Saša M Brajović | Filozofski fakultet Beograd (original) (raw)

Uploads

Books by Saša M Brajović

NJEGOŠ'S GRAND TOUR. MEDITATIONS ON THE VISUAL CULTURE OF ITALY This book is dedicated to the ... more NJEGOŠ'S GRAND TOUR. MEDITATIONS ON THE VISUAL CULTURE OF ITALY

This book is dedicated to the travels of Petar II Petrović Njegoš, bishop and poet of Montenegro, to Italy from the end of 1850 to the summer of 1851. Njegoš's last journey was undertaken with an aim to alleviate his health problems in the moderate Italian climate. However, his stay in Venice, Rome, Naples and Florence, and the manner in which he observed Italian imagery – works of art, natural and urban landscapes – attest to the fact that this journey was indeed a true Grand Tour.
This book searches for answers to questions about what Njegoš saw in Italy, why and how did he observe. The objects of his perception, the manner in which he perceived them and his reactions, are all part of a system of socially and culturally organized signs and significations of his era. However, the dialectic principle of image-society is not the code which fully unlocks the specific echo that art produces in Njegoš. He often overcomes the experience of his times and approaches a work of art through the interpretations of others, while relying on his own understanding of beauty and goodness. Still, Njegoš's visuality is a historical manifestation of the visual experience, guided by conventions. Observed from that point of view, in this book Njegoš is presented as a European intellectual and true Prince of Montenegro, as he was referred to in contemporary sources.
Of the many identities of Njegoš, the one in focus of interest here is that which presents him as a European aristocratic traveller. His royal and episcopal identity is partly portrayed only in cases when it sheds light on his experience as a traveler. The contours of Njegoš's poetic self are more prominent, for his theological and philosophical thoughts are integrated into his perceptions of works of art.
The first part of the book is dedicated to concepts and phenomena that built Njegoš's Grand Tour. The character of his Italian journey, the literatures and the personas which determined it are discussed, as well as manners of construction of his views as a traveler. The second part of this book presents the itinerary of Njegoš's Grand Tour. Based on meager notes it has been determined what Njegoš saw. This part of the study considers the modes in which the major focal points of the Grand Tour appeared before him, as well as the echo their contemporary presentation produced within him.
Great attention is given in this book to the understanding of Italian culture as given in the travelogue Letters from Italy by Ljubomir Nenadović, Njegoš's travel companion. Although it was Njegoš who determined Nenadović's reception of Italy, this study also points out that Njegoš's own perception was fashioned by Nenadović's education and the information he commanded, not only by his devoted friendship.

In Mary's Garden. The Blessed Virgin and Boka Kotorska – Baroque Piety of Western Christianity ... more In Mary's Garden. The Blessed Virgin and Boka Kotorska – Baroque Piety of Western Christianity

Introduction

Because of its numerous churches, altars, paintings, sculptures, poems and works of prose, as well as others forms of Marian piety, my experience of Boka Kotorska and therefore my representation of it in this book, is that of a metaphor of Mary's garden on earth. It was my desire to represent it as an entity shaped by devotion to the Blessed Virgin but, at the same time, one which by virtue of its morphological structure and unique beauty gave that faith and love special character.
I investigated Baroque Marian devotion, which, until now, had never been the subject of scholarly interest, as a complex phenomenon reflecting the entire scope of social history of the region. My aim was to study and to present the cultural history of Boka Kotorska in a new light.
Baroque Marian piety was the natural product of an earlier, medieval and Renaissance tradition, which in that new age acquired more intense expression. In order to explain certain manifestations, I occasionally reached into the past. At the same time, it was occasionally necessary to go "back to the future", because the sort of Marian devotion tinted with the Baroque mentality continued into the new era of the Enlightenment.
Although I limited my research to Boka Kotorska (the Bay of Kotor) I also wanted to point out the fact that, as a result of unfavorable social-political circumstances, Marian devotion gradually migrated from the southernmost part of the present-day Montenegrin coast in the direction of the partial security offered by the Boka Kotorska. That is why this book also includes chapters on the monastery of Ratac and the city of Budva.
The full picture of Boka Kotorska as the garden of Mary can be obtained only if the Orthodox celebration of the Virgin is also taken into account. However, regardless of the similarities between expressions of Marian piety in the Catholic and the Orthodox communities, it would be necessary to point out the differences, too. This however would disturb the conceived structure and rhythm of this work. I believe that the confessional determination of the subject of my research gave this book precision and depth. I have striven to present Marian piety in Boka Kotorska as a sensitive gauge of complex theological, historical, socio-political, ethical and aesthetical notions of the epoch in the region. That space is experienced as the realm of the Blessed Virgin. Within it land and sea are in direct touch with the heavens, both literally and metaphorically. Observed within the social-political framework it is a vision of a stable, just state watched over by the vigilant eye of the Virgin Mary.
That is why my research focused on the structural elements employed to construct the image of Boka Kotorska as the garden of Mary on earth. This implied the study of sacral topography of the terrain and the ubication of strategically significant points chosen to house churches dedicated to the Virgin. The projection of the Virgin's kingdom on earth was an image built through the efforts of humanists, poets, priests, religious orders, confraternities, the wealthy, and educated individuals – patrons from Boka Kotorska. Although it is impossible to precisely delineate the activities of each individual group, for the sake of clarity they are discussed within separate chapters. Within the framework of those headings, the specific qualities of liturgy, Marian doctrine, expressions of popular piety and the most significant works of art were studied.
Particular attention was focused on the role of miracle-working icons which stood at the semiotic core of the building programs of churches as well as at the heart of the programs of their decoration, in painting and sculpture. The most highly venerated of them all, Gospa od Škrpjela (Our Lady of the Reef), was the focus of pilgrimage and the object of votive gifts, significant phenomena investigated in especially dedicated chapters within this book.
The role of miracle-working icons of the Virgin as the essential element in forging the integrity and unity of the city – spiritual and political, territorial and social – is a subject of special interest. Their significance in that process was expressed most clearly in the course of public manifestations, urban rituals, processions and sacral dramas. These questions, of particular interest to me, are given the largest space, inspiration and liberty in interpretation and the process of forming conclusions.
Because I strove to write a book with the intention of placing these phenomena within a historical framework, while also speaking of the way in which a specific work of art «functions», how it affects the emotions and activities of men, I relied on the results of various affiliated humanistic sciences and disciplines, especially historical anthropology and sociology. In my task to historicize an artistic phenomenon I had to combine a wealth of diverse material and different methodological strategies. It turned out that that the historical components of an artwork could indeed be harmonized with the study of its vitality and efficiency.

Book Chapters by Saša M Brajović

Umanesimo e Rinascimento nelll’Appennino Centrale, Parallelli/ Humanism and Renaissance in Central Apennines. Parallels, 2013

Memorijal Pavla Beljanskog , 2013

Papers by Saša M Brajović

IKON 11, 2018

During the 17 th and 18 th centuries in the Bay of Kotor a vast number of artefacts was altered i... more During the 17 th and 18 th centuries in the Bay of Kotor a vast number of artefacts was altered in order to correspond more conveniently to the orthodox norms of the post-Tridentine Catholic church. In this paper, we want to suggest the subtlety of this transformation by using the examples of various 'additions' to the most precious holy objects. During these two centuries , the two most important icons and reliquaries in the Bay were altered by using silver covers, iron grids or silver plates as instruments of their representation. These adjustments can rather eloquently suggest the problematic nature of labeling each of these practices as either iconoclastic or iconophilic in nature. It is more fruitful, instead, to examine whether this blockage of the believers' gaze could act as a trigger for a kind of perception that exceeds only repressive impulses imposed by institutional authorities. Regulation of images and discipline of believers' bodies, hence, could be used as heuristic tools, open to the analysis that implies a different vocabulary used for communication between subject and object in the post-Reformation era.

ABSTRACT: The aim of this paper is to present two icons of the Virgin from the Bay of Kotor: thei... more ABSTRACT: The aim of this paper is to present two icons of the Virgin from the Bay of Kotor: their iconography, style, but above all the legends about them, the miracles they performed and, in particular, the ways in which these wonders were used in the process of constituting the legitimacy of the communes and the region. At the root of the myth of Our Lady of the Reef was the political aspiration of the citizens of Perast to consolidate their domination over the broader territory. The similar aspiration had the citizens of Prčanj. But, while the creation of the cult of Our Lady of the Reef was officially based and rested on the heroic and masculine principle, the establishment of the cult of Our Lady of Prčanj went the opposite direction: from the private and women’s domain. Therefore, the creation of the Virgin cults in early modern Bay performed a variety of cultural roles. The two icons followed meticulously designed Post-Tridentine model of linking sacral and political power and both served as mirrors of social hierarchy. However, the dynamic nature of their cultural impact, which involved more than subtle differences in ways in which the two Virgins were produced and consumed, resulted in justification of local cults. Similarities and variations which followed their fashioning should be perceived as two sides of the same coin, complementary and interdependent, rather than mutually exclusive phenomena.

Kultura, 2017

Са­ же­ так: Циљ ра да је ана ли за фе но ме на ге о гра фи је у де лу Са ше Бра јо вић. Два осно... more Са­ же­ так: Циљ ра да је ана ли за фе но ме на ге о гра фи је у де лу Са ше Бра јо вић. Два основ на по ста вље на пи та ња је су да ли у сту ди ја ма бе о град ске исто ри чар ке умет но сти по све ће ним кул ту Бо го ро ди­ це Ма ри је у Бо ки Ко тор ској, пре вас ход но у мо но гра фи ја ма " Го спа од Шкр пје ла " (2000) и " У Бо го ро ди чи ном вр ту " (2006), по сто је еле мен ти ко ји ука зу ју на при су ство ге о гра фи је умет но сти (ши­ ре ње и пу та ње умет нич ких фор ми у про сто ру, од нос умет нич ких цен та ра и њи хо ве пе ри фе ри је, прав ци кре та ња умет ни ка, опис умет нич ке то по гра фи је, до ступ ност и при ро да ма те ри ја ла по­ треб них за умет нич ку об ра ду) и ка ква је ло ги ка ге о граф ског дис­ кур са уну тар на ве де ног исто ри о граф ског по ду хва та у од но су на до са да две глав не утвр ђе не те о ри је (ге о граф ски де тер ми ни зам и ге о граф ски по си би ли зам). Кључ­ не­ ре­ чи: Са ша Бра јо вић, Бо ка Ко тор ска, ге о гра фи ја уметно сти, ге о граф ски по си би ли зам У­де­ лу­исто­ ри­ ча­ ра­умет­ но­ сти­на­ ла­ зи­се­пре ћу тан­ге­ о­ граф­ ски­дис­ курс.­Он­је­као­та­ кав­углав­ ном­оста­ јао­те­ о­ риј­ ски­не­ те­ ма­ ти­ зо­ ван.­На­ кнад­ но­раз­ ма­ тра­ ње­ње­ го­ вог­при­ су­ ства­уну­ тар­по­ ља­исто­ ри­ је­умет­ но­ сти­мо­ же­убу­ ду­ ће­да­про­ ду­ би­сна­ гу­и­ефи­ ка­ сност­ове­исто­ риј­ ске­ди­ сци­ пли­ не.­Од­Мон­ те­ скјеа­ (Mon­ te­ squ­ i­ eu)­до­Ви­ дал­де­ла­Бла­ ша­(Paul­Vi­ dal­de­La­Blac­ he),­од­ге­ о­ граф­ ског­де­ тер­ ми­ ни­ зма­до­ге­ о­ граф­ ског­по­ си­ би­ ли­ зма,­од­ нос­из­ ме­ ђу­ге­ о­ гра­ фи­ је­и­исто­ ри­ је­је­тр­ пео­раз­ ли­ чи­ те­ про­ ме­ не­кроз­вре­ ме. 1 ­Мре­ жа­тог­од­ но­ са­ни­ је­јед­ но­ став­ на­у­ сво­ јој­фор­ ма­ ци­ ји,­а­оно­што­је­из­ ве­ сно­је­ сте­да­тај­про­ блем­ да­ нас­ни­ је­из­ гу­ био­на­бит­ но­ сти. 1­ О­по­ ре­ клу­и­ге­ не­ зи­два­основ­ на­прав­ ца­у­исто­ ри­ ји­европ­ ске­кул­ тур­ но­ ге­ о­ граф­ ске­ ми­ сли,­ де­ тер­ ми­ ни­ зма­ и­ по­ си­ би­ ли­ зма,­ по­ гле­ да­ ти:­ Cla­ val,­ P.­ (1985)­Ca­ u­ sa­ lité­et­géograp­ hie,­Espa ce géograp hi que­14,­no.­2,­р.­110­111. МИЛОШ­ЋИПРАНИЋ

Sa ša Bra jo vić, Nje go še vo ve li ko pu to va nje. Me di ta ci je o vi zu el noj kul tu ri Ita... more Sa ša Bra jo vić, Nje go še vo ve li ko pu to va nje. Me di ta ci je o vi zu el noj kul tu ri Ita li je, Cr no gor ska aka de mi ja na u ka i umjet no sti, In sti tut za je zik i knji žev nost " Pe tar II Pe tro vić Nje goš " , Pod go ri ca, 2015. Књи га Ње го ше во ве ли ко пу то ва ње. Ме ди та ци је о ви зу ел ној кул ту ри Ита ли је не сва ки да шњи је кул тур ни до га ђај. Она за о кру жу је на уч ни опус Са ше Бра јо вић на кон ње них ис тра-жи ва ња умет но сти и ви зу ел них фе но ме на ра не мо дер но сти и мо дер ног до ба. Ау тор ка у свом де лу раз от кри ва Ње го ша у окви ру ве ли-ког пу то ва ња (Grand to ur), ко је се ис ти че као под ра зу ме ва ју ћа и оп ште ва же ћа струк ту ра раз во ја европ ских ин те лек ту а-ла ца то га до ба. Цр но гор ски вла дар је при ка зан као ак тив ни пут ник, ко ји од но вем бра 1850. до ав гу ста 1851. го ди не ме-ди ти ра о ви зу ел ној кул ту ри Ита ли је. Ње го ве ви зу ел не ме ди-та ци је на ди ла зе ис кљу чи вост по сма тра ња ка нон ских ме ди ја исто ри је умет но сти и об у хва та ју раз ли чи те ви зу ел не пре-но сни ке ин фор ма ци ја, што под ра зу ме ва и ана ли зу сли ка у ми сли ма, као и де кон струк ци ју сли ка ве за них за је зик (ме-та фо ре). За то ау тор ка Ње го ше ве ме ди та ци је по и сто ве ћу је са мно го стру ким аспек ти ма ви зу ел но сти, ко ји не у мит но упу-ћу ју на функ ци о нал ни кон цепт ан тро по ло ги је сли ке. Она про ди ре у Ње го ше во по сма та ра ње сли ка да би на осно ву здру-же ног спек тра мо гућ но сти про ни кла у ис ку стве ни про цес ви зу е ли за ци је го спо да ра Цр не Го ре. Ис ти че Ње го шев ак ти-ван од нос са сли ка ма ко је сме шта у из вор ни (кон тек сту а ли-зо ва ни) про стор и та ко на ди ла зи ис кљу чи вост њи хо вог по сма тра ња као ви со ко пар них умет нич ких де ла. Сво је ис тра жи ва ње за др жа ва у окви ри ма дру штва, кул ту ре и исто ри је, пре ва зи ла зе ћи ис кљу-чи вост прак се ап стра хо ва ња сим бо лич ког зна ча ја ви зу ел них де ла. Бра јо вић про ве ра ва Ње го ше ве ме ди та ци је на оглед ном ге о граф ском при ме ру не у пит не оп што-сти за сно ва не на иде ји уни вер зал ног на сле ђа. Ду го пре тра ја ва ње кул тур них на сла га на апе нин ском тлу го во ри да је Ита ли ја за Ње го ша кључ ни про стор је дин стве ног на сле ђа, ко ји у се би об је ди њу је ан тич ку – грч ку и рим ску, сред њо ве ков ну – ви зан тиј ску и ро ман ску ци ви ли за ци ју, и но во ве ков ну кул ту ру. У пр вом по гла вљу књи ге, " Ње го ше во ве ли ко пу то ва ње " , на кон упо зна ва ња са Ње го ше вим кре-та њи ма и ми сли ма о пу то ва њу, Бра јо вић рас по зна је да је ис ку ство пу то ва ња за сно ва но на пре у зи ма њу сли ка, ко је од су бјек та чи не ускла ди ште ну по крет ну ри зни цу ви зу ел ног са зна ња. По том упо зна је чи та о ца и са зна ча јем ве ли ког пу то ва ња (Grand to ur) у кул ту ри XVI II и XIX ве ка. По уста ље ном ре-до сле ду, ко ји се од ви јао у скла ду са упут стви ма ко ди фи ко ва ним у пут ним при руч ни ци ма, ве ли ко пу то ва ње је под ра зу ме ва ло по се ту кла сич ним то по си ма Ита ли је. Ужи ва ње у де ли ма од нај ви ше

This text presents observations on relationship of Petar II Petrović Njegoš, bishop and poet of M... more This text presents observations on relationship of Petar II Petrović Njegoš, bishop and poet of Montenegro, to Byron – based on the portrait of English poet in the main room of Njegoš's residence at Cetinje, the capital of Montenegro, as well as Njegoš's records in his notebook. The text points to the crucial importance the English poet made in shaping the reception of Italy and its art in the first half of the 19th century, as well as the echo of Byron's verses in Njegoš's meditation on Italy. Special attention was paid to the Njegoš's thoughts on the Colosseum and other ruins of Rome, which were colored by the phenomenon of Byronised Italy. Bajronov portret u Biljardi Njegoš je, poput mnogih evropskih intelektualaca prve polovine 19. veka, poštovao Bajrona (George Gordon Byron). O tome svedoči, najpe, Bajronov portret u Biljardi. Podizanjem rezidencije 1838. započet je Njegošev naum da Cetinje oblikuje kao modernu urbanu prestonicu Crne Gore. U glavnu, veliku salu svoga " novog dvora " , kako su njegovi savremenici zvali zgradu koju je sazi-dao, doneo je 1839. bilijar, po kojem je kasnije i dobila ime. 1 I pored veoma ograničenih sredstava kojima je raspolagao, izbor nameštaja iz Trsta i pred-meti koji su krasili prostorije Biljarde nije bio slučajan. Oni su birani da iska-žu Njegošev ukupni državnički autoritet, herojstvo, duhovnost i intelektual-nost. Sudeći prema opisima, rezidencija je bila prepoznata kao amblem vred-nosti oličenih u Njegošu, i mesto građanske pristojnosti, udobnosti i sklada.

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет – Одељење за исто ри ју умет но сти Ори ги... more Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет – Одељење за исто ри ју умет но сти Ори ги нал ни на уч ни рад / Original scientific paper sasabraj@g mail.co m Ње гош и сли ке из ве не ци јан ских збир ки * СА ЖЕ ТАК: У тек сту се раз ма тра Ње го шев од нос пре ма сли ка ма ко је је у мар ту 1844. го ди не ви део у ве не ци јан ским умет нич ким збир ка ма. То су де ла из га ле ри је сли-ка ра Скја во ни ја у Па ла ти Ђу сти ни јани (Pa laz zo Gi u sti ni a ni) и углед не збир ке у Па ла ти Ман фрин (Pa laz zo Man frin). На осно ву Ње го ше вих крат ких за пи са у Би ље жни ци ана-ли зи ра се шта је цр но гор ски вла ди ка за и ста ви део, ка ко је ви део и за што је гле дао. Из бор сли ка ко је по ми ње про ис ти че из ње го вог вла сти тог естет ског су да, али је, у ве ли кој ме ри, од ре ђен и ли те ра ту ром ко ју је чи тао, нај пре пу то пи си ма и во ди чи ма по Ве не ци ји. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ње гош, Ве не ци ја, Скја во ни, Ко лек ци ја Ман фрин. Ње го ше ве ме ди та ци је о кул ту ри и ви зу ел ној кул ту ри Ве не ци је, као и Ита ли је у це ли ни, по ти чу из ње го вог ду хов ног, пе снич ког, на ци о нал ног и вла дар ског иден ти те та. Ме ђу тим, у ве ли кој ме ри, оне су об ли ко ва не он да шњим европ ским кул тур ним кон тек-стом. Обра зо ван на европ ској ли те ра ту ри, ру ко во ђен ен ци кло пе ди ја ма, пу то пи си ма и бе де ке ри ма, Ње гош је ме ди ти рао о оним де ли ма ко је је та да шње ин те лек ту ал но мње ње ус по ста ви ло као умет нич ке иде а ле. 1 Ње гош је про у ча вао ита ли јан ску ви зу ел ну кул ту ру из мно гих из во ра. У овом тек-сту па жња ће би ти по све ће на ис кљу чи во они ма ко ји су мо гли усме ри ти ње го ву па жњу на сли ке из две ве не ци јан ске ко лек ци је ко је је ви део то ком сво је пр ве по се те Ве не ци ји. О Ње го ше вом че тво ро днев ном бо рав ку у Ве не ци ји мар та 1844. го ди не са зна је се из ње го вих за пи са у Би ље жни ци (1956: 187–189). 2 Срб ске но ви не бе ле же да је Ње гош * Текст је на стао у окви ру про јек та Пред ста ве иден ти те та у умет но сти и вер бал но­ви зу ел ној кул ту­ ри но вог до ба Ми ни стар ства на у ке Ре пу бли ке Ср би је, бр. 177001. 1 О овој те ми на пи са ла сам сту ди ју ко ја је у штам пи. По чет ну иде ју за на ста нак те књи ге, а ти ме и овог тек ста, до би ла сам од ко ле ге Не на да Ма ку ље ви ћа. На том усме ре њу, да том из раз у ме ва ња мо је укуп не во ка-ци је, нај то пли је му за хва љу јем. 2 Ње го ше ва Би ље жни ца, ма ла све ска цр них ко ри ца, скуп је крат ких пу то пи сних за пи са и по да та ка раз-ли чи тог ка рак те ра, без хро но ло шког по рет ка. За пи си из Ита ли је об у хва та ју око 16 стра на на ње ном кра ју. Ве ћи на је ве за на за Ве не ци ју. Нај ра ни ји да тум у Би ље жни ци је, сма тра се, 14. март (26. по но вом ка лен да ру) 1844, ка да је Ње гош пр ви пут био у овом гра ду. Би ље жни цу је чу ва ла прин це за Ксе ни ја Пе тро вић, кћи кра ља Ни ко ле I, ко ја ју је 1956. го ди не по кло ни ла Пе ру Шо ћу, а он од мах Др жав ном му зе ју на Це ти њу. Би ље жни цу је об ја вио Исто риј ски ин сти тут НР Цр не Го ре, као фак си мил и пре пис ње ног са др жа ја, уз пе сму Па рис и Хе ле на 121

This paper discusses sensory experience in the practice of devotion of two highly venerated icons... more This paper discusses sensory experience in the practice of devotion of two highly venerated icons in medieval and Early Modern Balkans: the mosaic icon of the Virgin Hodegetria from the monastery of Chilandar and the icon of Gospa of Škrpjela (Our Lady of the Reef) from the Bay of Kotor. Although part of two different, albeit historically intertwined and perpetually connected cultural and liturgical spheres, icon veneration in both the Orthodox and the Catholic community of the broader Mediterranean world and the Balkans in medieval and Early Modern times shares the same source. It relies on the traditional Byzantine manner of icon veneration. This is particularly true of highly venerated and often miracle working images of the Mother of God, identity markers of political, social and religious entities, objects of private devotion as well as performative objects around which are centered public rituals of liturgical processions and ephemeral spectacles.

NJEGOŠ'S GRAND TOUR. MEDITATIONS ON THE VISUAL CULTURE OF ITALY This book is dedicated to the ... more NJEGOŠ'S GRAND TOUR. MEDITATIONS ON THE VISUAL CULTURE OF ITALY

This book is dedicated to the travels of Petar II Petrović Njegoš, bishop and poet of Montenegro, to Italy from the end of 1850 to the summer of 1851. Njegoš's last journey was undertaken with an aim to alleviate his health problems in the moderate Italian climate. However, his stay in Venice, Rome, Naples and Florence, and the manner in which he observed Italian imagery – works of art, natural and urban landscapes – attest to the fact that this journey was indeed a true Grand Tour.
This book searches for answers to questions about what Njegoš saw in Italy, why and how did he observe. The objects of his perception, the manner in which he perceived them and his reactions, are all part of a system of socially and culturally organized signs and significations of his era. However, the dialectic principle of image-society is not the code which fully unlocks the specific echo that art produces in Njegoš. He often overcomes the experience of his times and approaches a work of art through the interpretations of others, while relying on his own understanding of beauty and goodness. Still, Njegoš's visuality is a historical manifestation of the visual experience, guided by conventions. Observed from that point of view, in this book Njegoš is presented as a European intellectual and true Prince of Montenegro, as he was referred to in contemporary sources.
Of the many identities of Njegoš, the one in focus of interest here is that which presents him as a European aristocratic traveller. His royal and episcopal identity is partly portrayed only in cases when it sheds light on his experience as a traveler. The contours of Njegoš's poetic self are more prominent, for his theological and philosophical thoughts are integrated into his perceptions of works of art.
The first part of the book is dedicated to concepts and phenomena that built Njegoš's Grand Tour. The character of his Italian journey, the literatures and the personas which determined it are discussed, as well as manners of construction of his views as a traveler. The second part of this book presents the itinerary of Njegoš's Grand Tour. Based on meager notes it has been determined what Njegoš saw. This part of the study considers the modes in which the major focal points of the Grand Tour appeared before him, as well as the echo their contemporary presentation produced within him.
Great attention is given in this book to the understanding of Italian culture as given in the travelogue Letters from Italy by Ljubomir Nenadović, Njegoš's travel companion. Although it was Njegoš who determined Nenadović's reception of Italy, this study also points out that Njegoš's own perception was fashioned by Nenadović's education and the information he commanded, not only by his devoted friendship.

In Mary's Garden. The Blessed Virgin and Boka Kotorska – Baroque Piety of Western Christianity ... more In Mary's Garden. The Blessed Virgin and Boka Kotorska – Baroque Piety of Western Christianity

Introduction

Because of its numerous churches, altars, paintings, sculptures, poems and works of prose, as well as others forms of Marian piety, my experience of Boka Kotorska and therefore my representation of it in this book, is that of a metaphor of Mary's garden on earth. It was my desire to represent it as an entity shaped by devotion to the Blessed Virgin but, at the same time, one which by virtue of its morphological structure and unique beauty gave that faith and love special character.
I investigated Baroque Marian devotion, which, until now, had never been the subject of scholarly interest, as a complex phenomenon reflecting the entire scope of social history of the region. My aim was to study and to present the cultural history of Boka Kotorska in a new light.
Baroque Marian piety was the natural product of an earlier, medieval and Renaissance tradition, which in that new age acquired more intense expression. In order to explain certain manifestations, I occasionally reached into the past. At the same time, it was occasionally necessary to go "back to the future", because the sort of Marian devotion tinted with the Baroque mentality continued into the new era of the Enlightenment.
Although I limited my research to Boka Kotorska (the Bay of Kotor) I also wanted to point out the fact that, as a result of unfavorable social-political circumstances, Marian devotion gradually migrated from the southernmost part of the present-day Montenegrin coast in the direction of the partial security offered by the Boka Kotorska. That is why this book also includes chapters on the monastery of Ratac and the city of Budva.
The full picture of Boka Kotorska as the garden of Mary can be obtained only if the Orthodox celebration of the Virgin is also taken into account. However, regardless of the similarities between expressions of Marian piety in the Catholic and the Orthodox communities, it would be necessary to point out the differences, too. This however would disturb the conceived structure and rhythm of this work. I believe that the confessional determination of the subject of my research gave this book precision and depth. I have striven to present Marian piety in Boka Kotorska as a sensitive gauge of complex theological, historical, socio-political, ethical and aesthetical notions of the epoch in the region. That space is experienced as the realm of the Blessed Virgin. Within it land and sea are in direct touch with the heavens, both literally and metaphorically. Observed within the social-political framework it is a vision of a stable, just state watched over by the vigilant eye of the Virgin Mary.
That is why my research focused on the structural elements employed to construct the image of Boka Kotorska as the garden of Mary on earth. This implied the study of sacral topography of the terrain and the ubication of strategically significant points chosen to house churches dedicated to the Virgin. The projection of the Virgin's kingdom on earth was an image built through the efforts of humanists, poets, priests, religious orders, confraternities, the wealthy, and educated individuals – patrons from Boka Kotorska. Although it is impossible to precisely delineate the activities of each individual group, for the sake of clarity they are discussed within separate chapters. Within the framework of those headings, the specific qualities of liturgy, Marian doctrine, expressions of popular piety and the most significant works of art were studied.
Particular attention was focused on the role of miracle-working icons which stood at the semiotic core of the building programs of churches as well as at the heart of the programs of their decoration, in painting and sculpture. The most highly venerated of them all, Gospa od Škrpjela (Our Lady of the Reef), was the focus of pilgrimage and the object of votive gifts, significant phenomena investigated in especially dedicated chapters within this book.
The role of miracle-working icons of the Virgin as the essential element in forging the integrity and unity of the city – spiritual and political, territorial and social – is a subject of special interest. Their significance in that process was expressed most clearly in the course of public manifestations, urban rituals, processions and sacral dramas. These questions, of particular interest to me, are given the largest space, inspiration and liberty in interpretation and the process of forming conclusions.
Because I strove to write a book with the intention of placing these phenomena within a historical framework, while also speaking of the way in which a specific work of art «functions», how it affects the emotions and activities of men, I relied on the results of various affiliated humanistic sciences and disciplines, especially historical anthropology and sociology. In my task to historicize an artistic phenomenon I had to combine a wealth of diverse material and different methodological strategies. It turned out that that the historical components of an artwork could indeed be harmonized with the study of its vitality and efficiency.

Umanesimo e Rinascimento nelll’Appennino Centrale, Parallelli/ Humanism and Renaissance in Central Apennines. Parallels, 2013

Memorijal Pavla Beljanskog , 2013

IKON 11, 2018

During the 17 th and 18 th centuries in the Bay of Kotor a vast number of artefacts was altered i... more During the 17 th and 18 th centuries in the Bay of Kotor a vast number of artefacts was altered in order to correspond more conveniently to the orthodox norms of the post-Tridentine Catholic church. In this paper, we want to suggest the subtlety of this transformation by using the examples of various 'additions' to the most precious holy objects. During these two centuries , the two most important icons and reliquaries in the Bay were altered by using silver covers, iron grids or silver plates as instruments of their representation. These adjustments can rather eloquently suggest the problematic nature of labeling each of these practices as either iconoclastic or iconophilic in nature. It is more fruitful, instead, to examine whether this blockage of the believers' gaze could act as a trigger for a kind of perception that exceeds only repressive impulses imposed by institutional authorities. Regulation of images and discipline of believers' bodies, hence, could be used as heuristic tools, open to the analysis that implies a different vocabulary used for communication between subject and object in the post-Reformation era.

ABSTRACT: The aim of this paper is to present two icons of the Virgin from the Bay of Kotor: thei... more ABSTRACT: The aim of this paper is to present two icons of the Virgin from the Bay of Kotor: their iconography, style, but above all the legends about them, the miracles they performed and, in particular, the ways in which these wonders were used in the process of constituting the legitimacy of the communes and the region. At the root of the myth of Our Lady of the Reef was the political aspiration of the citizens of Perast to consolidate their domination over the broader territory. The similar aspiration had the citizens of Prčanj. But, while the creation of the cult of Our Lady of the Reef was officially based and rested on the heroic and masculine principle, the establishment of the cult of Our Lady of Prčanj went the opposite direction: from the private and women’s domain. Therefore, the creation of the Virgin cults in early modern Bay performed a variety of cultural roles. The two icons followed meticulously designed Post-Tridentine model of linking sacral and political power and both served as mirrors of social hierarchy. However, the dynamic nature of their cultural impact, which involved more than subtle differences in ways in which the two Virgins were produced and consumed, resulted in justification of local cults. Similarities and variations which followed their fashioning should be perceived as two sides of the same coin, complementary and interdependent, rather than mutually exclusive phenomena.

Kultura, 2017

Са­ же­ так: Циљ ра да је ана ли за фе но ме на ге о гра фи је у де лу Са ше Бра јо вић. Два осно... more Са­ же­ так: Циљ ра да је ана ли за фе но ме на ге о гра фи је у де лу Са ше Бра јо вић. Два основ на по ста вље на пи та ња је су да ли у сту ди ја ма бе о град ске исто ри чар ке умет но сти по све ће ним кул ту Бо го ро ди­ це Ма ри је у Бо ки Ко тор ској, пре вас ход но у мо но гра фи ја ма " Го спа од Шкр пје ла " (2000) и " У Бо го ро ди чи ном вр ту " (2006), по сто је еле мен ти ко ји ука зу ју на при су ство ге о гра фи је умет но сти (ши­ ре ње и пу та ње умет нич ких фор ми у про сто ру, од нос умет нич ких цен та ра и њи хо ве пе ри фе ри је, прав ци кре та ња умет ни ка, опис умет нич ке то по гра фи је, до ступ ност и при ро да ма те ри ја ла по­ треб них за умет нич ку об ра ду) и ка ква је ло ги ка ге о граф ског дис­ кур са уну тар на ве де ног исто ри о граф ског по ду хва та у од но су на до са да две глав не утвр ђе не те о ри је (ге о граф ски де тер ми ни зам и ге о граф ски по си би ли зам). Кључ­ не­ ре­ чи: Са ша Бра јо вић, Бо ка Ко тор ска, ге о гра фи ја уметно сти, ге о граф ски по си би ли зам У­де­ лу­исто­ ри­ ча­ ра­умет­ но­ сти­на­ ла­ зи­се­пре ћу тан­ге­ о­ граф­ ски­дис­ курс.­Он­је­као­та­ кав­углав­ ном­оста­ јао­те­ о­ риј­ ски­не­ те­ ма­ ти­ зо­ ван.­На­ кнад­ но­раз­ ма­ тра­ ње­ње­ го­ вог­при­ су­ ства­уну­ тар­по­ ља­исто­ ри­ је­умет­ но­ сти­мо­ же­убу­ ду­ ће­да­про­ ду­ би­сна­ гу­и­ефи­ ка­ сност­ове­исто­ риј­ ске­ди­ сци­ пли­ не.­Од­Мон­ те­ скјеа­ (Mon­ te­ squ­ i­ eu)­до­Ви­ дал­де­ла­Бла­ ша­(Paul­Vi­ dal­de­La­Blac­ he),­од­ге­ о­ граф­ ског­де­ тер­ ми­ ни­ зма­до­ге­ о­ граф­ ског­по­ си­ би­ ли­ зма,­од­ нос­из­ ме­ ђу­ге­ о­ гра­ фи­ је­и­исто­ ри­ је­је­тр­ пео­раз­ ли­ чи­ те­ про­ ме­ не­кроз­вре­ ме. 1 ­Мре­ жа­тог­од­ но­ са­ни­ је­јед­ но­ став­ на­у­ сво­ јој­фор­ ма­ ци­ ји,­а­оно­што­је­из­ ве­ сно­је­ сте­да­тај­про­ блем­ да­ нас­ни­ је­из­ гу­ био­на­бит­ но­ сти. 1­ О­по­ ре­ клу­и­ге­ не­ зи­два­основ­ на­прав­ ца­у­исто­ ри­ ји­европ­ ске­кул­ тур­ но­ ге­ о­ граф­ ске­ ми­ сли,­ де­ тер­ ми­ ни­ зма­ и­ по­ си­ би­ ли­ зма,­ по­ гле­ да­ ти:­ Cla­ val,­ P.­ (1985)­Ca­ u­ sa­ lité­et­géograp­ hie,­Espa ce géograp hi que­14,­no.­2,­р.­110­111. МИЛОШ­ЋИПРАНИЋ

Sa ša Bra jo vić, Nje go še vo ve li ko pu to va nje. Me di ta ci je o vi zu el noj kul tu ri Ita... more Sa ša Bra jo vić, Nje go še vo ve li ko pu to va nje. Me di ta ci je o vi zu el noj kul tu ri Ita li je, Cr no gor ska aka de mi ja na u ka i umjet no sti, In sti tut za je zik i knji žev nost " Pe tar II Pe tro vić Nje goš " , Pod go ri ca, 2015. Књи га Ње го ше во ве ли ко пу то ва ње. Ме ди та ци је о ви зу ел ној кул ту ри Ита ли је не сва ки да шњи је кул тур ни до га ђај. Она за о кру жу је на уч ни опус Са ше Бра јо вић на кон ње них ис тра-жи ва ња умет но сти и ви зу ел них фе но ме на ра не мо дер но сти и мо дер ног до ба. Ау тор ка у свом де лу раз от кри ва Ње го ша у окви ру ве ли-ког пу то ва ња (Grand to ur), ко је се ис ти че као под ра зу ме ва ју ћа и оп ште ва же ћа струк ту ра раз во ја европ ских ин те лек ту а-ла ца то га до ба. Цр но гор ски вла дар је при ка зан као ак тив ни пут ник, ко ји од но вем бра 1850. до ав гу ста 1851. го ди не ме-ди ти ра о ви зу ел ној кул ту ри Ита ли је. Ње го ве ви зу ел не ме ди-та ци је на ди ла зе ис кљу чи вост по сма тра ња ка нон ских ме ди ја исто ри је умет но сти и об у хва та ју раз ли чи те ви зу ел не пре-но сни ке ин фор ма ци ја, што под ра зу ме ва и ана ли зу сли ка у ми сли ма, као и де кон струк ци ју сли ка ве за них за је зик (ме-та фо ре). За то ау тор ка Ње го ше ве ме ди та ци је по и сто ве ћу је са мно го стру ким аспек ти ма ви зу ел но сти, ко ји не у мит но упу-ћу ју на функ ци о нал ни кон цепт ан тро по ло ги је сли ке. Она про ди ре у Ње го ше во по сма та ра ње сли ка да би на осно ву здру-же ног спек тра мо гућ но сти про ни кла у ис ку стве ни про цес ви зу е ли за ци је го спо да ра Цр не Го ре. Ис ти че Ње го шев ак ти-ван од нос са сли ка ма ко је сме шта у из вор ни (кон тек сту а ли-зо ва ни) про стор и та ко на ди ла зи ис кљу чи вост њи хо вог по сма тра ња као ви со ко пар них умет нич ких де ла. Сво је ис тра жи ва ње за др жа ва у окви ри ма дру штва, кул ту ре и исто ри је, пре ва зи ла зе ћи ис кљу-чи вост прак се ап стра хо ва ња сим бо лич ког зна ча ја ви зу ел них де ла. Бра јо вић про ве ра ва Ње го ше ве ме ди та ци је на оглед ном ге о граф ском при ме ру не у пит не оп што-сти за сно ва не на иде ји уни вер зал ног на сле ђа. Ду го пре тра ја ва ње кул тур них на сла га на апе нин ском тлу го во ри да је Ита ли ја за Ње го ша кључ ни про стор је дин стве ног на сле ђа, ко ји у се би об је ди њу је ан тич ку – грч ку и рим ску, сред њо ве ков ну – ви зан тиј ску и ро ман ску ци ви ли за ци ју, и но во ве ков ну кул ту ру. У пр вом по гла вљу књи ге, " Ње го ше во ве ли ко пу то ва ње " , на кон упо зна ва ња са Ње го ше вим кре-та њи ма и ми сли ма о пу то ва њу, Бра јо вић рас по зна је да је ис ку ство пу то ва ња за сно ва но на пре у зи ма њу сли ка, ко је од су бјек та чи не ускла ди ште ну по крет ну ри зни цу ви зу ел ног са зна ња. По том упо зна је чи та о ца и са зна ча јем ве ли ког пу то ва ња (Grand to ur) у кул ту ри XVI II и XIX ве ка. По уста ље ном ре-до сле ду, ко ји се од ви јао у скла ду са упут стви ма ко ди фи ко ва ним у пут ним при руч ни ци ма, ве ли ко пу то ва ње је под ра зу ме ва ло по се ту кла сич ним то по си ма Ита ли је. Ужи ва ње у де ли ма од нај ви ше

This text presents observations on relationship of Petar II Petrović Njegoš, bishop and poet of M... more This text presents observations on relationship of Petar II Petrović Njegoš, bishop and poet of Montenegro, to Byron – based on the portrait of English poet in the main room of Njegoš's residence at Cetinje, the capital of Montenegro, as well as Njegoš's records in his notebook. The text points to the crucial importance the English poet made in shaping the reception of Italy and its art in the first half of the 19th century, as well as the echo of Byron's verses in Njegoš's meditation on Italy. Special attention was paid to the Njegoš's thoughts on the Colosseum and other ruins of Rome, which were colored by the phenomenon of Byronised Italy. Bajronov portret u Biljardi Njegoš je, poput mnogih evropskih intelektualaca prve polovine 19. veka, poštovao Bajrona (George Gordon Byron). O tome svedoči, najpe, Bajronov portret u Biljardi. Podizanjem rezidencije 1838. započet je Njegošev naum da Cetinje oblikuje kao modernu urbanu prestonicu Crne Gore. U glavnu, veliku salu svoga " novog dvora " , kako su njegovi savremenici zvali zgradu koju je sazi-dao, doneo je 1839. bilijar, po kojem je kasnije i dobila ime. 1 I pored veoma ograničenih sredstava kojima je raspolagao, izbor nameštaja iz Trsta i pred-meti koji su krasili prostorije Biljarde nije bio slučajan. Oni su birani da iska-žu Njegošev ukupni državnički autoritet, herojstvo, duhovnost i intelektual-nost. Sudeći prema opisima, rezidencija je bila prepoznata kao amblem vred-nosti oličenih u Njegošu, i mesto građanske pristojnosti, udobnosti i sklada.

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет – Одељење за исто ри ју умет но сти Ори ги... more Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет – Одељење за исто ри ју умет но сти Ори ги нал ни на уч ни рад / Original scientific paper sasabraj@g mail.co m Ње гош и сли ке из ве не ци јан ских збир ки * СА ЖЕ ТАК: У тек сту се раз ма тра Ње го шев од нос пре ма сли ка ма ко је је у мар ту 1844. го ди не ви део у ве не ци јан ским умет нич ким збир ка ма. То су де ла из га ле ри је сли-ка ра Скја во ни ја у Па ла ти Ђу сти ни јани (Pa laz zo Gi u sti ni a ni) и углед не збир ке у Па ла ти Ман фрин (Pa laz zo Man frin). На осно ву Ње го ше вих крат ких за пи са у Би ље жни ци ана-ли зи ра се шта је цр но гор ски вла ди ка за и ста ви део, ка ко је ви део и за што је гле дао. Из бор сли ка ко је по ми ње про ис ти че из ње го вог вла сти тог естет ског су да, али је, у ве ли кој ме ри, од ре ђен и ли те ра ту ром ко ју је чи тао, нај пре пу то пи си ма и во ди чи ма по Ве не ци ји. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ње гош, Ве не ци ја, Скја во ни, Ко лек ци ја Ман фрин. Ње го ше ве ме ди та ци је о кул ту ри и ви зу ел ној кул ту ри Ве не ци је, као и Ита ли је у це ли ни, по ти чу из ње го вог ду хов ног, пе снич ког, на ци о нал ног и вла дар ског иден ти те та. Ме ђу тим, у ве ли кој ме ри, оне су об ли ко ва не он да шњим европ ским кул тур ним кон тек-стом. Обра зо ван на европ ској ли те ра ту ри, ру ко во ђен ен ци кло пе ди ја ма, пу то пи си ма и бе де ке ри ма, Ње гош је ме ди ти рао о оним де ли ма ко је је та да шње ин те лек ту ал но мње ње ус по ста ви ло као умет нич ке иде а ле. 1 Ње гош је про у ча вао ита ли јан ску ви зу ел ну кул ту ру из мно гих из во ра. У овом тек-сту па жња ће би ти по све ће на ис кљу чи во они ма ко ји су мо гли усме ри ти ње го ву па жњу на сли ке из две ве не ци јан ске ко лек ци је ко је је ви део то ком сво је пр ве по се те Ве не ци ји. О Ње го ше вом че тво ро днев ном бо рав ку у Ве не ци ји мар та 1844. го ди не са зна је се из ње го вих за пи са у Би ље жни ци (1956: 187–189). 2 Срб ске но ви не бе ле же да је Ње гош * Текст је на стао у окви ру про јек та Пред ста ве иден ти те та у умет но сти и вер бал но­ви зу ел ној кул ту­ ри но вог до ба Ми ни стар ства на у ке Ре пу бли ке Ср би је, бр. 177001. 1 О овој те ми на пи са ла сам сту ди ју ко ја је у штам пи. По чет ну иде ју за на ста нак те књи ге, а ти ме и овог тек ста, до би ла сам од ко ле ге Не на да Ма ку ље ви ћа. На том усме ре њу, да том из раз у ме ва ња мо је укуп не во ка-ци је, нај то пли је му за хва љу јем. 2 Ње го ше ва Би ље жни ца, ма ла све ска цр них ко ри ца, скуп је крат ких пу то пи сних за пи са и по да та ка раз-ли чи тог ка рак те ра, без хро но ло шког по рет ка. За пи си из Ита ли је об у хва та ју око 16 стра на на ње ном кра ју. Ве ћи на је ве за на за Ве не ци ју. Нај ра ни ји да тум у Би ље жни ци је, сма тра се, 14. март (26. по но вом ка лен да ру) 1844, ка да је Ње гош пр ви пут био у овом гра ду. Би ље жни цу је чу ва ла прин це за Ксе ни ја Пе тро вић, кћи кра ља Ни ко ле I, ко ја ју је 1956. го ди не по кло ни ла Пе ру Шо ћу, а он од мах Др жав ном му зе ју на Це ти њу. Би ље жни цу је об ја вио Исто риј ски ин сти тут НР Цр не Го ре, као фак си мил и пре пис ње ног са др жа ја, уз пе сму Па рис и Хе ле на 121

This paper discusses sensory experience in the practice of devotion of two highly venerated icons... more This paper discusses sensory experience in the practice of devotion of two highly venerated icons in medieval and Early Modern Balkans: the mosaic icon of the Virgin Hodegetria from the monastery of Chilandar and the icon of Gospa of Škrpjela (Our Lady of the Reef) from the Bay of Kotor. Although part of two different, albeit historically intertwined and perpetually connected cultural and liturgical spheres, icon veneration in both the Orthodox and the Catholic community of the broader Mediterranean world and the Balkans in medieval and Early Modern times shares the same source. It relies on the traditional Byzantine manner of icon veneration. This is particularly true of highly venerated and often miracle working images of the Mother of God, identity markers of political, social and religious entities, objects of private devotion as well as performative objects around which are centered public rituals of liturgical processions and ephemeral spectacles.

Beyond Adriatic Sea. A Plurality of Identities and Floating Boarders in Visual Culture., 2015

ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА – БЕОГРАД / RECUEIL DU MUSÉE NATIONAL A BELGRADE XXI /2 ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ - HISTOIRE DE L ' ART, 2014

El Prezente Studies in Sephardic Culture vol. 7 / MENORAH Collection of Papers vol. 3, 2013

LINGUA MONTENEGRINA, god. VI/2, br. 12 / The Magazine of linguistic, literary and cultural issues, 2013

Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske 41 / Matica srpska. Journal for fine arts 41 , 2013

Nasleđe. Časopis za književnost, jezik, umetnost i kulturu Х/25 / Journal of Language, literature, art and culture Х/25, 2013

Nasleđe. Časopis za književnost, jezik, umetnost i kulturu 20/VIII / Journal of Language, literature, art and culture 20/VIII, 2011

Privatni život u srpskim zemljama u osvit novog doba / Private life in Serbian Lands in the Dawn of Modern Era, 2005

by Eliezer Papo, Nenad Makuljevic, Jelena Erdeljan, Vuk Dautović, Filip Mitricevic, Milica Božić Marojević, Saša M Brajović, Angelina Bankovic, Haris Dajc, Łukasz Byrski, Jakov Đorđević, Sofija Grandakovska, Aleksandar Kadijevic, Maja Kaninska, Aleksandar Kadijevic, Danijela Stefanovic, Stevan/Daniel Milovanović/Perahya, Draginja Maskareli, Barbara Kristina Murovec, Nataša Mišković, Tijana Zebic-Bjelica, Ana Ciric Pavlovic, David Rotman, Milica Rožman, Svetlana Smolčić, Katja Smid, Isidora Stanković, Danka Spehar, Davor Stipić, Gordana Todoric, Katarzyna Taczyńska, Milena Ulcar, Jovana Tesic, Jagoda Večerina, Krinka Vidakovic-Petrov, Aleksandra Ilijevski, Milena Jokanovic (Gnjatovic), Zeljko Jovanovic, Radosav Mikic, Naomi Kojen, Vera Goseva, and Gordana Gorunović

ABSTRACTS OF PAPERS, INTERNATIONAL CONFERENCE Creating Memories in Early Modern and Modern Art and Literature, 2017

Visual Culture of the Balkans: State of Research and Further Directions, 2014