Antropologija Research Papers - Academia.edu (original) (raw)

Informacione tehnologije omogućavaju uspostavljanje privremenih i kontekstualnih barijera privatnosti u javnom domenu interneta ali pravo na privatnost podataka svodi se na delimičnu kontrolu nad tim kome su ti podaci i kada dostupni. Čak... more

Informacione tehnologije omogućavaju uspostavljanje
privremenih i kontekstualnih barijera privatnosti u javnom
domenu interneta ali pravo na privatnost podataka svodi se na delimičnu kontrolu nad tim kome su ti podaci i kada dostupni. Čak ni na nivou zakona, privatnost podataka ne znači potpunu tajnost digitalnih informacija, već samo delimičnu transparentnost. A ova delimična ili kontekstualna transparentnost je zapravo nova definicija privatnosti koja
funkcioniše kao barijera koja se, u zavisnosti od okolnosti može
postaviti ali i ukloniti. Strategije zaštite privatnosti svode se na
personalizaciju ili podešavanja, odnosno postavljanje provizornih granica i one su uvek uslovljene samom tehnologijom, to jest, njenim inherentnim ograničenjima.

Rad pokušava prići fenomenu prisutnosti akademika Muhameda Filipovića u našoj naučnoj i društvenoj stvarnosti s pozicije razumijevanja njegovog neprikosnovenog autoriteta kako u užoj naučno oblasti filozofije i logike, tako i cijele... more

Rad pokušava prići fenomenu prisutnosti akademika Muhameda Filipovića u našoj naučnoj i društvenoj stvarnosti s pozicije razumijevanja njegovog neprikosnovenog autoriteta kako u užoj naučno oblasti filozofije i logike, tako i cijele lepeze najrazličitijih disciplina i doktrina kojima je ovaj autor postavio temelje u našoj nauci. Također, tekst se dotiče i Filipovićeve uloge u ključnim procesima povraćaja
nacionalnog dostojanstva i oblikovanja identiteta države Bosne i Bošnjaka kao naroda, podvlačeći moguću paralelu između njega i Miroslava Krleže u pogledu značajnosti fundiranja ključnih mehanizama
očuvanja i ustrojavanja nacionlanog identiteta jednog evropskog naroda. Važan segment Filipovićeve biografije čini i angažiranost u javnome životu, i to ne samo s pozicije teoretičara i analitičara društvenih
prilika, izazova i procesa već i aktivnog sudionika svi ključnih momenata savremene povjesti našeg naroda. Na koncu, poseban akcent stavljen je na najnovije djelo Roman jedne biografije kao ključa za sagledavanje cjelovite slike pojavnosti i devetodecenijskog uspravnog hoda akademika Muhameda Filipovića na bošnjačkoj, bosanskoj, balkanskoj i evropskoj vjetrometini.

Na osnovu životnih priča srpskih gastarbajtera, nastoji se da se problematizuje i konceptualizuje pitanje njihovog kulturnog identiteta koji karakteriše osećaj liminalnosti, nepripadanja nijednoj sredini – ni zemlji matici ni zemlji... more

Na osnovu životnih priča srpskih gastarbajtera, nastoji se da se problematizuje i konceptualizuje pitanje njihovog kulturnog identiteta koji karakteriše osećaj liminalnosti, nepripadanja nijednoj sredini – ni zemlji matici ni zemlji imigracije. Budući da je osnovna opozicija koja određuje status, sistem vrednosti i shvatanja gastarbajtera između tamo i ovde, pristupa se konstrukciji kulturne kognitivne šeme i analizi tipičnih retoričkih iskaza koji se, u varijacijama, ponavljaju kao okosnica njihovih kazivanja.

Насељавање Влаха у Браничеву у XVIII веку.

V članku avtor obravnava pogoje za vznik in razvoj japonske antropološke misli v drugi polovici 19. in prvi polovici 20. stoletja, kot jih v zadnjih treh desetletjih dojemajo in razčlenjujejo japonski antropologi. Pri tem poudarja... more

V članku avtor obravnava pogoje za vznik in razvoj japonske antropološke misli v drugi polovici 19. in prvi polovici 20. stoletja, kot jih v zadnjih treh desetletjih dojemajo in razčlenjujejo japonski antropologi. Pri tem poudarja (ne)pomembno vlogo antropologije v procesih konstrukcije japonske nacionalne identitete in Velikega japonskega imperija, ki sta vse do kapitulacije leta 1945 hkrati odločilno definirala kraje etnografskih raziskav in njihovo vsebino. Obenem avtor podčrtuje nekatere dihotomije med njenimi začetniki in osrednje prelomnice, ki so odločilno (so)oblikovale japonsko antropologijo, kot jo poznamo danes.

Razprava je poskus refleksije enoletne terenske izkušnje na Japonskem, kamor sem se v času doktorskega študija odpravil v želji po preučevanju sodobnih zamišljanj Velikega japonskega imperija, in sicer v tamkajšnjih znanstvenih,... more

Razprava je poskus refleksije enoletne terenske izkušnje na Japonskem, kamor sem se v času doktorskega študija odpravil v želji po preučevanju sodobnih zamišljanj Velikega japonskega imperija, in sicer v tamkajšnjih znanstvenih, političnih in popularnih diskurzih. A moje idealistične predstave o etnografiji so se kaj kmalu po prihodu v univerzitetno mesto Tsukuba razblinile kot milni mehurček, bivanje in raziskovanje v tuji kulturi pa je omajalo moje prepričanje v teoretske postulate, na katerih sem nameraval graditi raziskavo.