Davor Stipić | University of Belgrade (original) (raw)
Uploads
Abstracts by Davor Stipić
by Eliezer Papo, Nenad Makuljevic, Jelena Erdeljan, Vuk Dautović, Filip Mitricevic, Milica Božić Marojević, Saša M Brajović, Angelina Bankovic, Haris Dajc, Łukasz Byrski, Jakov Đorđević, Sofija Grandakovska, Aleksandar Kadijevic, Maja Kaninska, Aleksandar Kadijevic, Danijela Stefanovic, Stevan/Daniel Milovanović/Perahya, Draginja Maskareli, Barbara Kristina Murovec, Nataša Mišković, Tijana Zebic-Bjelica, Ana Ciric Pavlovic, David Rotman, Milica Rožman, Svetlana Smolčić, Katja Smid, Isidora Stanković, Danka Spehar, Davor Stipić, Gordana Todoric, Katarzyna Taczyńska, Milena Ulcar, Jovana Tesic, Jagoda Večerina, Krinka Vidakovic-Petrov, Aleksandra Ilijevski, Milena Jokanovic (Gnjatovic), Zeljko Jovanovic, Radosav Mikic, Naomi Kojen, Vera Goseva, and Gordana Gorunović
ABSTRACTS OF PAPERS, INTERNATIONAL CONFERENCE Creating Memories in Early Modern and Modern Art and Literature, 2017
Culture of remembrance is one of the central matters of our times, characterized by a wide range ... more Culture of remembrance is one of the central matters of our times, characterized by a wide range of memory-related phenomena, such as construction of artificial memories, mass media and production of mass memories or destruction of public memorials. Besides their obvious social and political importance, memories also pertain to the most intimate spheres of our individual lives and identities.
CONFERENCES AND WORKSHOPS by Davor Stipić
Culture of remembrance is one of the central matters of our times, characterized by a wide range ... more Culture of remembrance is one of the central matters of our times, characterized by a wide range of memory-related phenomena, such as construction of artificial memories, mass media and production of mass memories or destruction of public memorials. Besides their obvious social and political importance, memories also pertain to the most intimate spheres of our individual lives and identities.
Papers by Davor Stipić
Tokovi istorije
Апстракт: Полазећи од совјетског утицаја у југословенској кинематографији и институционализације ... more Апстракт: Полазећи од совјетског утицаја у југословенској кинематографији и институционализације и активности филмске цензуре у периоду пре 1948. године, чланак прати промену идеолошког фокуса након доношења Резолуције Информбироа и на примеру три краткометражна филма: Говори Москва (1950), Велики митинг (1951) и Тајна дворца ИБ (1951) приказује главне мотиве антистаљинистичке пропаганде у Југославији.
Davor Stipić, istraživač saradnik na Institutu za noviju istoriju Srbije i doktorant na Odeljenju... more Davor Stipić, istraživač saradnik na Institutu za noviju istoriju Srbije i doktorant na Odeljenju za istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, održao je predavanje na temu "Memorijali žrtvama Holokausta u socijalističkoj Jugoslaviji 1945-1991" u kome je govorio o kolektivnom sećanju na Holokaust u Jugoslaviji i razvoju memorijalnih praksi i spomenika posvećenih stradalim Jevrejima. Davor Stipić je autor nekoliko naučnih radova o kulturi sećanja na Holokaust u jugoslovenskom socijalizmu, a njegove oblasti profesionalnog interesovanja su Holokaust i istorija jevrejske zajednice na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Do sada je učestvovao i na nekoliko Nagradnih konkursa u organizaciji Saveza jevrejskih opština Srbije, a dva rada su mu i nagrađena.Davor Stipić, the research associate at the Institute of Recent History of Serbia and doctoral student at the Department of History at the Faculty of Philosophy, University of Belgrade, gave a lecture on "Memorial...
Tokovi istorije, 2021
This article will try to examine the phenomenon of memorial forests and its role in the creation ... more This article will try to examine the phenomenon of memorial forests and its role in the creation of Holocaust mem- ory of the Jewish community in Yugoslavia. Our intention is to present the Yugoslav Jewish tradition of planting memorial for- ests and analyze its symbolical background. The Martyrs’ For- est in Israel will be used as an example of newly-founded place of remembrance, and considering that, the main aim of the arti- cle is to show, in comparison with other examples, what kind of symbolical rituals were used to provide a historical context and legitimacy for new memorials.
Nasledje
In their wish to preserve the memory to the compatriots who lost their lives in the Holocaust, th... more In their wish to preserve the memory to the compatriots who lost their lives in the Holocaust, the Jewish community in Yugoslavia started erecting monuments to Jewish civil victims and fallen soldiers as early as the first few post-WWII years. The Monument to the Fallen Jewish Soldiers and Victims of Fascism put up in the Sephardi cemetery in Belgrade in 1952, potent with artistic and political significance, stood out from the rest of the monuments of the period. It was dedicated to all the Jews from the Socialist Republic of Serbia who lost their lives in the World War II. The purpose of this article is to analyse the competition for the design of the monument by examining the documents from the Archives of the Jewish Historical Museum in Belgrade, thus making a contribution to the research of the culture of Holocaust remembrance in the Yugoslav Socialism, but also to show artistic, social and ideological aspirations of the time when, after the Cominform schism, Yugoslavia was at p...
Чланак представља покушај да се прикажу и анализирају методе и активности путем којих је јеврејск... more Чланак представља покушај да се прикажу и анализирају методе и активности путем којих је јеврејска заједница у Југославији, у току прве послератне деценије, настојала да прво формира, а потом и сачува сећање на Холокауст. Главни циљ овог рада јесте да покаже да су југословенски Јевреји већ у првим послератним годинама поставили чврсте основе сопствене културе сећања на рат и страдање, и на тај начин на југословенском случају оповргне широко распрострањенo мишљење о томе да су четрдесет и педесете године 20. века биле период у коме се преживели нису усудили да говоре о Холокаусту и сопственом страдању. У обзир су узети различити аспекти ових настојања као што су меморијализације, објављивања публикација и оснивања установа попут Јеврејског историјског музеја и његовог архива.
Journal issues by Davor Stipić
The Yugoslav Planting Campaign in Martyrs’ Forest 1952–1955: Symbolism, Rituals and Meaning, 2021
This article will try to examine the phenomenon of memorial forests and its role in the creation ... more This article will try to examine the phenomenon of memorial forests and its role in the creation of Holocaust memory of the Jewish community in Yugoslavia. Our intention is to present the Yugoslav Jewish tradition of planting memorial forests and analyze its symbolical background. The Martyrs' Forest in Israel will be used as an example of newly-founded place of remembrance, and considering that, the main aim of the article is to show, in comparison with other examples, what kind of symbolical rituals were used to provide a historical context and legitimacy for new memorials.
Друштвена перцепција "Дневника Ане Франк" у југословенском социјализму Апстракт: Почевши од прве ... more Друштвена перцепција "Дневника Ане Франк" у југословенском социјализму Апстракт: Почевши од прве половине педесетих година 20. века, а нарочито у деценијама које су следиле, Ана Франк је постала један од најпрепознатљивијих симбола прогона и страдања Јевреја у току Другог светског рата. Од када је, 1956. године, први пут објављен у Југославији, "Дневник Ане Франк" стекао је култни статус у југословенској култури сећања на цивилне жртве рата. Чланак представља приказ и анализу различитих начина друштвене тематизације лика, дела и наслеђа Ане Франк од издавања књиге, снимања филма и позоришних адаптација Дневника које су извођене широм Југославије, преко реакција јавности на покушаје оспоравања аутентичности Дневника у Немачкој и на судске процесе против одговорних за хапшење и депортацију породице Франк, па све до покушаја домаће штампе да пронађе ретке Југословене који су лично, углавном из логора, познавали Ану Франк, или пак чија је судбина макар у нечему подсећала на судбину најпознатије жртве Холокауста.
Limes Plus Journal for Social Sciences and Humanities, 2018
by Eliezer Papo, Nenad Makuljevic, Jelena Erdeljan, Vuk Dautović, Filip Mitricevic, Milica Božić Marojević, Saša M Brajović, Angelina Bankovic, Haris Dajc, Łukasz Byrski, Jakov Đorđević, Sofija Grandakovska, Aleksandar Kadijevic, Maja Kaninska, Aleksandar Kadijevic, Danijela Stefanovic, Stevan/Daniel Milovanović/Perahya, Draginja Maskareli, Barbara Kristina Murovec, Nataša Mišković, Tijana Zebic-Bjelica, Ana Ciric Pavlovic, David Rotman, Milica Rožman, Svetlana Smolčić, Katja Smid, Isidora Stanković, Danka Spehar, Davor Stipić, Gordana Todoric, Katarzyna Taczyńska, Milena Ulcar, Jovana Tesic, Jagoda Večerina, Krinka Vidakovic-Petrov, Aleksandra Ilijevski, Milena Jokanovic (Gnjatovic), Zeljko Jovanovic, Radosav Mikic, Naomi Kojen, Vera Goseva, and Gordana Gorunović
ABSTRACTS OF PAPERS, INTERNATIONAL CONFERENCE Creating Memories in Early Modern and Modern Art and Literature, 2017
Culture of remembrance is one of the central matters of our times, characterized by a wide range ... more Culture of remembrance is one of the central matters of our times, characterized by a wide range of memory-related phenomena, such as construction of artificial memories, mass media and production of mass memories or destruction of public memorials. Besides their obvious social and political importance, memories also pertain to the most intimate spheres of our individual lives and identities.
Culture of remembrance is one of the central matters of our times, characterized by a wide range ... more Culture of remembrance is one of the central matters of our times, characterized by a wide range of memory-related phenomena, such as construction of artificial memories, mass media and production of mass memories or destruction of public memorials. Besides their obvious social and political importance, memories also pertain to the most intimate spheres of our individual lives and identities.
Tokovi istorije
Апстракт: Полазећи од совјетског утицаја у југословенској кинематографији и институционализације ... more Апстракт: Полазећи од совјетског утицаја у југословенској кинематографији и институционализације и активности филмске цензуре у периоду пре 1948. године, чланак прати промену идеолошког фокуса након доношења Резолуције Информбироа и на примеру три краткометражна филма: Говори Москва (1950), Велики митинг (1951) и Тајна дворца ИБ (1951) приказује главне мотиве антистаљинистичке пропаганде у Југославији.
Davor Stipić, istraživač saradnik na Institutu za noviju istoriju Srbije i doktorant na Odeljenju... more Davor Stipić, istraživač saradnik na Institutu za noviju istoriju Srbije i doktorant na Odeljenju za istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, održao je predavanje na temu "Memorijali žrtvama Holokausta u socijalističkoj Jugoslaviji 1945-1991" u kome je govorio o kolektivnom sećanju na Holokaust u Jugoslaviji i razvoju memorijalnih praksi i spomenika posvećenih stradalim Jevrejima. Davor Stipić je autor nekoliko naučnih radova o kulturi sećanja na Holokaust u jugoslovenskom socijalizmu, a njegove oblasti profesionalnog interesovanja su Holokaust i istorija jevrejske zajednice na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Do sada je učestvovao i na nekoliko Nagradnih konkursa u organizaciji Saveza jevrejskih opština Srbije, a dva rada su mu i nagrađena.Davor Stipić, the research associate at the Institute of Recent History of Serbia and doctoral student at the Department of History at the Faculty of Philosophy, University of Belgrade, gave a lecture on "Memorial...
Tokovi istorije, 2021
This article will try to examine the phenomenon of memorial forests and its role in the creation ... more This article will try to examine the phenomenon of memorial forests and its role in the creation of Holocaust mem- ory of the Jewish community in Yugoslavia. Our intention is to present the Yugoslav Jewish tradition of planting memorial for- ests and analyze its symbolical background. The Martyrs’ For- est in Israel will be used as an example of newly-founded place of remembrance, and considering that, the main aim of the arti- cle is to show, in comparison with other examples, what kind of symbolical rituals were used to provide a historical context and legitimacy for new memorials.
Nasledje
In their wish to preserve the memory to the compatriots who lost their lives in the Holocaust, th... more In their wish to preserve the memory to the compatriots who lost their lives in the Holocaust, the Jewish community in Yugoslavia started erecting monuments to Jewish civil victims and fallen soldiers as early as the first few post-WWII years. The Monument to the Fallen Jewish Soldiers and Victims of Fascism put up in the Sephardi cemetery in Belgrade in 1952, potent with artistic and political significance, stood out from the rest of the monuments of the period. It was dedicated to all the Jews from the Socialist Republic of Serbia who lost their lives in the World War II. The purpose of this article is to analyse the competition for the design of the monument by examining the documents from the Archives of the Jewish Historical Museum in Belgrade, thus making a contribution to the research of the culture of Holocaust remembrance in the Yugoslav Socialism, but also to show artistic, social and ideological aspirations of the time when, after the Cominform schism, Yugoslavia was at p...
Чланак представља покушај да се прикажу и анализирају методе и активности путем којих је јеврејск... more Чланак представља покушај да се прикажу и анализирају методе и активности путем којих је јеврејска заједница у Југославији, у току прве послератне деценије, настојала да прво формира, а потом и сачува сећање на Холокауст. Главни циљ овог рада јесте да покаже да су југословенски Јевреји већ у првим послератним годинама поставили чврсте основе сопствене културе сећања на рат и страдање, и на тај начин на југословенском случају оповргне широко распрострањенo мишљење о томе да су четрдесет и педесете године 20. века биле период у коме се преживели нису усудили да говоре о Холокаусту и сопственом страдању. У обзир су узети различити аспекти ових настојања као што су меморијализације, објављивања публикација и оснивања установа попут Јеврејског историјског музеја и његовог архива.
The Yugoslav Planting Campaign in Martyrs’ Forest 1952–1955: Symbolism, Rituals and Meaning, 2021
This article will try to examine the phenomenon of memorial forests and its role in the creation ... more This article will try to examine the phenomenon of memorial forests and its role in the creation of Holocaust memory of the Jewish community in Yugoslavia. Our intention is to present the Yugoslav Jewish tradition of planting memorial forests and analyze its symbolical background. The Martyrs' Forest in Israel will be used as an example of newly-founded place of remembrance, and considering that, the main aim of the article is to show, in comparison with other examples, what kind of symbolical rituals were used to provide a historical context and legitimacy for new memorials.
Друштвена перцепција "Дневника Ане Франк" у југословенском социјализму Апстракт: Почевши од прве ... more Друштвена перцепција "Дневника Ане Франк" у југословенском социјализму Апстракт: Почевши од прве половине педесетих година 20. века, а нарочито у деценијама које су следиле, Ана Франк је постала један од најпрепознатљивијих симбола прогона и страдања Јевреја у току Другог светског рата. Од када је, 1956. године, први пут објављен у Југославији, "Дневник Ане Франк" стекао је култни статус у југословенској култури сећања на цивилне жртве рата. Чланак представља приказ и анализу различитих начина друштвене тематизације лика, дела и наслеђа Ане Франк од издавања књиге, снимања филма и позоришних адаптација Дневника које су извођене широм Југославије, преко реакција јавности на покушаје оспоравања аутентичности Дневника у Немачкој и на судске процесе против одговорних за хапшење и депортацију породице Франк, па све до покушаја домаће штампе да пронађе ретке Југословене који су лично, углавном из логора, познавали Ану Франк, или пак чија је судбина макар у нечему подсећала на судбину најпознатије жртве Холокауста.
Limes Plus Journal for Social Sciences and Humanities, 2018