Литургические труды монахини Игнатии (Пузик).

29 января 2018.

(Статья)

Серию публикаций о православных гимнографах и исследователях трудов церковных песнописцев продолжает статья о докторе биологических наук, профессоре и тайной монахине Игнатии (Пузик), много потрудившейся не только на медицинском, но и на литературно-исследовательском поприще. Монахиня Игнатия — автор цикла статей, посвященных православной гимнографии.

Монахиня Игнатия (Пузик) является авторoм служб: свт. Игнатию Кавказскому, свт. патриарху Иову, бл.кн. Димитрию Донскому, прп. Герману (Гомзину) и Зосиме (Верховскому), Собору святых: Смоленских, Белорусских, Казанских, а также автор службы иконе Божией Матери «Валаамская». В настоящий момент некоторые из этих служб включены в дополнительную Минею, рекомендованные к богослужебному употреблению.

Link | Leave a comment {3}

иеромонах Афанасий (Стрельцов): Гимнографические труды архиепископа Херсонского и Одесского Никона.

Nov. 7th, 2024 | 08:08 am

reposted by novisrbljak
posted by: novisrbljak in hymnographia

(Статья)

Первая половина XX века стала непростым временем для страны и Церкви. Многим священнослужителям того времени пришлось пройти сквозь репрессии, кто-то принял мученическую кончину и воссиял в сонме новомучеников. Но много и тех, чьи имена или дела не получили широкой известности, но были сотворены пред очами Божиими. Статья аспиранта Киевской духовной академии посвящена гимнографическому наследию архиепископа Херсонского и Одесского Никона (Петина), который создал 12 акафистов.

...архиепископ Никон (Петин) является автором акафистов: Рождшемуся Господу, Крещению Господню, Сретению Господню, Вознесшемуся от земли на небо Христу Богу, Преображению Господню, Ведению во храм Пресвятой Богородицы, Всем святым, Господу Иисусу Христу Искупителю грешных, Господу Иисусу Христу с припевом «Господи, помилуй мя падшего!» ...

Акафисты архиепископа Никона (Петина).
Акафисты архиепископа Никона (Петина). часть вторая.

Link | Leave a comment

Акатисти на "хрватском" и "босанском" језику

Nov. 5th, 2024 | 07:26 am

Може се сматрати да је и "хрватски језик" - језик на коме постоје акатисти. Мада: "хрватски" језик је заправо изворно српски језик (после српско-хрватске нагодбе у 19-том веку између "вуковаца" и "гајеваца" српско-хрватски одн. хрватско-српски, а новоназвани: БХС - босанско-хрватски-српски, назив тим редом дат наводно због абецедног реда, а не због фаворизовања својих фаворита) у (из)говору Хрвата, а савремени Хрватски грко-католици су потомци поунијаћених па похрваћених Срба, уз нешто мало тзв. Русина илити Украјинаца, евентуално неких других "нн" (непознатих народа) на нивоу статистичке грешке.

Углавном нису у питању оригинални текстови ни преводи, него похрваћени (кроатизовани) савремени текстови на српском. Евентуално нешто оригинално не постоји, тј. нема акатистног творчества на хрватском језику.

Akatist svetoj materi Katarini, kraljici bosanskoj би могао можда бити нешто оригинално, у случају да није преузет од Хрвата тј. католика, а остало је позајмљено (мазнуто) из савремене српске акатистологије, па побосанчено.

Термина "бошњачки" се држе Босанско-херцеговачки муслимани, а термина "босански" Босанско-херцеговачки Хрвати, док Босанско-херцеговачки Срби (од милоште их зовем: Србсканци) углавном игноришу оба ова исфабрикована термина.

Очигледно је да се "акатистоманија" лагано шири и по подручју некадашње Југославије, и то оном неправославном. За очекивати је да и ЦПЦ-овци (Мирашевци и(ли) Бојановци) објаве нешто "своје" (уколико они уопште имају за то интелектуалног капацитета), ако већ нису а ја не знам.

Повезан пост: Biskupsko ređenje novoga križevačkog vladike Milana Stipića.

Link | Leave a comment | | Flag